petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 15.06.2019. u 23:00 Marina Vulićević
INTERVJU: IVAN NAUMOV, pisac i scenarista

„Balkanska međa” priča o nemoći i nepravdi

U vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju, Rusija se nalazila u prilično nezavidnom položaju, bila je na „niskim granama”
(Фото Информатика)

Ivan Naumov, autor romana „Balkanska međa”, o ruskoj tajnoj operaciji preuzimanja aerodroma Slatina na Kosovu i Metohiji, prema kojem je nastao i istoimeni film reditelja Andreja Volgina (u martu premijerno prikazan i kod nas), gost je Srbije i svog izdavača „Informatike”. Prema rečima Naumova, rad na knjizi i filmu dešavao se istovremeno, a po svojoj prirodi to su dva različita dela. „Filmom sam veoma zadovoljan i vidim kako su dobre reakcije srpske publike. Svestan sam i toga da dobija i dobre ocene na filmskim sajtovima ’IMDB’ i ’KinoPoisk’. To je teško filmsko ostvarenje i ne odlučuju se baš svi da ga pogledaju”, kaže Ivan Naumov, koji je pre diplome iz književnosti prvo dobio zvanje inženjera optike. Autor je više od 40 priča i novela, kao i dva romana. Njegovu knjigu „Balkanska međa” sa ruskog je preveo Goran Trutin.

Da li ste želeli da ostavite svedočanstvo o ovim događajima, onako kako su se odigrali, ili ste želeli da, pre svega, ispričate priču?

Reč je o tome da su praktično istovremeno prestale da postoje dve države – Sovjetski Savez i Jugoslavija, u svom prvobitnom vidu. Period devedesetih godina za Rusiju bio je vreme nejasnosti, očekivanja, kao i prelaska na novo vreme, a 1999. godine, kada je počela NATO agresija na SR Jugoslaviju, Rusija se nalazila u prilično nezavidnom položaju, bila je „na niskim granama”. I, shodno tome, nije mogla da spreči ono što se događalo. Ali zbog viševekovnog prijateljstva ruskog i srpskog naroda, mi u Rusiji uvideli smo da se događa velika nepravda. I upravo o tom osećanju nepravde govorim u svojoj knjizi. Ta emocija ponovo je probudila ruski narod. Prema mom mišljenju, 12. juna 1999. godine stvorena je mogućnost nove istorije onoga trenutka kada je ruski bataljon desantnih jedinica preduzeo taj forsirani marš i zauzeo aerodrom Slatina u Prištini.

Može li da se kaže da je tada manjina opredelila novi politički smer u Rusiji, pa i u Evropi?

U knjizi mnogo govorim o tome i mislim da će i srpski čitalac imati priliku da se upozna s tom koncepcijom da smo mi od strane naših takozvanih zapadnih „partnera” i saveznika trpeli mnoge stvari i da je agresija koja se dogodila prema SR Jugoslaviji zapravo bila ta poslednja kap koja je prevršila meru. Jedna određena aktivna grupa ljudi koja je imala vlast i poluge upravljanja našla se pred izborom – da nešto preduzme ili, ako ništa ne preduzme, da se u jednom trenutku suoči sa raspadom Rusije. U knjizi govorim o tome da će doći novo vreme, drugačijih odluka, koje će donositi novi ljudi. Godine 1999. desila se NATO agresija u SR Jugoslaviji, zatim za Rusiju upad Čečenije u Dagestan i te iste godine zbila se smena vrhovne vlasti u Rusiji.

Kakav je odnos fakata i imaginacije u knjizi?

Gotovo svi moji junaci izmišljeni su, postoji nekoliko političkih figura koje se pojavljuju pod svojim pravim imenima. Pre svih, to je premijer Ruske Federacije Jevgenij Maksimovič Primakov, čija je uloga još uvek malo poznata i društvo se njom nedovoljno bavi. U određenom smislu, „Balkanska međa” je zahvalnica onima koji su učestvovali u ovom vojnom poduhvatu. U mom romanu može se saznati i o tome šta se do današnjih dana dešavalo sa herojima koje pominjem.

Da li ste istraživali i kosovske kriminalne krugove i zločine kao što je trgovina organima?

Upoznao sam se sa svim mogućim dostupnim izvorima koji govore o toj temi. Verovatno je jedan od najvažnijih dokumenata na tu temu bio onaj koji se odnosio na lov na ratne zločince Karle del Ponte. Upravo je njeno mišljenje za mene bilo posebno značajno, jer ni u kom slučaju se ona ne bi mogla nazvati ni prijateljem Srbije ni prijateljem Rusije.

Na koji način ste uobličili lik negativca koga u filmu tumači Aleksandar Srećković?

Lik Smuka vrlo je važan za čitav siže zato što sam hteo da odstupim od crno-belog stereotipa. Prema knjizi, Smuk je vrlo obrazovan, harizmantičan, ali u isto vreme je i surov. On ima jasnu predstavu o tome na koji način treba da bude ustrojen svet. Gotovo da ne priznaje ograničenja i ne bira sredstva kada želi nešto da ostvari.

U opštem haosu dešava se i ljubavna priča, čime je ona motivisana?

Moram da kažem da je u filmu suženo prikazana, a u romanu je ova ljubavna priča data mnogo šire, živopisnije. Želeo sam da pokažem kako su dva ljudska bića, koja sebe daju drugima, vojnik Andrej Šatalov i medicinska sestra Jasna Blagović, u onome što čine spremna da idu do kraja. I bez obzira na to što im način života koji vode ne omogućava da se skrase na određenom mestu, želeo sam da im pružim punoću, da pokažem da mogu da budu srećni, da mogu da vole i da osećaju punoćom svoje duše.

Kako kao umetnik doživljavate dramatiku žrtve i ostavljenosti Kosova i Metohije između Istoka i Zapada, u tom trenutku i u budućnosti?

Dok sam radio na romanu, preživljavao sam mnogo ličnih emocija, zato što sam, kao pisac, imao obavezu da uđem u psihu drugih ljudi. Zato sam pokušao da shvatim šta preživljavaju oni stanovnici Kosova i Metohije koji su tu ostali. U romanu „Balkanska međa” može se naći više misli i ideja na tu temu nego što ih je bilo moguće prikazati na filmu. Kada je reč o budućnosti Kosmeta, znam da je to bolno pitanje Srbije, ali meni kao strancu to liči na Gordijev čvor koji će u svakom slučaju, u jednom trenutku, morati da bude razrešen. Moja je najveća želja da nikada ne strada civilno stanovništvo.

Komentari0
ed890
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja