četvrtak, 18.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00
INTERVJU: RADE ŠERBEDžIJA, glumac

Moja tajna veza sa srpskom publikom

Gotovo 30 godina nisam igrao u pozorištu u Beogradu. Zbog toga i dolazim svake godine da pevam na svojim koncertima i bar malo dodirnem tu našu nekadašnju interakciju
Autor: Borka Golubović-Trebješaninsreda, 19.06.2019. u 20:00
(Фото ЕПА/Claudio Onorati)

Rade Šerbedžija tumačiće lik Kreonta u svojevrsnom pozorišnom spektaklu „Antigona – 2.000 godina kasnije” u režiji Lenke Udovički i u izvođenju pozorišta „Ulisess” sa Briona. Predstavom „Antigona” u petak 21 juna u 21 sat u hangaru Luke Beograd biće svečano otvoren ovogodišnji 28. BELEF (Beogradski letnji festival). „Antigona – 2.000 godina kasnije” scenski propituje Sofoklovu mitsku priču iz davnih vremena. Istovremeno, to je priča koja nas danas sustiže i tera da zastanemo, osvrnemo se i preispitamo vlastite stavove .

Antigonu, ćerku Edipa i Jokaste, tumači Maja Izetbegović, a u glumačkoj ekipi su i Dženana Džanić, Ermin Bravo, Damir Urban, Katarina Bistrović-Darvaš, Jelena Lopatić, Vedad Suljagić…

Kakvu sliku sveta pozorište treba da predstavi publici u slučaju predstave „Antigona – 2.000 godina kasnije”? Kako Sofoklove ideje korespondiraju sa našom stvarnošću?

Sofoklova „Antigona” u viziji glavne rediteljke našeg pozorišta Lenke Udovički i njene dugogodišnje dramaturškinje Željke Udovičić postiže svoju savremenost u adaptaciji toga sjajnoga teksta koji se veže za ratne događaje početkom devedesetih godina prošloga veka na području bivše Jugoslavije. Naime, u našoj predstavi „Antigona – 2.000 godina poslije”, paralelno se prikazuju dve priče. Jedna je Sofoklova „Antigona” koja se igra uz mala kraćenja u sjajnom prevodu Svetlane Slapšak i druga je priča o porodici koja je smeštena negde u Bosni gde su se i događali najstrašniji ratni užasi. Naša „Antigona”, kao i Sofoklova junakinja, traga za nestalim bratom i želi da ga sahrani. Svi likovi iz naše porodice postaju junaci Sofoklove tragedije i tako se ispreplitanjem tih dveju paralelnih priča dobija suvremena i aktuelna dramska predstava.

Šta se promenilo od Antigoninog vremena do danas kada je porodica u pitanju? Kako su u vašoj predstavi „2.000 godina kasnije” ukrštene sudbine Sofoklovih junaka? Zbog čega pate?

Sofoklovi junaci su predstavnici grčkoga plemstva toga doba, a naši junaci 2.000 godina posle na našem Balkanu su obični ljudi koji su stradali u tom bezumnom ratu. Povezuje ih Antigona svojim herojstvom i svojom hrabrošću. Naša Antigona je i simbol pobunjene mlade žene koja u ovom vremenu, kao i pre 2.000 godina, ispašta svoju podređenu poziciju u društvu samo zato što je žena. A ja lično, premda igram Kreonta, duboko sam na strani Antigone – i one Sofoklove, i ove naše Maje Izetbegović iz Sarajeva…

Priča o Antigoni koja istom ljubavlju voli oba brataonog koji se borio na „pravoj” strani i onog koji je pao boreći se na „krivoj” večna je. Šta simbolizuje Antigona u ovom našem vremenu?

Antigona, i onda i danas, simbol je čovekove slobode i odlučnosti da se bori protiv autoriteta i spremna je u toj borbi za istinu i pravdu žrtvovati i vlastiti život. Danas smo, više nego ikada, svedoci političkih manipulacija ljudima i ljudskim sudbinama. Svedoci smo bezumnih ratova i beskompromisnih političara koji svojim političkim krivim odlukama donose samo nesreće ovom našemu svetu. Koliko li je samo mladosti bespotrebno izginulo u ovome našem strašnom poslednjem ratu, sasvim nepotrebnom i apsurdnom. Glas savremene Antigone je glas zazidane mladosti, okovane u cementne blokade savremenoga sveta…

U svim ulogama ste sjajni, a najbolji, kažu, kao Kreont kojeg tumačite u ovoj predstavi. Koji deo sebe ste utkali u ovog junaka?

Ne znam da vam odgovorim na pitanje da li je Kreont moja najbolja uloga, kao što i ne znam, pa čak ni ne razmišljam o uspešnosti mojih uloga. Još od Ristićevog vremena, kada smo radili teatar u kojem smo svi bili jednaki i ravnopravni, svoju ulogu u svakoj pozorišnoj predstavi doživljavam kao svoj pionirski zadatak koga odrađujem u interesu našega pozorišnog tima. Što se tiče Kreonta, pokušao sam ga najiskrenije opravdati… Tako valjda i postaje autentičniji braneći iz punoga uverenja svoje zablude i političke stavove. Kao i druga polovina mog lika gde igram oca ove naše nesrećne porodice koji oseća duboku grižu savesti što su on i njegova generacija bivali ratni akteri bezumnog rata u kome su stradali njihovi sinovi, a i čitave porodice koje danas, eto 2019. godine, još uvek uzaludno traže kosti svojih nestalih sinova da ih sahrane u grobove koji na njih čekaju… U našoj predstavi ne zna se čiji je to grob… Mi mu nismo dali nacionalna obeležja jer grobovi Eteokla i Polinika su isti. Oni u sebi čuvaju uzalud žrtvovanu mladost.

Šta vas spaja sa srpskom publikom? Kako je došlo do ovog gostovanja budući da vaš teatar nemamo često priliku da gledamo?

Šta me to spaja sa srpskom publikom? Pa ima neka tajna veza… Moja beogradska publika još uvek pamti naše sjajne predstave KPGT-a kada se uvek tražila karta više za „Karamazove” ili „Oslobođenje Skoplja”… Da, uzbuđen sam zbog ovoga susreta posle gotovo 30 godina. Toliko, naime, nisam igrao u pozorištu u Beogradu. Zbog toga i dolazim svake godine da pevam na svojim koncertima i bar malo dodirnem tu našu nekadašnju interakciju. Pored toga, Beograd je sjajno primio naše predstave. „Pijana novembarska noć” je osvojila nagradu na Bitefu pre nekoliko godina, a igran je i „Kabare Breht – Zadrživi uspon Artura Uija” sa velikim uspehom. Nisam bio u tim predstavama, ali to je moj teatar na koji sam toliko ponosan.

Važite za umetnika – putnika? Koliko je za umetnike važna, neophodna razmena kulturne, odnosno pozorišne energije?

Postao sam umetnik – putnik ne svojom voljom, ali ne žalim se. Lepo je putovati po svetu i upoznavati nove ljude i kulture. Lepo je i osećati tu slobodu koja svakim putem postaje veća i zamamnija…


Komentari12
b8da2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mole
Kad se bude setio da je Srbin i kad bude shvatio da jezik kojim govori, su govorili oni koji su milion srba stavili pod noz mozda cu ga i gledati mozda......
Bob Petrovich
Nezaboravna recenica koju izgovara kroz lik Dr Grujica je bila prorocanska za ovog glumca.
Sinisa Stojcic
Stvarno je zloba nasa definicija. Pa Serbedzija je jedan od najboljih svetskih glumaca.
Sasa Trajkovic
Jugoslavija je nestala ali su Šerbedžija, Miki Manojlović, Laza R. ... opstali i igraju u Beogradu i u Srajevu, Zagrebu... to govori o njihovim veličinama. Prestanimo da podižemo granice i ugledajmo se na ove velike ljude kosmopolite kojima je ceo svet kuća. Lično mislim da je Šerbedžija pre svega pozorišni a ne filmski glumac to će se nadam se i ovog puta potvrditi, tema jeste istorijska ali je i dan danas aktuelna.
MP 1
A Vi to cenite onako strucno? Sva tri glumca su isticali politicke stavove i stajala na odredjene strane da je to bilo otuzno i cuti. Mozda oni igraju, ali nema vise te pubike . Serbedziji je potrebna publika i potrebno da radi iz egzistencijalnih razloga, vise brakova. U SAD je prihvatao uloge koje mu bas i nisu ..ljudi koji nisu sa Balkana bi pitali a zasto stalno igra ruske mafijase i sl. Drugim recima radio je "daj sta das" Umetnost je iznad politike a ova trojica svoju publiku ne postuju
Preporučujem 37
Mile
Bilo bi lepo ogledati predstavu. Šerbedžija je svakako jedan od naših najboljih pozorišnih glumaca koje smo ikad imali. A Antigona, je verovatno najznačajnija drama u istoriji pozorišta.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja