četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 17.06.2019. u 20:00 Vladimir Vukasović
INTERVJU: POL GADALA, novinar iz Libana

Hrišćani na Bliskom istoku nemaju pravog zaštitnika

Mnogi u Siriji vide Putina kao heroja, ali on ne pomaže u obnovi razorenih područja, kao ni desničari sa Zapada, samo pričaju o podršci, a slabo šta rade
(Фото А. Васиљевић)

„Popisi su neredovni i njihove rezultate ne objavljuju uvek, ali smatra se da je hrišćana na Bliskom istoku pre stotinu godina bilo od 20 do 30 odsto, dok ih danas nije više od četiri do šest procenata. Koliko ih je izbeglo iz Sirije, niko nije siguran. U Iraku ih od 1,4 miliona navodno nije ostalo više od 400.000. Još je genocid nad Jermenima bio strahovit udar. Uspon islamističkih partija sedamdesetih godina prošlog veka takođe je potisnuo hrišćane, od kojih su neki pre toga bili angažovani u panarapskom pokretu, nadajući se da će to stvoriti inkluzivnost u kojoj neće biti važno kojoj se religiji pripada”, kaže Pol Gadala, libanski novinar, trenutno na radu u SAD. Gadali, hrišćaninu i pravoslavcu, položaj ove manjine na Bliskom istoku jedan je od profesionalnih fokusa, pa je o tome održao i predavanje u Beogradu, u organizaciji Beogradske otvorene škole.

„I američki rat protiv terorizma je imao dramatičan uticaj na broj hrišćana u ovom regionu jer ga je destabilizovao. Rasformirane su iračka armija i policija i stvoren je bezbednosni vakuum. Islamska država je stvari učinila još gorim. Problem je i to što sad nema međunarodnog suda za njene pripadnike. Iračka vlada im sudi, ali mahom ih samo pogubi. Izraelci su hteli da uhvate Ajhmana i dovedu ga na suđenje da bi javno govorio o organizaciji Holokausta. Takvo javno prihvatanje odgovornosti je potrebno za istinu i pomirenje, za stvaranje uslova za povratak izbeglih”, ocenjuje Gadala u razgovoru za „Politiku”.

Kad se govori o stradanju bliskoistočnih hrišćana, pažnja se najviše obraća na ratne zone. Ali, u Iraku se hrišćani žale i na to da ih ustav ne tretira ravnopravno, kao i na lošu društvenu atmosferu prema njima, kakvu u Turskoj potpiruju i iz vladajuće stranke. U Saudijskoj Arabiji i Kataru, na primer, ograničeno je javno ispoljavanje nemuslimanske vere...

Irački hrišćani su za region Ninive tražili autonomiju nalik kurdskoj, ali to nije odobreno. Žale se i na tretman koji imaju od kurdskih vlasti, kao i od šiitskih milicija. U Siriji Bašar el Asad nije potpuno ovladao državom, a hrišćane terete, kao u Iraku nakon pada Sadama, da su podržavali njegovu brutalnu diktaturu, bili saučesnici u tlačenju... Mnogi sirijski hrišćani su bili uključeni u biznis i trgovinu, a kako to nastaviti tamo gde traju sukobi? U Turskoj, Redžep Tajip Erdogan je, kao islamista, potpalio mnogo međuverskih tenzija svojom retorikom, u Smirni je pred izbore upotrebio pogrdan naziv za nemuslimane i rekao: „Bacite ih u more”, govori o ponovnom pretvaranju Aja Sofije u džamiju, negira genocid nad Jermenina. U Istanbulu je pre jednog veka živelo 120.000 hrišćana, danas ih je 5.000.

Za hrišćane na Bliskom istoku priča se da su, u proseku, imućniji od muslimana, i to zahvaljujući kolonijalnom nasleđu i podršci autokratskim režimima davanoj u zamenu za svoju bezbednost. Ako je to istina, da li se i to menja u ovim novim okolnostima?

To je negativan stereotip, kao o Jevrejima, da zgrću novac uz povlašćen tretman. Od osmanskih vremena, bilo je imućnih hrišćanskih trgovaca, bilo je profesija i esnafa u kojima su dominirali. Kao pripadnik manjine, ako posedujete neku industriju, osigurali ste opstanak za svoju zajednicu. Ali, većina hrišćana nije imala koristi od podrške autokratama jer su i dalje živeli pod diktaturom i u siromaštvu. Minimum garancija za bezbednost, kakve islamisti nisu davali, ono je što su hrišćani dobijali pre nego novac. Kad ste manjina i pobunite se protiv diktature, patićete dvostruko teže nego drugi.

Dugoročno, da li je pametno stati uz autokrate kojima se protive veliki delovi njihovih naroda?

Kladiti se na diktatora nikad nije pametno jer će vam se to obiti o glavu kad on padne. Crkva ne bi smela da podržava svaki režim koji preuzme vlast jer neki od njih su počinile velike strahote. Ali, lako je biti u evropskoj zemlji i reći to. Kad živite na Bliskom istoku, drugačije je. Tokom Holokausta su s nacistima sarađivali i obični ljudi i Katolička crkva.

Promenljivi su savezi u koje hrišćani ulaze na Bliskom istoku. Sarađuju sa šiitima u Libanu i Siriji, ali položaj im je težak u još jednoj mahom šiitskoj državi, Iraku. Priča se i da ključna šiitska sila Iran preko posrednika kupuje hrišćansku zemlju u iračkoj oblasti Niniva.

Nisu na udaru samo hrišćani, govori se da su šiitske milicije u Iraku počinile užasne stvari i u sunitskim selima. Postoji kalkulacija da je neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj. Šiitske grupe kažu hrišćanima da znaju kako je to biti progonjena manjina, obećavaju im zaštitu.

Kako sukob Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata s Iranom, predstavljan i kao sukob sunita i šiita, utiče na položaj hrišćana na Bliskom istoku?

Ceo region je gurnut u vatru tim razdorom, svi pate, hrišćani i dvostruko pošto su ionako na udaru režima, nemaju adekvatnu političku zastupljenost u vlasti, izuzev u Libanu, i nemaju pravog zaštitnika.

Da li se to odnosi na Vladimira Putina, kojeg mnogi sirijski hrišćani vide kao zaštitnika?

Ima takvih i u Libanu i drugde. Međutim, Putin nije novcem zaista stao iza svojih obećanja. Poslao je vojnike u Siriju, Rusi tu rade u svom interesu, imaju i pomorsku bazu u Tartusu. Preokrenuli su tok rata, ljudi su pomislili kako oni rade više nego Amerikanci i da je Putin veliki heroj. Ali, da li će obnoviti crkve i ostalo što je porušeno? To tek treba da vidimo. Putina snimaju kako ide u crkvu, što takođe deluje na ljude. Liberali na Zapadu su poistovetili hrišćanstvo s kolonijalizmom, a apostoli i mnogi veliki sveci su rodom s Bliskog istoka. Putin je profitirao na tome, zna kako da privuče pažnju ovih ljudi.

A šta bliskoistočni hrišćani misle o Donaldu Trampu i evropskim desničarima koji sebe nazivaju zaštitnicima hrišćanstva?

Neki su mislili da će Tramp biti bolji od Baraka Obame. Što se tiče Viktora Orbana, Marin le Pen, evropskih desničara, ne vidim ni da oni rade mnogo šta. Zapadni desničari pričaju o hrišćanima na Bliskom istoku, ali ne pomažu im da ih bolje tretiraju niti da se obnove područja gde su živeli.

Srpski patrijarh nije mogao odbiti Asada

Srpski patrijarh Irinej je pobudio kontroverze sastankom s Bašarom el Asadom. Da li je uobičajeno da se strani crkveni zvaničnici, kad posete Antiohijsku patrijaršiju, sretnu i s Asadom?

On je predsednik i pruža bezbednost takvim stranim gostima, tako da mislim da nije bilo mnogo izbora i da je srpski patrijarh verovatno otišao tamo na njegov poziv. Ispunjavao je obavezu. Izbila bi velika diplomatska kriza između Srbije i Sirije da je odbio da ode.

Komentari5
8ed17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jimmy
Naravno da Putin ne pomaze u obnovi razorenih podrucja. On je ispunio svoje nastojanje- odrzao je svog coveka na vlasti u Siriji, sacuvao je rusku ratnu luku Tartus i otvorio vojnu bazu Hmejim. Rusiji je vekovni cilj da bude prisutna na Mediteranu, zato im je Sirija toliko vazna. Samo je to potrebno razumeti da bi se shvatilo zasto su intervenisali 2015. godine.
pear
odavno je jasno da su ratovi zbog nafte samo maska, sve se radi da bi se ocistili hriscani sa tih podrucija. po pogledajte ko najvise strada i sta rade nasoj braci dok im mi po evropi dajemo sve vise moci. nesto je cudno pocelo da se desava. cudo nema danas vaseg omiljenog i uvek objavljenog komenatora mustafe age da kaze nesto povodom ovog pitanja
Mustafa Aga
Gospodin Vukasovic autor ovog intervjua je znalachki postavio par pitanja koja se odnose na problem podrshke Hrishchana diktatorskim rezimima Bliskog Istoka..Pa shta onda ochekivati kada ti rezimi izgube..Da che druga strana sa odushevljenjem prichi podrshci Hrishchana..Eto nam analogije..Mislite li da je lako bilo Albancima koji su bili na strani srpskih vlasti da prezive posle nezavisnosti Kosova..?Daleko od toga da to podrzavam..Ali na tim prostorima to tako ide kada si na pogreshnoj strani..
Леон Давидович
Када упоредимо прошлост са данашњим временом онда произилази да су султани Османског царства још и били толерантни према хришћанима наспрам власти које су успостављене у 20. веку и данас.
Elias
Naravno da su bili bolji. Pre prvog svetskog rata u području poznatom kao Bilad al-Sham (Sirija, Liban, Palestina i Jordan) hrišćani su činili oko 23% stanovništva.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja