četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
DIZAJN

„Buba” u muzeju

Posle rata bukvalno osvaja ceo svet i postaje ikona dobrog dizajna
nedelja, 16.06.2019. u 20:16
(Фотографије из приватне архиве ауторке)

Svi vole „bubu” iako svako normalan, iz dubine duše mrzi njenog idejnog tvorca.

Da li bi bilo najomiljenijeg, najkonfornijeg (u svakom pogledu), najprodavanijeg, najdugovečnijeg automobila 20. veka − „folksvagena” − „bube”, da nije bilo najsurovijeg masovnog ubice svih vremena, monstruma, diktatora, opsenara, demagoga Adolfa Hitlera? Po svoj prilici ne bi, bar ne u ovom obliku.

Svaki dizajn proizvoda zahteva određenu strategiju: istraživanje potreba ljudi, kreiranje ideje, oblikovanje, realizaciju, plasman, korišćenje. Prva dva, veoma važna koraka, u ovom slučaju, pripadaju − Hitleru. Da bi pozicionirao sebe kao vrhovnog boga nacije proklamovao je brojne benefite za svoj dobri radni narod, među kojima je i onaj da svaka porodica treba da ima svoj auto. I to kakav auto?

― Da bude jeftin, da se može kupiti racionalnom štednjom kućnog budžeta, od obične radničke plate.

― Da bude udoban za petočlanu porodicu (roditelji i troje dece), jer dobra populaciona politika zahteva nešto više od proste reprodukcije.

― Da ne sme da košta više od 1.000 rajhsmaraka.

― Da ne sme da troši više od 10 litara benzina na 100 kilometara vožnje.

Iako je Hitler sebe smatrao umetnikom, srećom po „bubu”, nije se smatrao dizajnerom, pa je oblikovanje karoserije, kao i svu konstruktivno-mehaničko-inženjersku problematiku prepustio ekspertskom timu Ferdinanda Poršea.

I tako je rođena „buba”, automobil marke folksvagen. Kao ideja promovisana je godine 1933. na Sajmu automobila u Berlinu.

Prava proizvodnja (posle nekoliko varijanti) počinje 1938, ali zbog rata biva obustavljena. Posle rata, „buba” i bukvalno osvaja ceo svet, postaje ikona dobrog dizajna. U Muzej odlazi 2003. Poslednji proizvedeni primerak na sebi nosi broj 21.529.464. Broj za Istoriju dizajna 20. veka.

Ferdinand Porše (1875–1951)

Jedan od najvećih, ako ne i najveći evropski dizajner automobilske industrije 20. veka rođen je u Češkoj − Vratislavice − tadašnja Austrougarska, u porodici sa petoro dece čiji je otac imao limarsku radnju. Još od najmlađih dana očaran je fenomenima električne struje i automobilima. Sa 15 godina radi u očevoj maloj firmi, sa 18 odlazi u Beč na studije elektrotehnike. Ženi se Bečlijkom, obilazi Istorijske muzeje, usavršava svoja znanja iz motoristike, mehanike i mašinstva. Automobilska industrija je u ekspanziji. Porše se intenzivno uključuje u poslove velikih firmi (Dajmler Motoren Geselšaft, Mercedes). Godine 1931. osniva sopstvenu firmu. Njegovo ime postaje pojam uspešnih rešenja, toliko da ga Hitler poziva da uzme učešća u realizaciji ideje „automobila za svačiji džep”, što ovaj prihvata i uspešno rešava. Po završetku rata odlazi u Francusku gde ga hapse − u zatvoru u Dižonu provodi bezmalo dve godine i biva pušten uz otkup. Živi i radi u Štutgartu, njegov rad dobija punu satisfakciju. Godine 1950. ceo grad proslavlja njegov 75. rođendan, vozeći se u njegovim automobilima i trubeći.

Arh. Radmila Milosavljević

www.dopisna-skola-ambijent.rs


Komentari3
31178
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dobitnik tranzicije
Uvek rado pročitam tekstove na temu dizajna u Politici ali ovde moram reći da u ivim slučaju nedostaje jedan izuzetno važan detalj. Naime, dizajn "bube" je svojim najvećim delom zasnovan na čehoslovačkom automobilu Tatra 97 iz 1936. godine, što je Porše naknadno i priznao. Slučaj je došao do suda, ali u Hitlerovoj Nemačkoj nije imao šanse na uspeh. Tek 1967. dolazi do poravnanja između Folksvagena i Tatre, kada su Nemci uplatili 3 miliona maraka na račun kompenzacije.
MBg
Treba podsetiti da je "Buba" nastala kopiranjem češkog automobila Tatra 97 . Nemci su čak tuženi i platili su odštetu zbog "pozajmljivanja" ideja od češke fabrike.
Зоран
Татра В570 са боксер мотором, конструктор Ханс Ледвинка аустријски Јевреј. Мењач из Шкоде. Тај фашиста Порше је био класични плагијатор. Ипак, могуће да је Рено 4 његово дело.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja