sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Srpsko stradanje češkog svetitelja

Pravoslavna crkva čeških zemalja i Slovačke kanonizovala je sveštenika Stanislava Nasadila, kojeg su, dok je bio u službi pri SPC, u NDH ubile ustaše 1941. godine
Autor: Jelena Čalijanedelja, 16.06.2019. u 20:00
Архијереји са иконом свештеномученика Станислава (Фотографије СПЦ)

Skinuo je prsten s ruke kada su došli da ga vode i dao ga svojoj supruzi. Uz nekoliko crno-belih fotografija, to je jedan od retkih predmeta koji je ostao iza Stanislava Nasadila, pravoslavnog sveštenika, kojeg su ustaše uhapsile u njegovom domu u Ličkoj Jasenici 17. juna 1941. godine. Poreklom Čeh, u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca došao je na bogoslovsko školovanje i trebalo je samo privremeno da služi u Eparhiji gornjokarlovačkoj. Ostao je, međutim, zauvek vezan za Srpsku pravoslavnu crkvu i parohiju u kojoj je služio. Podelio je stradanje i smrt sa svojim vladikom, episkopom gornjokarlovačkim Savom (Trlajićem) i sveštenicima Bogoljubom Gakovićem i Đurom Stojanovićem. Uhapšeni su istog 17. juna, odvedeni u logor u Gospiću istog 20. juna 1941. godine. Nijednom se grob ne zna. Verovatno je to neka od strašnih, mračnih jama na Velebitu u koje su bacani ubijeni i streljani.

Pravoslavna crkva čeških zemalja i Slovačke prvi put će ove godine proslaviti dan Sveštenomučenika Stanislava 20. juna –  to je dan kada je iz Plaškog odveden s episkopom Savom i grupom Srba u Gospić. Pre desetak dana, sveštenik Stanislav Nasadilo kanonizovan je u Slovačkoj, a Srpska pravoslavna crkva od 1961. godine molitveno ga proslavlja 17. jula na dan Svetog mučenika Save gornjokarlovačkog i sveštenomučenika koji su postradali s njim.

Rođen u današnjoj Češkoj u Lošticama kod Moheljnica, Stanislav Nasadilo imao je svega 16 godina kada je došao u Kraljevinu SHS na bogoslovske nauke. Školovanje je započeo u Sremskim Karlovcima, a završio u Bitolju 1928. godine. Za sveštenika ga je rukopoložio vladika Irinej (Ćirić) u Novom Sadu i on uskoro odlazi na službu pri hramu Svetog Ilije u Ličkoj Jasenici. Desetak godina kasnije, počela su hapšenja, počeo je ustaški progon Srba, Jevreja i Roma, besneo je Drugi svetski rat sa svim svojim monstruoznostima… Mogao je jerej Stanislav Nasadilo na mnogo načina da izbegne ono što je nadolazilo, kaže u razgovoru za „Politiku” vikarni episkop mohački Isihije, iguman Svetoarhangelskog manastira Kovilj.

Jerej Stanislav Nasadilo

– Isticao je rok od deset godina, koliko je trebalo da provede na službi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i mogao je da se vrati u domovinu. Kao Čeha, njega bi pustile i ustaške vlasti. Ali on je odbio da napusti parohiju. Kada su došli po njega, bio je svestan da će postradati, i svojoj popadiji, takođe Čehinji, ostavio je prsten. U domu je ostavio i dvojicu sinova – priča vladika Isihije.

Vladika Sava i trojica sveštenika bili su prvobitno zatvoreni u Plaškom, a tortura i iživljavanje nad njima trajala je od tih prvih dana po hapšenju sve dok nisu skončali.

Mnogo godina kasnije, u Sabornom hramu Svetog Jovana Milostivog u Košicama okupio se veliki broj vernika iz Češke i Slovačke. Liturgiju na kojoj je 9. juna kanonizovan Sveštenomučenik Stanislav služio je poglavar Pravoslavne crkve čeških zemalja i Slovačke, arhiepiskop Rastislav, a sasluživalo je devet arhijereja iz tri pravoslavne pomesne crkve: srpske, poljske i češke i slovačke, sa sveštenstvom. Jedan potpis na Odluci Svetog Sinoda o proglašenju sveštenika Stanislava sveštenomučenikom pravoslavne crkve posebno je zanimljiv i otkriva dalju sudbinu porodice koja je tog dalekog, nesrećnog juna ostala bez muške glave. Na odluku koja je potpisana od strane prisutnih arhijereja i sveštenika u hramu Svetog Jovana Milostivog potpisao se i direktni potomak Stanislava Nasadila.

– To je monah Pajsije, naš sabrat u manastiru Kovilju. On je praunuk sveštenomučenika Stanislava, odnosno majka našeg monaha je njegova unuka. Porodica Nasadilo ostala je da živi u Lici posle stradanja oca Stanislava. Međutim, devedesetih godina prošlog veka, porodica našeg sabrata izbegla je u Srbiju, gde i danas žive – kaže vladika Isihije, koji je sasluživao na liturgiji u Košicama zajedno s vladikama SPC, mitropolitom zagrebačko-ljubljanskim Porfirijem, episkopima bačkim Irinejem, braničevskim Ignatijem i buenosajreskim Kirilom.

U besedi posle kanonizacije, vladika bački Irinej poručio je vernicima: „Sveti Božji ugodnici, mučenici i ostali nisu za nas pravoslavne hrišćane nekakva nadljudska bića. Oni su isto što i mi, ljudi od krvi i mesa, ali su ljubili Gospoda Hrista i sami postali jedno sa Njim... Tako i Sveti sveštenomučenik Stanislav, na prvi pogled skromni, neznačajni, parohijski sveštenik iz provincije, od danas biće proslavljan u celoj vaseljeni i u celoj Pravoslavnoj Crkvi kao svetitelj”.

Bli­ske ve­ze dve cr­kve 

Iz­me­đu dva svet­ska ra­ta pra­vo­slav­nu mi­si­ju u Če­škoj i Slo­vač­koj vr­ši­la je upra­vo Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva. Ve­li­ki broj po­kr­šte­nih gr­ko­ka­to­li­ka iz­ra­zio je že­lju da se vra­ti u pra­vo­sla­vlje po­sle for­mi­ra­nja Če­ho­slo­vač­ke, a pri­zna­ta je bi­la je­di­no ju­ris­dik­ci­ja Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve na ovoj te­ri­to­ri­ji. Ta­ko je i mla­di Sta­ni­slav Na­sa­di­lo, uz dru­ge svo­je su­na­rod­ni­ke, pra­vo­sla­vlje po­no­vo pri­mio pre­ko SPC i do­šao u na­šu ze­mlju, a ka­sni­je i slu­žbo­vao u srp­skoj cr­kvi.

– Ne ču­di što je vla­di­ka mi­ha­lov­sko-ko­šic­ki Ge­or­gi­je, ko­ji je ini­ci­rao ka­no­ni­za­ci­ju sve­šte­no­mu­če­ni­ka Sta­ni­sla­va, u svom go­vo­ru SPC na­zvao i maj­kom cr­kvom – is­ti­če vla­di­ka Isi­hi­je.


Komentari3
93024
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Ето тако су усташки злочинци на најмонструознији начин убили бројне православне свештенике на просторима тадашње НДХ. Довољан разлог за усташки злочин била је припадност православној хришћанској религији.
Beogradjanin Schwabenländle
Стрељани ? Кога су усташе стрељале ? Радили су само камом, српом, косом, и великим чекићем.
Raca Milosavljevic
... evo jedne lepe price ... naravno tema je tragicna ali poruka je jasna,uvek ima vrednih ljudi koji vas ne ostavljaju ni kada je najteze i koji su svesni da svoj zivot stavljaju na raspolaganje zlikovcima i zlocincima,i to je nada za opstanak ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja