subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

Zamrznuti stanje, a ne konflikt

Zabrinjava što Srbiji još ne pada na pamet da postupi po Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu, iako bi stavljanje Briselskog sporazuma van snage bilo i ozbiljno upozorenje organima tzv. Kosova da preuzete obaveze ispunjavaju
Autor: Zoran Ivoševićponedeljak, 17.06.2019. u 18:00
(Новица Коцић)

Predsednik republike nedavno je u Narodnoj skupštini izjavio da postoje dva pristupa rešavanju kosmetskog problema: zamrznuti konflikt i normalna situacija. Prvi vodi u katastrofu, a drugi prema kompromisu.

Zamrznuti konflikt odista nije dobro rešenje, jer reč „konflikt” znači: sukob, sudar, borbu, svađu. Ali, zamrznuto stanje – jeste, ukoliko bi se odnosilo na situaciju koja nastane ispunjenjem pravnoobavezujućeg sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između države Srbije i surogat-države Kosovo. Pošto su strane u konfliktu pristale na normalizaciju, zaključenje sporazuma nije buduća neizvesna okolnost, već obaveza jedne strane prema drugoj i obe strane prema Evropskoj uniji.

Umesto da obavezu zaključenja sporazuma o normalizaciji razumemo kako doslovno glasi, sve je češće nepotrebno vezujemo za priznanje samoproklamovane države Kosovo. Dok u Ustavu piše da je teritorija Srbije jedinstvena i nedeljiva, priznanje je nemoguća opcija. Ali, pošto piše i da se Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija posebnim zakonom, koji se donosi u postupku za promenu Ustava, može urediti kao suštinska autonomija, a ona podrazumeva najšira ovlašćenja njenih organa u vršenju vlasti, eto prilike za razumnu kreaciju sveobuhvatne normalizacije koju Evropska unija očekuje. Međutim, ni ona ne bi mogla biti bezobalna, pošto srpska strana mora poštovati ne samo vlastiti Ustav, nego i Rezoluciju Saveta bezbednosti OUN 1244.

Proces normalizacije otpočeo je još 19. aprila 2013. godine, kada je u Briselu zaključen Prvi sporazum o principima normalizacije (dalje: Briselski sporazum). Tim sporazumom Srbija je pristala da se njena policija, njena javna tužilaštva i njeni sudovi integrišu u jedinstvene organe tzv. Kosova u skladu sa kosovskim zakonima, kao i da se izbori u četiri severne opštine raspisuju i sprovode po kosovskim zakonima, dok je tzv. Kosovo preuzelo obavezu da formira Zajednicu srpskih opština. Srpska strana je ispunila sve svoje obaveze. Druga strana nije ispunila jednu jedinu, pa Zajednice srpskih opština nema ni posle šest godina od zaključenja Briselskog sporazuma. Zbog višegodišnje docnje u ispunjenju te obaveze, Srbiji stoji na raspolaganju mogućnost raskida Briselskog sporazuma na osnovu člana 60. Bečke konvencije o ugovornom pravu, ratifikovane još 1990. godine. Ako tu mogućnost iskoristi, položaj policije, javnih tužilaštava i sudova bio bi vraćen u ranije stanje, dok bi se izbori u četiri severne opštine opet raspisivali i sprovodili po propisima Srbije. Time bi bio namiren i Ustav Srbije, koji je zaključenjem Briselskog sporazuma drastično narušen. Ovako revidirano stanje konflikta moralo bi biti polazna osnova i u pregovorima radi zaključenja pravnoobavezujućeg sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između države Srbije i surogat-države Kosova. Zabrinjava, međutim, što Srbiji još ne pada na pamet da postupi po Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu, iako bi stavljanje van snage Briselskog sporazuma bilo i ozbiljno upozorenje organima tzv. Kosova da preuzete obaveze ispunjavaju. Bez tog uslova do normalizacije odnosa neće doći, čak i ako sporazum bude zaključen. Toga treba da bude svesna i Evropska unija, koja nije bila na potrebnom nivou ni kao koordinator sporazumevanja, ni kao garant ispunjenja preuzetih obaveza.

Ukoliko sporazum o normalizaciji odnosa bude zaključen i ukoliko preuzete obaveze budu u celini ispunjene, tek će tada nastati stanje podesno da bude zamrznuto do konačnog rešenja kosmetskog problema pred Savetom bezbednosti OUN. Amin.

Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari11
9e5f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир
Бриселски споразум није и не може бити извор права будући да није у Уставом прописаном поступку донет и усвојен. Како то превиђа овај уважени професор, није ми јасно.
nikola andric
Problem pravnika je traganje za pravim znacenjem pravnih pojmova. Zaboravlja se da pojmovi nisu jezicki entiteti koji mogu biti istiniti ili neistiniti. Kopletan iskaz pod pretpostavkom da je u skladu sa stvarnoscu se smatra istinitim. Ako nije u skladu sa stvarnoscu neistinitim. Dok se zakoni i sudska praksa izrazavaju kompletnim recenicama pravna ''teorija'' se jos petlja sa znacenjima- pa cak i sa ''sustinama'' izraza. Jezik i stvarnost su razliciti . I Ustav mora biti u navedenom skladu.
Саша Јовановић
Браво, поштовани професоре! Али чак и овакав сјајан текст неком неће бити прихватљив и јасан.
Pavle Jovičić
Kako da postupimo po Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu kad smo država u potpunosti zavisna (krediti, investicije, politička podrška, izvoz, uvoz itd.) od zapadnih sila? Mi nismo ni potpisali Briselski sporazum zato što smo hteli, nego zato što nam je naređeno, a g. Ivošević zamišlja da možemo da ga raskinemo.
Боба
Знате лаж је да се све мора. Тако је резоновао и Недић, испало је да није морало. То што смо се ми сами нацртали мечки на рупу не значи да не можемо да се померимо и тражимо искрене пријатеље и савезнике, имамо их само су вас убедили да је то "немогуће".
Preporučujem 45
Драган
Господине Ивошевићу, о ком ПРАВУ Ви пишете. О ком обвезујућем споразуму? Нити постоји међународно право, нити га они који одлучују поштују. За САД не постоји обавезујући споразум ни са киме. Само голи интерес и сила. Ми нисмо у позицији Шпаније. Шпанија је чланица Европске уније и НАТО. Она има потенцијал да блокира сваку иницијативу у тим организацијама. А ми? Наша једина шанса јесте да стално инсистирамо на компромису, а да се молимо да, под овим околностима, до њега никада и не дође.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja