ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Osnivač Lajv ejda prvi put nastupa u Srbiji

Bob Geldof nastupiće na zatvaranju Nišvila 11. avgusta
ponedeljak, 17.06.2019. u 21:00
(Фото EPA-EFE/Urs Flueeler) Боб Гелдоф

Irski muzičar i humanitarac Ser Bob Geldof nastupiće sa svojim sastavom na zatvaranju ovogodišnjeg Nišvila, 11. avgusta, što će biti njegov prvi nastup u Srbiji, prenosi Tanjug. Iako je ostvario impresivnu muzičku karijeru i kao član sastava „Boomtown Rats”, ali i kao solista, Geldof će ostati još dugo upamćen kao umetnik koji je u planetarnim razmerama učinio najviše za promociju ljudskih prava, skrenuo ogromnu pažnju na milione ugroženih u raznim delovima sveta i, praktično kao pojedinac, uspeo da obezbedi i konkretnu pomoć – možda i veću od mnogih međunarodnih institucija i organizacija kojima je humanitarni rad glavna aktivnost.

Rođen je 1951. godine u Irskoj, gde je pohađao privatnu katoličku školu, za koju kaže da mu, osim zbog religioznog etosa, nije odgovarala i zato što tamo nije mogao da igra ragbi. Promenio je nekoliko zasposlenja, a onda je početkom sedamdesetih otišao u Kanadu, gde je radio kao muzički novinar za čuveni magazin „New Musical Expres”. Po povratku u Irsku 1978. godine postao je pevač sastava „Boomtown Rats”, koji je, iako nastao u prvim godinama ekspanzije novog talasa i koji mnogi i danas karakterišu kao pank grupu, u muzičkom smislu bio je kompleksniji. Godine 1978. „Boomtown Rats” (bendu je kumovao sam Geldof koji je iskoristio ime dečje bande koju je u svojoj autobiografiji pomenuo Vudi Gatri) prvi put stižu do prvog mesta britanske liste singlova pesmom „Rat Trap”, što nešto kasnije ponavljaju i pesmom „I don’t like Mondays”, koja postaje njihov zaštitni znak do današnjih dana.

Godine 1981. Geldof je pozvan da učestvuje na koncertu za „Amnesty International”, što je, pokazaće se, presudno uticalo na njegovo dalje angažovanje, odnosno posadilo seme za buduće aktivnosti. Tri godine kasnije, velika humanitarna katastrofa pogodila je Etiopiju i druge afričke zemlje, glad i bolesti odneli su na hiljade života, a scene dece koja umiru od gladi emitovane su na televizijskim stanicama širom sveta. Praktično prvi konkretan potez u cilju obezbeđivanja pomoći bila je pesma „Do they Know it’s Christmas Time”, u čijem su snimanju učestvovale mnoge zvezde ostrvske pop-rok scene okupljene pod imenom „Band Aid”.

Prihod od ovog singla u startu je namenjen kao pomoć ugroženoj deci u Africi. Iako je u startu Geldof „projektovao” prihod od 70.000 funti, singl se tokom prvih 12 meseci širom sveta prodao u skoro 12 miliona primeraka i zaradio više od osam miliona funti. Kako se pokazalo, bila je to grudva koja je pokrenula možda najveću, a sigurno najlepšu, najhumaniju i najdirljiviju misiju u istoriji čovečanstva. Na „izazov” iz Evrope veoma brzo su reagovali i s druge strane strane Atlantika, pa su najveće američke zvezde okupljene pod nazivom „USA for Africa” snimile pesmu „We are the world”, koja je imala ništa manji uspeh.

Logičan sled je bio organizovanje koncerata „Live Aid” 13. jula 1985. godine na Vembli stadionu u Londonu sa 72.000 posetilaca i Džon F. Kenedi stadionu u Pensilvaniji, gde se okupilo 100.000 ljudi. Istog dana, slični koncerti održani su u još nekoliko zemalja (Sovjetski Savez, Kanada, Japan, Austrija, Australija, Zapadna Nemačka i Jugoslavija). Bio je to jedan od najgledanijih TV prenosa svih vremena – procene su da je šesnaestosatni program, u kojem su učestvovali skoro svi najznačajniji pop rok izvođači, gledalo skoro dve milijarde gledalaca u 150 zemalja, odnosno da je bar 40 posto svetske populacije pratilo koncerte na TV ekranima. Zarada od ovog projekta, koja je u celosti otišla za pomoć gladnima u Africi, iznosila je više od 150 miliona funti.

Godine 1986, od kraljice Elizabete Druge Geldolf je dobio je titulu viteza. Kada je reč o njegovoj muzičkoj solo karijeri, koja je zvanično počela 1986. godine, kada je napustio „Boomtown Rats”, Geldof se sve više okretao korenima, odnosno tradicionalnoj irskoj muzici, i njegov prvi album sadržao je dva velika hita „This Is The World Calling” i „The Great Song of Indifference”.


Komentari5
cc35e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Moler
Očigledno da nisu znali ili nisu hteli da pomenu njegov besplatni koncert ispred Skupštine grada, Starog dvora, 1996.kada je javno osudio tadašnju vlast zbog rata. Čini mi se da ga je tadašnji gradonačelnik N. Čović čak i primio..od Geldofa treba očekivati uvek iznenadjenja
Ivan
Nije prvi put, bio ja na koncetu Boba Geldofa u Beogradu 1996. godine ispred gradske skupstine.
Дека
Његов инострани менаџер не повезује Југослабију и Србију. Џабе им Ви пишете.
Sava
Pa zar nije imao svirku na otvaranju Beogradskog Maratona 1996 g
secam se
Nije prvi nego drugi put.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja