ponedeljak, 26.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:38

Pozajmile su svoja lica i imena hiljadama drugih

Subotičanke Sunčica Kopunović (29) i Jelena Dubovi (27) odlučile su da uzdrmaju predrasude o pripadnicima seksualnih manjina
Autor: Višnja Aranđelovićnedelja, 16.06.2019. u 23:30
Је­ле­на и Сун­чи­ца у вези су четири године (Фото лична архива)

Nije reč o devojkama koje svoje seksualno opredeljenje iskazuju samo na paradi, u pratnji zapadnih ambasadora i pod zaštitom policije – one sa tim žive svaki dan. Odluci da ne kriju svoju vezu nisu pomogli bogati i uticajni roditelji, jer takve nemaju. Iza njih ne stoji nekakav misteriozan i svemoćan gej lobi jer Tavankut, odakle je Sunčica, nije Njujork, a ni Palić, u kojem je odrasla Jelena, ne liči na San Francisko.

U razgovoru za naš list, koji se dogodio jer smo prvi objavili priču o gej paru koji je prvi pokušao da se venča, Subotičanke Sunčica Kopunović (29) i Jelena Dubovi (27), koje danas žive u Novom Sadu, odlučile su da izađu u javnost i tako temeljno uzdrmaju sve predrasude o pripadnicima seksualnih manjina.

Oni koji ih znaju svedočiće da se njihov život u Novom Sadu ne razlikuje od života prosečnog srpskog para – svako ujutro odlaze na posao – Sunčica u hotel, Jelena u kancelariju jedne holandske IT kompanije. U slobodno vreme druže se sa prijateljima, vikendima ručaju sa porodicom...

Kako bi se izborili za registraciju istopolnih zajednica, tri para u Srbiji nedavno su krenula u pravnu borbu koju su započeli pred matičarima, a Sunčica i Jelena su prve koje su izašle u javnost ne plašeći se za svoju bezbednost

U razgovoru sa devojkama, koje sigurno nisu želele da steknu medijsku slavu, jer Srbija nije zemlja u kojoj veza dve žene izaziva simpatije, pitamo ih zašto su probale da se venčaju i još o tome poželele da pričaju za medije?

– Znale smo da je po slovu zakona brak u našoj zemlji rezervisan isključivo za muškarca i ženu, ali smo se ipak pridružile parovima koji su malo pre nas u svojim opštinama u Srbiji zatražili sklapanje braka. Mi ne želimo da menjamo ustav, već samo da se usvoji zakon koji bi istopolnim parovima priznao prava koja imaju i drugi parovi. Ljudi često imaju predrasude da pripadnici seksualnih manjina traže poseban tretman, nekakva ekstraprava u odnosu na ostale građane, a u stvari mi želimo samo ono što se u zajednici muškarca i žene podrazumeva. A to je mogućnost da, ukoliko jedna od nas dve ostane bez posla dobije zdravstveno osiguranje preko one koja je zaposlena ili da zaštitimo zajednički stečenu imovinu, štednju, lakše podignemo kredit za stan... – govore za „Politiku” Sunčica i Jelena zbog čega su posle četiri godine veze pokušale da stupe u brak.

Pošto je matičar odbio da ih venča jer nisu različitog pola, uputile su žalbu Ministarstvu za socijalni rad, a od njihovog odgovora zavisi da li će dalju borbu da nastave pred Upravnim sudom.

Šta je teže: skrivati se ili, u zemlji u kojoj je najvišim pravnim aktom zabranjeno sklapanje braka između osoba istog pola, na sva zvona reći – ja sam gej? Dok razgovaramo u po bela dana u bašti jednog prestoničkog kafića, čini se da je u njihovom slučaju odgovor jasan. Jelena i Sunčica o svojoj vezi ne šapuću ni kada za susedni sto sedne nepoznata osoba koja po svom izgledu slobodno može da bude pripadnik neke od navijačkih grupa koje nekako vole da mrze LGBT populaciju. Ali priznaju da ni kod njih dve, odlučne u nameri da ne skrivaju svoju seksualnu orijentaciju, nije išlo sve glatko. I one su se suočavale sa pretnjama, mnogim neprijatnostima, ali su samo imale više hrabrosti i odlučnosti da krenu u borbu za prava ove manjine.

– Rano sam shvatila da me privlače žene ali, kako to obično biva, pokušavala sam da o tome ne razmišljam. Kada sam uvidela da to nije moguće tek tako potisnuti odlučila sam da obelodanim prvo drugarima u školi. Iako sam i dalje bila odličan đak, uspešan sportista bilo je profesora koji su smatrali da nešto sa mnom nije u redu. A ja sam bila potpuno ista kao dan pre nego što su saznali da me privlače osobe istog pola – podseća se Jelena svog razotkrivanja. Nešto kasnije, odlučila je da razgovara i sa roditeljima, ali su kod kuće stvari krenule neočekivanim tokom. Majka, sa kojom je bila bliskija, vest o kćerkinom seksualnom opredeljenju isprva je doživela tragično, pa je po hitnom postupku obavestila supruga kako im se događa „nešto strašno”. Ali kada mu je Jelena saopštila o čemu se radi, odahnuo je.

– Tata je bio ubeđen da sam došla u kontakt s drogom i da je to po sredi. Tako da mu je vest da imam devojku skinula kamen sa srca. Moji roditelji nisu mogli da imaju decu pa su mene usvojili. Tata je insistirao da to bude sin, ali kada me je ugledao, na mamino zadovoljstvo, odlučio se za devojčicu. On je i rekao da ću se zvati Jelena, a Albanac je poreklom – objašnjava Jelena kako je upravo tata Veselj primer da ne treba robovati predrasudama.

Za razliku od nje, Sunčica je do upisa na Poljoprivredni fakultet živela u Tavankutu stopljena s patrijarhalnom sredinom gde nema prostora za preispitivanje. Do poznanstva s Jelenom, ne samo da je za partnere birala momke, među kojima su bili i oni s novosadskog vrelog asfalta, već je prezirala pripadnike seksualnih manjina.

– Mogu vam reći da sam godinu i po dana pokušavala da osvojim Jelenu, dok je s momcima to išlo neuporedivo brže – kroz smeh priča Sunčica.
Ni kod njene porodice ovo saznanje nije prošlo bez trzavica – mama se pitala šta će reći narod, nadala se da će je proći...

– S ocem odavno imam komplikovan odnos, koji nema veze s mojim seksualnim opredeljenjem. Roditelji su živeli u nesrećnom braku, u kojem je bilo i nasilja. Kada je shvatila da sam s Jelenom u harmoničnoj vezi, u kojoj su ljubav i poštovanje uzajamni, tada je i prihvatila našu vezu – kaže Sunčica.

Danas se njena majka i Jelenini roditelji redovno posećuju, a na zajedničkim okupljanjima više niko ne pita kada će ih „to” proći.


Komentari20
ed829
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailović
Nametanje ove problematike ima za cilj popularizaciju nečega što gasi svaku državu i što nameće potrebu da se "natalitet reševa uvozom na stotine hiljada migranata", čime se menja i demografska slika države. U pitanju je potreba za marketingom i širenjem "tržišta", iza čega stoje bogati lobiji koji imaju za cilj potpunu dekadenciju društava, porodice kao osnovne ćelije svakog društva i smanjenje svetske populacije na sve moguće načine. Javnost ne treba da zanima šta ko i sa kime radi u krevetu.
Ovdasnja
Ukratko, prava idila. Deca su srećna, prijatelj i prije se druže... Pretenciozan tekst koji ima za cilj da nas ubedi kako je ovo nešto dobro i društveno poželjno. Ne, ne stoji iza njih lobi, ambasade, političari... to su samo dve devojke koje smelo i odvažno sede u kafiću dok za susedni sto seda "možda fudbalski huligan", a možda i ne. Svakog dana na poslu srećem istinski nesrećne ljude kojima je ukradena budućnost i svaka nada, pa se o njima ne pišu eseji i ne prave im se parade. Zato mislim da forsiranje ove društvene grupe nije pošteno prema mnogima drugima. Nemam ništa protiv homoseksualne populacije i smatram da njihove veze treba rešiti i ozakoniti, ali mislim da to nije brak i da se ne može tako zvati. Ne bih odbacila dobru i pristojnu osobu zbog seksualnog opredeljenja, ali moje je pravo da me to njeno seksualno opredeljenje ne zanima.
Душан Поповић
Потурање оваквих прича има за једини циљ да друштво лакше прогута увођење истополних бракова, након чега следи усвајање деце од таквих заједница. Чланак служи томе да цела прича добије ''људско лице''. Не сумњам да имају стамбене, међуљудске и све друге проблеме, као и сви уосталом, али механизам служи подривању, разградњи и уништењу друштва и појединца. Дроге осамдесетих, секте деведесетих, од 2000-их права сексуалних мањина, еутаназија, трансродност, исти ковачи, иста ствар.
Милош М.
Пре неки да падне мени на памет да се придружим наследницима покојне комшинице. Нисам јој најближи сродник али шта знам, ту смо, кућа до куће. Пошаљем нотару захтев за покретање оставинског поступка. Они ме одбију. Настављам своју борбу пред Основним судом. Љубав ће победити.
Dunja
Bravo za hrabrost, i najvaznija je ljubav! Svi koje se vole treba da budu zasticeni i da zive mirno sa svim pravima. Samo napred, imate punu podrsku!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja