četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:08

Rat za naftu iz Zaliva

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 16.06.2019. u 09:00

Ko napada tankere u Persijskom zalivu? Vašington optužuje Teheran, hitna sednica Saveta bezbednosti UN povodom tog pitanja teško da će nešto rešiti, kriza se nastavlja, a jasno je da je koren svega nafta. Ameri otvoreno poručuju, ako ste naši saveznici, onda ćete obavezno kupovati našu naftu i gas. Jeste da je skuplje, ali ste zato naši saveznici i ta čast mora da se plati. Svi ostali koji prodaju jeftiniju naftu i gas ima da budu zaustavljeni, a kupci te jeftinije nafte i gasa sankcionisani.

Iran je na sve te američke pretnje i sankcije odgovorio da će u slučaju embarga na izvoz njegove nafte odgovoriti potpunom blokadom Hormuza, strateškog morskog tesnaca kroz koji ide glavnina izvoza nafte zemalja Zaliva. Iranci podsećaju da je u vreme prve velike naftne krize u Zalivu, u vreme iračko-iranskog rata 1984. godine, kada su irački borbeni avioni gađali iranske tankere, tada drugi čovek Irana Hašemi Rafsandžani izjavio: „Srećom, mi smo već razradili svoju politiku, ili će Persijski zaliv biti siguran za sve, ili neće biti ni za koga”.

Može li, dakle, Teheran ostati miran u pogledu pitanja plovidbe kroz Hormuz, čak i ako mu EU uvede embargo na kupovinu nafte? Imaju li ajatolasi manevarskog prostora da ubrzaju program proizvodnje atomske bombe, da borbenom retorikom drže pod tenzijom problem plovidbe kroz Hormuz, što je od vitalne važnosti i za druge države Zaliva, i da iranska privreda u tim okolnostima ipak funkcioniše bez većih potresa koji bi mogli da dovedu do socijalne nestabilnosti?

Pitanje izvoza iranske nafte nije jednostavno, sankcije oko toga neće biti donete na nivou UN, jer su protiv toga Rusija i Kina, koja kupuje ogromne količine iranske nafte. Za Zapad je veliki problem upravo to: kako sprečiti da Iran izvozi naftu u Kinu i tako dolazi do finansijskih sredstava  radi nastavka nuklearnog programa? Zaustavljati te tankere, ili nadoknaditi Kini tu naftu izvozom iz drugih zemalja: Nigerija, Libija, Irak, Indonezija, Venecuela, Meksiko? Iran može prebaciti izvoz nafte u luke izvan Zaliva i izvan Hormuza, iako su tamo kapaciteti lučkih terminala relativno skromni. Može i Saudijska Arabija da prebaci izvoz svoje nafte do luke Janbu na Crvenom moru, Irak može da pojača transport nafte preko naftovoda kroz Tursku...

S druge strane, industrijski kapitalistički svet ima zalihe nafte za punu potrošnju za oko tri meseca, a oko 100 miliona barela nafte nalazi se na tankerima koje je Saudijska Arabija, osim uobičajenih brodskih kapaciteta, iznajmila i koji se kao strateška rezerva stalno nalaze u raznim svetskim lukama. Američke naftne strateške rezerve iznose oko 550 miliona barela i one bi bile stavljene na raspolaganje u slučaju većih poremećaja u Hormuzu.

Evropa danas mnogo manje zavisi od iranske nafte nego pre dvadesetak godina, kada je kroz Hormuz prolazilo oko 60 odsto svetske nafte. Danas, samo 30 odsto nafte za Zapad prolazi kroz Hormuz, zapravo, najviše nafte iz Zaliva kupuju, osim Kine, Japan, Australija i Novi Zeland. SAD su se gotovo potpuno oslobodile zavisnosti od nafte iz Zaliva, samo oko tri odsto nafte koju troše dolazi iz Zaliva. Zapadni svet se posle prve velike naftne krize počeo sistemski spremati za drugu krizu i u tom kontekstu razvijeni su drugi, alternativni izvori energije. Prag bola bila bi, naravno, cena od 250 dolara po barelu nafte, ali i do sada su visoke cene nafte malo uzbuđivale političare. Bum doživljava proizvodnja malolitražnih i elektroautomobila, solarnih uređaja i generatora struje na vetar.

Hoće li Iranci, u slučaju da im EU izrekne sankcije na izvoz nafte, pokušati da blokiraju prolaz Hormuz kako su to i najavili? Tehnički, prolaz se ne može potpuno blokirati, jer ako potope i nekoliko supertankera ostaje dovoljno mesta za prolazak drugih. Drugo je pitanje ko bi posle toga plovio tim prolazom, tu je i pitanje brodarskog osiguranja. Hormuz je širok oko 65 km, prosečna dubina mora tu je oko 80 metara. Teheran može minirati to područje, ali američka Peta flota ima sofisticirane kapacitete da ukloni te mine: od minolovaca do helikoptera i podvodnih plovila–robota. Iranska ratna mornarica i ratno vazduhoplovstvo u sudaru sa američkom flotom i avijacijom nemaju baš nikakve šanse, jer je reč o mogućem sukobu vojne tehnologije druge generacije sa tehnologijom četvrte i pete generacije. Iranci mogu da pošalju u akcije i avione-kamikaze iz sastava avijacije revolucionarnih gardista, ali ti avioni mogli bi da priđu samo tankerima, ne i američkim brodovima. Iranske rakete more-more i obala-more lako se obaraju američkim protivraketnim sistemima na brodovima.

Prvenstveni cilj Teherana jeste da što pre dođe do svoje atomske bombe, nafta i Hormuz mogu zbog toga i da sačekaju. Iran bije bitku za vreme i Teheranu sada ne treba nikakav rat oko Hormuza i nafte, jer kada bude imao atomsku bombu Zapad će sa Iranom morati da razgovara na drugi način. No, Zapad ide logikom ekonomskog iscrpljivanja Irana računajući i sa iranskom opozicijom prema ajatolasima. Za sada ta strategija ne daje rezultate, a nepomirljivost spojena sa nemoći osetno povećava rizik od rata.

Problem Hormuza je političko i strateško pitanje dominacije u svetski najvažnijem morskom naftnom prolazu. Tu su i četiri ostrva: Abu Musa, Veliki i Mali Tumb, te Kozje ostrvo. Specifičnost područja pojačava i oblik državne teritorije Omana koji se sastoji od dva međusobno odvojena sektora. Eksklava koja čini zaleđe rtu Musandamu ima dominirajući položaj u Hormuzu. Tri ostrva, Ab Musa i dva Tumba čine plovidbu kroz Hormuz komplikovanom. Naime, najmanja širina između iranskih i omanskih ostrva jeste oko 33 km, pa onda uz teritorijalne vode Irana i Omana od po 12 milja, odnosno od po 22,2 km, ne preostaju međunarodne vode u Hormuzu. Osim toga u području ostrva Abu Musa postoji nafta. Kada brodovi ulaze u Hormuz plove severnom rutom, a kada izlaze idu južnim pravcem. Iran je zauzeo i okupirao ostrva Abu Musa, Veliki i Mali Tumb i pored protivljenja arapskog sveta. Teheran je to učinio pre sticanja nezavisnosti Ujedinjenih Arapskih Emirata 1971. godine i sada na tim ostrvima ima svoje vojne baze. Iran je podigao i vojne baze u Jasku, Buširu i Bandar Abasu, kao i u Cah Baharu prema pakistanskoj granici. Godine 1972. Teheran je stacionirao svoje trupe i na malom ostrvu Um-al-Ganemu uz obalu omanske eksklave.

Amerikanci u tom području svoju najveću bazu, osim u Bahreinu, imaju na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Tamo je aerodrom sa pistom od 4.650 metara, rezervoari goriva kapaciteta 80.000 tona, kasarne za 1.000 vojnika, luka u kojoj baziraju nosači aviona i 12 brzih desantnih brodova SL-7 od po 21.000 tona deplasmana, oprema i oružje za 12.000 vojnika Sedme marinske brigade. Uz američke vojne baze u Saudijskoj Arabiji i u Emiratima, uz borbenu avijaciju Saudijske Arabije, koja je posle izraelske najsnažnija u regionu, Iran ne bi trebalo da se upušta u ratnu avanturu. Amerika je područje Persijskog zaliva proglasila ključnom tačkom američke spoljne politike i to je poznata „Karterova doktrina”, čime je obeležena strateška linija sa koje SAD u tom delu sveta ne žele da odstupe.


Komentari31
286e7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Pik-lon
@Dragan P,ako jedna mala zemlja ima muzicku fontanu,ima i snagu da moze pomerati brda,pored auto puta-red je da ima i dva sistema S-400.Razgovarao sam sa mnogim penzionerima koje tvrde da ce radije od usta,za njih odvajati,nego za razne gondole i ''siptarske konake'' na vrhu Kopaonika....
Драган П.
Два система С-400 не служе ама баш ничему, ако уз њих немате системе "тор", "панцир", "бук", да штите та два система од напада са средњих и малих висина, као и од дронова. То се зове вишеслојна одбрана. Даље, треба вам особље обучено за руковање свим тим скаламеријама, што значи да вам требају квалитетне образовне и научне институције и привреда која то све може економски да испрати. Зато вам кажем да то нису играчке за мале и сиротињу. Али, вама су пензионери рекли, па онда мора да је баш тако.
Preporučujem 5
Dragan Pik-lon
@Dragan P.niko nece da se bori za vasu stvar umesto vas.Da gine za vasu nesavesnost i izbegavanje pravog oruzja!Cekati da vam saveznik odbrani kucu od uzurpatora je kukavicluk i defetizam.Covek koji brani ognjiste ne razmislja da li ga napala najveca Azdaja sveta.Vec razmislja da oslobodi sebe i svoje potomstvo.Tako je bilo vise puta u istoriji Srbije i ona je najveci moralni pobednik u istoriji Evrope da ne kazem sveta.U svakom slucaju-bolje je imati mocno oruzje i mocnog saveznika nego nista..
Dogif
I "nevidljivi" avion jeste da je nevidljiv (evo jedna njegov deo sa repa: ), ali, kako se ispostavilo - nije nepobedljiv, bas kao i S-300/400.
Preporučujem 2
Драган П.
Пустите Светог Ђорђа, пословице и остале бајке. Што се тиче С-400, а исто важи и за сваки други модеран борбени систем, он, као и све остало, није непобедив и има и своје слабе стране. Будите сигурни да Амери знају да их искористе. Тај, као и за сваки други модеран систем, има смисла само када се користи у тесној координацији са другим борбеним системима. Сам за себе не значи ништа. Мала држава није у позицији да купује све те системе, и још у великим бројевима, када једино и имају смисла.
Preporučujem 7
Леон Давидович
Америка мисли да ће економским исцрпљивањем Ирана произвести незадовољство народа који ће се онда побунити и срушити садашњу власт у Ирану. Наравно да се то неће догодити и Иран ће опстати у пркос свим непријатељствима.
Твртко
Стил којим је госн Лазански написао овај текст је сведен, фактографски, строг, неутралан... Чини ми се да то значи да то значи да је - из перспективе нашег уваженог војног коментатора - рат на простору Хормуза готово неизбежан.
Мики Лакић из Предворице
Za@Adžića, ovo je moj odgovor za Saudijsku Arbabiju. Saudijska Arabija nije bila protiv Sadama Huseina zbog toga što je Sadam Husein bio Sunit. A Saudijska Arabija, Kuvajt, Arapski Emirati, Brunej bruneji su Suniti a, znamo da se suniti bore protiv Šeita Oman, Iran, Sirija,Katar, Egipat i ostale arapske države koji su Šeiti. Pošto su Šeiti većina oni bih želeli da preuzmu Islam od Saudi i Arabije. Suniti su ti koji su 100% pravili ISLAMSKU DRŽAVU a Saudijska Arabija Finansira i dalje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja