sreda, 25.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 16.06.2019. u 20:00 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: Aleksandar Popovski, reditelj

Moderno? Ja sam za klasičan pristup

Svi mi mislimo da naši tirani mirno spavaju, ali šta ako nije tako? Znam da zvučim smešno, ali veoma mi je zabavno da zamišljam njihove noćne more
(Фо­то А. Ва­си­ље­вић)

Reditelju Aleksandru Popovskom pripala je čast da svojim čitanjem Šekspirovog „Ričarda Trećeg” koji je ovu istorijsku dramu radio kao savremeni politički triler otvori ovogodišnji šesti po redu Šekspir festival. Zagrebački „Ričard Treći” u izvođenju pozorišta „Gavela” u kojem glavnu ulogu tumači „nesvakidašnji Ozren Grabarić” biće izveden u četvrtak uveče, 27. juna od 19.30 sati na sceni „Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

„Ričard Treći”, stari tiranin za novo vreme, jedan je od najpoznatijih negativnih junaka u istoriji književnosti. Šta je u fokusu vašeg scenskog tumačenja ove istorijske drame budući da ste je radili kao savremeni politički triler u kojem su glavni likovi političari, kriminalci, i poslušni službenici, odnosno ćutljivi narod?

Savest. Savest je jako zanimljiva reč koja se pojavljuje u ovom tekstu. Prvi put je izgovara jedan od ubica koji ide da ubije Ričardovog brata Edvarda. Postoji scena u zatvoru u kojoj jedan od ubica pre nego izvrši ubistvo stane i počne govoriti o savesti. Da ga muči i da nije siguran da treba počiniti zločin. Kasnije ceo peti čin koji se događa u Ričardovom snu je vrsta unutrašnje borbe sa savešću. Sve drugo, prevare, ubistva, kruna, vlast i sve ono što karakteriše svet politike i tada i danas nam je jako dobro poznato. Razlikuju se u detaljima, ali put do krune je uglavnom popločan leševima. Rešiti peti čin, sna, bio je posebno zanimljiv deo procesa. Imali smo najmanje tri varijante kraja. Tu je dosta pomogla i muzika Marjana Nećaka. Najvažnije je bilo da su glumci bili spremni da probaju različita rešenja sve dok nismo došli do varijante sa kojom smo bili jako zadovoljni.

U čemu je snaga, svevremenost „Ričarda Trećeg” koji je prema proučavanjima istoričara upamćen kao zla i vlastohlepna osoba?

Taj bazen u kojem pliva Ričard nije bazen sa samo jednom strašnom ribom. To je voda u kojoj plivaju same ajkule i kitovi ubice. Pre nego Ričard Treći pomisli na krunu, dešavaju se zločini od kojih ti je muka. Tamo su svi svakome već ubili dete, brata, oca, ženu. On samo nastavi ono što drugi godinama rade. Njegova razlika je u tome što je tako obeležen da mu priroda ne daje nikakvu šansu da se domogne trona. Čak i njegova majka ga zove nakazom i proklinje utrobu koja ga je rodila. Njegov brat, kojeg on ubije u zatvoru, već je radio i za protivničku stranu i protiv samog Ričarda. Sve u svemu to je galerija likova koja pokušava da zadrži glavu na ramenima i spremna je na sve. To je slika dela engleskog dvora koja je tada bila, a danas bilo koje kompanije, kućnog saveta, gradske uprave, fudbalskog saveza i ribolovačkog društva.

Zašto ste oko Ričarda Trećeg složili jake ženske uloge ogrezle u krvavoj borbi za tron?

Žene su po meni najbolji deo drame. Ko god kaže da Ričard nema ženskih likova i da je lejdi Ana samo tamo neka koja malo plače na grobu, nema pojma. Ženski likovi su fantastično napisani i bitno određuju Ričardovu putanju kroz dramu. On paralelno sa strategijom kako da osvoji krunu mora da se probija i trudi oko osvajanja različitih žena. I svi zadaci su jako neizvodivi. Prvenstveno zarad njegove nakaznosti, a posle i zbog samih konteksta. Prvo osvojiti ženu kojoj si ubio muža i svekra. To je prvi zadatak, odmah na otvaranju. Drugo savladati Margaretine kletve i proročanstva od kojih svi drhte. Treće ubediti svoju majku da te voli iako ona zna da si joj pogubio jednog brata i potrudio se da drugi ne živi dugo. I četvrto i najfascinantnije ubediti ženu kojoj si ubio dva sina da ti da svoju kćer za ženu. I da joj kaže da ti nisi baš loš čovek. Sve u svemu, svaka je žena zadatak koji je skoro nesavladiv. I zato je svaka scena malo remek delo. Prvenstveno glumačko.

Vladavina Ričarda Trećeg trajala je dve godine. Kralj je iskoristio to vreme da maksimalno uživa u lepim stvarima i u životu. Jeo je ždralove i čaplje i zalivao ih vinom. Zašto je Ričard Treći, čovek đavolskog šarma, naš savremenik i sagovornik? Zašto ste ga prikazali kao osobu sa savešću?

Ne mislim da on ima savest. Meni se više dopada termin da ne može mirno da spava. Njega kraljica Margareta u drugom činu prokune da mu se ne zatvara prokleto oko osim zbog nekog strašnog sna. U jednoj fazi smo probali da radimo tako da Ričard od tog dana  prokletstva nije spavao. Svi mi mislimo da naši tirani mirno spavaju i da preko dana kao neki službenici obavljaju svoj tiranski posao, a uveče se uvuku u svoje postelje i zaspu snom pravednika. Ali šta ako nije tako? Što ako ih tamo čeka ono najgore? Ono od čega nikad neće moći da pobegnu. Znam da zvučim smešno ali užasno mi je zabavno zamišljati njihove noćne more. I mislim da je to naša šansa. Da ih tamo udarimo svom snagom. Danton kaže da je savest ogledalo pred kojim se glupiraju majmuni. Glavna se bitka vodi u snovima.

Slučaj „Ričarda Trećeg” opominje i daje nadu. Koja Šekspirova pitanju su aktuelna danas?

Biti ili ne biti, pitanje je sad. Meni to zvuči kao pristojno pitanje. Ali ne mislim da je aktuelno. Naprotiv, mislim da aktuelno ne znači ništa posebno, osim toga da se dešava sada. A i to sada već kasni jer dok mi razgovaramo već je prošlo. Treba bežati od aktuelizacije umetnosti. Meni se „pase” stvari više dopadaju. Smatram da je tradicionalna i konzervativna umetnost jedini uzbudljivi pravac. Moderno? Ja sam za klasično. Aktuelno je kad ti taksi dođe na vreme. Verujem u to da ljudi dođu u pozorište ne da bi razumeli nego da bi osetili. Kad dođe do toga ko će prevagnuti , razum ili osećanja, razum je taj koji uglavnom gubi. Koliko postupaka se ne bi desilo da je razum preovladao? A zašto nije? Ako sve tako dobro znamo i razumemo zašto tako i ne postupamo?

Balkan je prostor u kojem se snažno ogledamo u Šekspirovim delima. Kako vidite balkansku estetiku? Zašto mladi ljudi masovno odlaze odavde? Kakvo vreme živimo?

To je dobro pitanje. Kakvo vreme živimo? Sad sam gledao seriju Černobilj. U jednom trenutku postoji opasnost od toga da eksplodira i drugi deo nuklearke i da pobije pola sveta. Tri mladića se jave kao dobrovoljci da uđu u reaktor i otvore neke ventile i spreče eksploziju. Na taj način je izbegnuta katastrofa. Danas niko ne zna njihova imena ali svi znamo ko je familija Kardašijan. Eto u takvom vremenu živimo. 

Komentari0
41171
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja