četvrtak, 18.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00
INTERVJU: dr DANICA GRUJIČIĆ, v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije

Svi misle ono što ja javno kažem

Autor: Danijela Davidov-Kesarponedeljak, 17.06.2019. u 22:28
(Фото Драган Јевремовић)

Pre mesec dana prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg s Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, imenovana je za v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Čim je sela u fotelju prvog čoveka ove ustanove, rekla je da joj je cilj da smanji liste čekanja na preglede, da medicinari koji vredno rade budu adekvatno nagrađeni i da ustanova dobije proširenje kapaciteta, koje je neophodno zbog velikog broja pacijenata.

Međutim, nije odustala ni od svakodnevnih operacija koje obavlja u svojoj matičnoj kući, KCS-u, od vođenja Fondacije „Zajedno za mlade”, od obraćanja javnosti na društvenim mrežama, gde ukazuje na najčešće probleme s kojima društvo mora da se izbori…

Iako je mnogi vide u političkim vodama, ona u razgovoru za „Politiku” objašnjava da takve ambicije nema i da bi jedino podržala mlade i vredne ljude ukoliko bi formirali neki pokret.

Šta ste prvo uradili kada ste stupili na dužnost direktora ovog instituta?

Najpre sam otišla da obiđem podrum. Želela sam da vidim „pećinu” u kojoj se nalazi kotlarnica. Postoji problem s kanalizacijom koji mora da se reši, pa tek onda možemo da govorimo o drugim stvarima. Moj stav je da kuća treba da se sredi od temelja. Profesor dr Radan Džodić, doskorašnji direktor, mnogo toga dobrog je uradio, a najviše je zaslužan što je uspeo da „izgura” otvaranje „Onkologije 2”. Zadovoljna sam što su se organizovale kolege na hirurgiji pa pacijenti s malignim tumorima praktično više ne čekaju na operaciju, već za maksimum 10 dana budu na operacionom stolu.

Broj obolelih od raka raste iz godine u godinu i mislim da država treba da razmisli o otvaranju još nekih centara gde će se lečiti ovi ljudi.

Gde vidite da su najveći problemi u toj ustanovi?

Treba da se uvede zakazivanje pregleda kod konzilijuma lekara uz pomoć kompjuterskog sistema IZIS-a. Cilj je da pacijent ne menja stalno konzilijume već da ima tim lekara kod kojeg će ići na kontrole. Zahvaljujući tome, pacijent bi dolazio u zakazano vreme i ne bi bile ogromne gužve po hodnicima kao što je to sada slučaj. Takođe, u vreme telemedicine treba prekinuti odlaske lekara iz Beograda unutrašnjost Srbije na konsultacije, da se ne bi gubilo vreme, jer danas lekar može preko skajpa da se čuje i vidi s kolegom i da savet za lečenje pacijenta. Važno je voditi računa i o psihi pacijenata, pa je potrebno imati više psihologa koji će raditi s njima.

Nadam se da će se javiti i neki donatori da nabave ono što bi značajno olakšalo boravak pacijentima na klinici. Možda da se kupe televizori jer im gledanjem emisija brže prođe vreme, ali da se omogući besplatan internet. Osim toga, nadam se da će Ministarstvo zdravlja dozvoliti da zaposlimo fizijatre i fizioterapeute koji će raditi s bolesnicima da što pre mogu da stanu na noge. Što se tiče medicinskog dela, nemam tu šta mnogo da uradim. Moje kolege rade dobro svoj posao. Važno je imati dobar tim. Moj se trenutno formira i ne treba niko da se ljuti na mene zbog izbora ljudi.

Da li Institut poseduje dovoljno aparata za zračenje pacijenata obolelih od malignih bolesti?

Da nismo dobili četiri nova aparata, morali bismo da prestanemo da radimo. Jer, četiri stara su na izdisaju. Znam da će sada neko reći: „Jao ova Dana opet kuka i traži nove aparate.” Ali takve uređaje treba zanavljati. Ne isplati se popravka aparata koji su mnogo stari, za neke više nema ni delova. Ako jedan aparat prestane da radi, to znači da 40 pacijenata neće biti „ozračeno” tog dana. Onda ih prebacujemo za naredni dan. A svaki dan inače moramo da primimo na terapiju oko 400 bolesnika. Radijaciona onkologija je godinama, zbog politike koja je neodgovorno vođena, bila zanemarena u Srbiji. Ona mora da dobije svoje mesto kao što je slučaj u svetu.

Ukoliko se u nekoj drugoj ustanovi pokvari uređaj, mi moramo da pomognemo i prihvatimo njihove pacijente. To će možda da znači i ponovno zračenje pacijenata u tri smene.

Da li ste se odrekli druge plate u Institutu zato što primate onu u KCS-u?

Stalno prozivam ljude koji uz redovan posao sede u nekoliko upravnih i nadzornih odbora, pa primaju više plata. Bilo bi licemerno od mene da ja s takvim stavom dobijam dve plate. Nađeno je zakonsko rešenje da platu primam i dalje u KCS-u, a da se odreknem one na onkologiji. Ne može čovek da bude alav. Prezadovoljna bih bila ako bi se zahvaljujući tom mom odricanju zaposlio neki mladi čovek.

Zalažete se za to da lekari koji rade privatno ne smeju više da rade i u državnoj službi. Zbog čega?

To je način borbe protiv korupcije. Oni koji žele da rade privatno, neka odu iz državne ustanove. A oni ljudi koji ostanu u državnoj službi treba da budu bolje plaćeni. S druge strane, mislim da je u redu uvođenje dopunskog rada u okviru matične ustanove, jer će od toga koristi imati ustanova, a lekari veće plate.

Mislite li da mladi lekari mogu uspešno grade karijeru ako ne pripadaju nijednoj političkoj stranci?

Zadatak nas starijih je da ih zaštitimo, da sutra ne dođe neki partijski ćata koji će da im soli pamet a da o poslu ne zna ništa. Moj zadatak je da omogućim mladim kolegama, koji su zaista sjajni, da ih niko ne dira i da na miru mogu da rade svoj posao.

Ali mnogi danas smatraju da ne mogu da dođu do posla ako nemaju partijsku knjižicu.

Dešava se da ljudi misle da ništa „bez veze” ne može da se ostvari. To nije baš tako. Događa se da raspišemo konkurs za prijem radijacionog onkologa i da se na njega niko ne javi. Zato sam počela javno da govorim da konkursi nisu namešteni i da mladi mogu da se javljaju na njih. Tada su tek počeli da se interesuju i prijavljuju.

Da li se po vama zdravstvo u Srbiji poslednjih godina poboljšalo i koji je vaš predlog da se mladi lekari zadrže u zemlji?

Stvari se pomeraju nabolje. Kod mladih treba razvijati ljubav prema zemlji. Da budu profesionalci koji će da dostignu vrh u svojoj profesiji. A država mora da im omogući svu potrebnu „mašineriju” koja im je potrebna za lečenje.

Neki su vas i poslušali gledajući vaše snimke na društvenim mrežama i nisu otišli „trbuhom za kruhom”. Da li ste svesni da ste postali uzor mnogim mladim lekarima?

Postala sam javna ličnost kada sam imala dosta operacija iza sebe. Ali ja živim životom običnog čoveka. Imam kredit i stan pod hipotekom. Nemam avione, kamione i ne živim u vili. Verovatno je zato običnom svetu lako da se poistovete sa mnom. Pre tri godine počela sam da govorim javno o problemima u društvu koji sve ljude „žuljaju”. Podstaklo me je to što su dobri svršeni studenti počeli da odlaze iz zemlje i tada sam snimila svoj prvi blog i postavila ga na društvene mreže. Nisam očekivala da ću postići toliku popularnost. Mislim da ljudi vole to što govorim jer svi misle isto ono što javno kažem. Nikoga nikada nisam prozivala imenom i prezimenom, niti sam pričala ko koliko ima novca, stanova, automobila, jer me to ne interesuje. Ali, pojave u društvu koje su izuzetno opasne kao što je šamaranje profesorke, prebijanje mladića, nepotrebne tuče, bavljenje „profesijama” starlete ili profesionalnog navijača, naterale su me da govorim. Nisam nikakav izuzetak, ima mnogo kvalitetnijih ljudi od mene, ali ne znam zašto ćute. Ne znam čega se plaše.

Imate li nameru da iskoristite trenutnu popularnost i možda budete sledeći ministar zdravlja?

Za sada ne, jer su bitni zadaci koje sam dobila. Moja saradnja s ministrom zdravlja dr Zlatiborom Lončarom je odlična. Molim boga da njega ne smene s te funkcije, jer imamo dobru komunikaciju. Sve što smo se dogovorili je ispoštovao, nabavio mnoge aparate, ima razumevanje za onkološke pacijente... Budući da insistiram na tome da Srbija treba da dobije instituciju porodičnog lekara, on je i to podržao. Dao nam je zadatak da napravimo predlog i vidimo kakva će biti računica. Moramo da imamo porodičnu medicinu kao Kubanci koji četiri puta češće otkrivaju početne oblike maligniteta od Amerikanaca. Domovi zdravlja su prevaziđene institucije.

Iako kažete da ne želite da se latite neke političke funkcije, zbog čega ste se onda kandidovali za predsednika Srbije 2012. godine?

Imala sam privatne razloge, iako sam znala da od toga neće biti ništa.

Koji su to razlozi?

Htela sam da se zaštitim. Saznala sam da pojedinci hoće da mi smeste aferu i to tako što će da stave u bombonjeru ili piće 300 evra koje će doneti neki pacijent. To bi bio dokaz da uzimam novac od pacijenata i tako bi mi bila nameštena čitava igra.

Kako ste za to saznali?

Dojavio mi je otac deteta koje sam operisala. I rekao da je jedini način da se zaštitim da se kandidujem na tim izborima. Jer kandidati se dobro proveravaju i nadziru.

Da li ste utvrdili ko je želeo da vam namesti tu aferu?

Jesam. Reč je o kolegama.

I da li ste im rekli da ste saznali za njihov plan?

Naravno. Ja ne mogu da ćutim.

Da li vas je predsednik Srbije nekad prekoreo zbog vašeg oštrog jezika i zato što ne ćutite?

Nije. Jer nikad nisam rekla ništa što nije tačno. Moje primedbe su dobronamerne. Ukazujem na probleme da bi se oni ispravili, a ne da stavim nekome prst u oko i kažem: „Ti si kriv za to.” Dosta je više priča da je Aleksandar Vučić kriv za sve u zemlji. Pa nije. U ovoj zemlji svako samo treba da radi svoj posao. Pa i svi ti neki bajni stručnjaci koji svašta govore treba da budu malo veće patriote. Mogu oni da rade studije i projekte za inostranstvo i da uzimaju pare od Evrope, ali treba da urade i ono što je od interesa za ovu državu.

Zamerili ste se nekim stručnjacima i zbog stava da je bombardovanje Srbije 1999. godine uticalo na povećanje broja obolelih od raka, koji smatraju da to nije istina? Da li su lekari podeljeni po tom pitanju?

Nismo podeljeni. Oni koji govore suprotno od onog što ja kažem jesu ljudi koji nikada nikoga nisu lečili, to nisu lekari kliničari. Oduvek sam govorila da nije cela Srbija zagađena i da mora da se napravi ozbiljna epidemiološka studija. Naša vojska je čistila delove gde su bombe padale u vreme bombardovanja, ali kosovske „vlasti” to nisu činile u tom delu zemlje. Imamo podatke da se tamo više oboleva od raka. O tome genijalci koji vode Kosovo neće da pričaju. Prošle godine u julu je potpisan ugovor sa četiri ministarstva u Srbiji da se istraže posledice bombardovanja. Ali, ispostavilo se da Ministarstvo životne sredine koje je trebalo da obezbedi kompjutere i dve kancelarije za ljude koji će se time baviti još to nije uradilo. Izgubila sam poverenje. Možda ti ljudi trpe neki pritisak iz inostranstva, možda im neko sugeriše: „Ne smete to da radite.” Činjenica je da je ovde napravljena ekološka katastrofa. I to ne negde daleko, na Antarktiku, već ovde u Evropi. Zato bih zamolila predsednika Aleksandra Vučića da svojim autoritetom pomogne da ministarstva koja su potpisala ugovore urade istraživanje i da vidimo šta se zaista to desilo 1999. godine, na naučnoj osnovi. Ministarstvo životne sredine snosi veliku odgovornost zato što je taj projekat stao.

Da li upravo zbog razočarenja što je Srbija bila bombardovana vaša naklonost u javnim istupanjima nekako uvek ide radije ka Rusiji, nego ka Zapadu?

Rusi i mi smo po svemu slični. Posle bombardovanja Srbije, uz sve uvažavanje civilizovanog Zapada, ne mogu da imam isti odnos prema Istoku i Zapadu. Treba da ih bude sramota šta su uradili. S druge strane, mi plaćamo danak jednoj loše vođenoj politici. Sada se tek susrećemo s posledicama. Među onima koji misle da je Kosovo njihovo, a ne srpsko, sigurno ima i civilizovanog sveta. Ali sesti za pregovarački sto s ubicama, silovateljima, dilerima droge, koji su bili pripadnici terorističke organizacije OVK je strašno. Evropa treba da odredi civilizovane ljude s kojima naše vlasti treba da sednu za pregovarački sto. A ne Tačija i Haradinaja. Oni su kriminalci. 


Komentari15
b3fb9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marija Stupatic, prijatelji i familija
dr.Danica Grujicic, BRAVO za svaku rec i mi Vam se divimo, Vasoj hrabrosti i - Vasoj savesti!!! Postovanje dr.D.Grujicic, mi Vam zelimo svu Srecu u daljem radu!
ime
Izgleda da ova vrsna doktorka i čovek koja leči i brine se za ovaj narod ima mnogo neprijatelja, sudeći po komentarima. Meni je to neshvatljivo i duboko bolesno. Verovatno su to oni isti što su joj smeštali''bombonjeru''. Teško je u ovoj zemlji biti najbolji, najradniji,najvredniji, najbrižniji, teško je biti, po prirodi, etičan i težiti najvišem i najboljem za narod. Rad i briga se ne praštaju.
Svetlana NS
Mnogi kažu da je u oblasti medicine kojom se bavi veliki stručnjak i to cenim i priznajem joj. Samo me buni njena hvala Lončaru za koga znamo da nema baš sjajnu biografiju i da je vodeći u mešetarenju s vakcinama i uzima debelu proviziju za njih. I doktorica je izjavila da se zalaže za prisilno vakcinisanje, a u savremenom i demokratskom društvu prisila u medicini nije dozvoljena.
Filip
Bilo kako bilo, osoba koja tvrdi da nije „alava" zauzela je dva radna mesta. Verovatno isto misli i narod ili bar mladji deo.
Zoki
Peofesoeku je trebalo pitati kao velikog stručnjaka malo detaljnije o nаdzoru kandidata koji spominje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja