petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 17.06.2019. u 22:28 Aleksandra Petrović

Ruka Svetog Jovana ne može biti državna imovina

(Фото А. Петровић)

Ruka Svetog Jovana Krstitelja, koja se čuva na Cetinju, i mošti Svetog Vasilija Čudotvorca na Ostrogu – ne mogu biti državna imovina Crne Gore. Iako su Turci više puta palili i pljačkali srpske svetinje i zameli trag mnogim relikvijama, manastirske riznice uspele su da sačuvaju neprocenjiva blaga.

Pored desne ruke Svetog Jovana, koja je krstila Gospoda u Jordanu, Cetinjski manastir čuva i deo Časnog krsta na kojem je Hristos bio raspet. Ovde se nalaze i celokupne mošti Svetog Petra Cetinjskog Čudotvorca i ikona Presvete Bogorodice Filerimske, koja je naslikana rukom Svetog apostola Luke.

Po bogatstvu duhovnog i materijalno-istorijskog blaga, riznica Cetinjskog manastira spada među tri najznačajnije riznice u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. „Obitelj Cetinjskog manastira ima nekoliko nebeskih zastupnika čije se mošti nalaze pod manastirskim svodovima. U molitve svih njih, cetinjski monasi polažu svoje nade”, navodi Mitropolija crnogorsko-primorska na svojoj „internet” stranici.

Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori čuvaju i njeni vernici, koji su u subotu pokazali odlučnost da je brane. Osim vernika i „nebeskih zastupnika”, u borbi za zemaljsku pravdu, Crkvi su potrebni i pravni zastupnici.

– Crkvena imovina je neprikosnovena, kao i sva druga imovina, pa oduzimanje objekata Crkve donošenjem zakona u Crnoj Gori predstavlja pravno nasilje, kakvo je već viđeno u Hrvatskoj, koja je nizom uredaba i zakona praktično otela imovinu pravnih lica iz Srbije – kaže advokat Ivan Simić.

Otimanje imovine nije ni u duhu pravne države niti u skladu s modernim tekovinama Evropske unije, kojoj teže države nastale iz bivše Jugoslavije, a Hrvatska kao najmlađa članica EU već duže od dve decenije krši osnovne evropske vrednosti i neprikosnovenost prava svojine.

– Iako imovina Crkve ima sasvim posebnu duhovnu, istorijsku i nacionalnu vrednost, ona se u ovoj situaciji mora braniti najpre s pravnog stanovišta, kao imovina koja pripada pravnom licu – Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Videli smo da je i mitropolit Amfilohije u Podgorici istakao pravni argument – dokument iz 1919. godine u kome stoji da su tada svi hramovi u Crnoj Gori, osim jedne kapele, pripadali Crkvi. Kao neko ko nije verski ali jeste pravni fanatik, moram da naglasim da manastiri i crkve u Crnoj Gori nikako ne mogu da postanu državna imovina. Crkva je odvojena od države, a u pravnom saobraćaju predstavlja posebno pravno lice, sa svojom imovinom – objašnjava advokat Simić.

Konfiskacija imovine, koja se dešavala posle 1945. godine ne bi smela da se ponovi u 21. veku, kada savremeno pravno društvo nameće propise o restituciji – vraćanju konfiskovane imovine njenim vlasnicima. Bivša država vratila je imovinu Crkvi.

– Restitucija je preduslov za pripadnost društvu koje temelji evropske vrednosti, pa je neshvatljivo da danas jedna država, koja teži tim vrednostima, ima planove za novi krug konfiskacije – rekao je Simić na nedavno održanom savetovanju pravnika u Budvi, u Crnoj Gori, samo nekoliko dana pre nego što je tamošnja vlast utvrdila predlog takozvanog zakona o slobodi veroispovesti, kojim će svi verski objekti „biti prepoznati kao državna imovina” ako su pripadali državi pre 1918. godine.

Petar Drugi Petrović Njegoš, mitropolit cetinjski i vladar Crne Gore, na fresci
u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici
 (Foto A. Petrović)

Crnogorska vlada se u saopštenju opredelila da će „priznati i poštovati” pravo vlasništva „ako neka verska zajednica raspolaže dokazima da je na osnovu nekad ili danas važećih propisa postala vlasnik neke imovine”. U suprotnom, proglasiće imovinu verskih zajednica svojim kulturnim blagom. „Bože dragi, čudna dogovora”, rekao bi možda vladika Njegoš.

– Koliko god da je pravničke „kreativnosti” investirano u ovaj zakon, to ni na koji način ne umanjuje činjenicu da će taj zakon za krajnju posledicu imati konfiskaciju crkvene imovine. Stiče se utisak da se SPC kažnjava ovim zakonom, tako da je konfiskovanje imovine posledica kažnjavanja. Ako napravimo paralelu između ovog predloga zakona u Crnoj Gori i zakona koji je devedesetih godina donet u Hrvatskoj (o zabrani raspolaganja i preuzimanja sredstava određenih pravnih lica), onda možemo zaključiti da je u oba slučaja reč o pravnom nasilju – kaže Simić.

(Foto lična arhiva)

Jedna od tema na savetovanju pravnika u Budvi bila je primena Sporazuma o pitanjima sukcesije između bivših jugoslovenskih republika, koji Hrvatska odbija da primeni. Srbija je do sada u potpunosti poštovala i primenjivala ovaj sporazum i njegov Aneks G, dok je Hrvatska uslovila sprovođenje tog sporazuma sklapanjem bilateralnog ugovora sa Srbijom, što je u svojoj odluci u jednom konkretnom slučaju podržao i Evropski sud za ljudska prava.

– U takvoj situaciji Srbiji jedino ostaje da preispita odluke svojih sudova koji su primenjivali Sporazum o sukcesiji, ali to apsolutno ne znači nikakav revanšizam u odnosu na Hrvatsku i njena preduzeća, kojima je Srbija već vratila imovinu, već znači poziv našem pravosuđu da razmisli o poštovanju hijerarhije pravnih akata na temelju odluke Evropskog suda. Jer, nije prirodno stanje stvari u kome pravni poredak Srbije vraća hrvatskim pravnim i fizičkim licima imovinu, a pravni poredak Hrvatske ne vraća imovinu srpskim pravnim i fizičkim licima. Na primer, preduzeću „Varteks” iz Varaždina vraćeno je više od 30 poslovnica i lokala širom Srbije – rekao je Simić.

Nabrojao je uredbe i zakone kojima je Hrvatska otela više desetina turističkih objekata i poslovnih prostora koji su pripadali preduzećima i opštinama iz Srbije, kao i imovinu bivših jugoslovenskih banaka sa sedištem u Srbiji.

– To je drastičan primer kako lokalno zakonodavstvo osporava ne samo neposrednu primenu nego i prednost međunarodnog ratifikovanog ugovora u odnosu na domaće zakone, pa čak i uslovljava njegovu primenu nekim budućim neizvesnim političkim dogovorom, u vidu novog bilateralnog sporazuma. To znači ne samo da nema nikakve pravne sigurnosti i izvesnosti, već i da je pravni poredak Srbije stavljen u neku vrstu inferiornog položaja u odnosu na pravni poredak Hrvatske – kaže Simić.

Kada je reč o odnosu Srbije i Crne Gore, one su najduže bile u istoj državi, pa se ne može primeniti Sporazum o sukcesiji, koji nalaže povratak u prvobitno stanje kakvo je bilo 1990. godine. Srbija i Crna Gora imaju vekovima zajedničku istoriju i zajedničku Crkvu, ali odvajanje država ne sme značiti i cepanje Crkve.

Pretnja konfiskacijom imovine SPC, putem donošenja zakona, morala bi, kaže advokat Simić, biti rešena na pravnom terenu, primenom evropskih standarda i načela, a na na terenu politike.

– Pravo treba da bude vrhovna vrednost i sila, ali možemo da zaključimo da sila prava možda i ne leži u doslednoj posvećenosti univerzalnim pravnim standardima i principima, već u njenoj sposobnosti da nađe korelaciju sa pravom sile kao nadolazećom vrednošću savremenog društva – kaže na kraju Ivan Simić.

Spomenik Ivanu Crnojeviću, gospodaru Zete u 15. veku i utemenitelju Cetinjskog manastira
(Foto Vikipedija) 

Zadužbine srpskih vladara

Ako odemo vekovima u prošlost videćemo da najveći broj manastira i crkava u Crnoj Gori jesu zadužbine srpskih vladara – naglašava advokat Ivan Simić.

Osnivač Cetinjskog manastira, kao i manastira Podmaine u Budvi i Obod na Skadarskom jezeru, bio je Ivan Crnojević, vladar srpske srednjovekovne države Zete, u 15. veku. Srpski vladar kneževine Duklje, Jovan Vladimir, sagradio je još u 11. veku manastire Savina kod Herceg Novog i Praskvica kod Svetog Stefana, gde se srpski teniser, svetski šampion Novak Đoković, venčao sa suprugom Jelenom 2014. godine.

Manastir Žanjice u Krašićima, iz 12. veka, zadužbina je Stefana Nemanje, rodonačelnika srpske dinastije Nemanjića. Njegov sin Stefan Prvovenčani, prvi krunisani kralj među Nemanjićima, sagradio je manastir Reževići kod Petrovca (opština Budva). Ktitor i graditelj čuvenog manastira Morača, u kanjonu reke Morače, takođe iz 13. veka, bio je unuk Stefana Nemanje i sin kralja Vukana – Stefan Vukanović Nemanjić. Car Dušan Silni (Stefan Dušan), koji je vladao velikim srpskim carstvom, sve do Jadranskog, Jonskog i Egejskog mora, osnivač je manastira Rustovo u Paštrovskoj gori, iznad ostrva Sveti Stefan. Carska kruna Nemanjića čuva se u riznici Cetinjskog manastira.

Komentari12
056af
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr Ricinus
U svetu je toliko mošti svetog Jovana krstitelja kao da je on bio težak barem jednu tonu. Kada bi se napravila genetska analiza svih tih moštiju verovatno bi svaka pripadala nekoj drugoj osobi...
nalivpero
A gde je kompjuter gospodinu na slici?
Mirko
Može predsednik crne gore zastupat stav da i oni u odelu i oni u mantiji moraju biti jednaki pred zakonom, ali takve zakone ne može donositi on u skupštini sa njegovom većinom bez učešća onih u mantiji koje će taj njegov zakon najviše pogoditi. G. Simić priča o sukcesiji jer je to atraktivno, ali se pravno ne bavi tim pitanjima jer zna da se ta probrana imovina u srbiji vraća samo uz korupciju državnih činovnika koja je pod velom tajne, podržana protivustavnom uredbom što g. Simić dobro zna.
nikola andric
Ruka svetog Jovana je pokretna stvar po stvarnom pravu. Drzaoc stvari (drzavina) ne mora nista da dokazuje posto drzavina legitimira . Onaj ko pretendira bolje pravo mora to da dokaze. U ovom slucaju imamo pravni problem dokaza individualiteta stvari. Za svojinski odnos je potrebna jedan prema jedan korelacija izmedju LICA (fizickog ili pravnog) i (individualizirane) stvari. Samo Jovan zna koja je njegova ruka ali, na zlaost, on ne moze da bude pozvan kao svedoc.
Crnogorac
Kad cete vec jednom da zavrsite propagandni rat protiv Crne Gore. U Crnoj Gori koja je uredjena drzava, svako ce imati pravo da na sudu obori odluke bilo kog organa vlasti. Ali na crnogoskim sudovima i eventualno u Strazburu a ne na "sudovima" po srpskoj stampi. Advokat Simic, ako je advokat, bi trebalo to da zna. Argumenti se iznose na sudu a ne po novinama. No, vi jos uvijek upotrebljavate metode iz devedesetih: ponavljaj iste lazi sto puta i narod ce verovati. E, ovog puta to nece proci.
Јован К.
Crnogorac, Очигледно је да намерно мењате узроке и последице. Боље такве јевтине трикове задржите за себе. У свим случајевима до сада, Мило и његова странка су доносили одлуке против Срба и прогресивно изазивали њихове реакције, као и реакције из Србије. И сад нам Ви, као, поручујете да Србија треба да заврши пропагандни рат против Црне Горе!?
Драган П.
Уређена држава у којој је један исти човек на власти већ 30 година. Три деценије, еј! Па тога нема ни у Занзибару! Ако сте ви уређена држава, онда сам ја Аранђел Голубовић...
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja