ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41
SRPSKO GRADITELjSTVO

Od zemlje domove zida

Arhitekta Dragana Kojičić prepoznala je lepotu i ekonomičnost kuća načinjenih od blata, pa je pre deceniju u Mošorinu kupila kuću, obnovila je i napravila radionicu u kojoj obučava nove majstore
Autor: Branka Vasiljevićčetvrtak, 20.06.2019. u 14:00
(Фотографије Д. Којичић)
Arhitekta Dragana Kojičić

Oblakoderi od stakla i betona što paraju nebo, ono je što je izgleda imperativ savremenih graditelja. Za razliku od mnogih arhitekata koji su zaboravili da kuće prave u skladu s prirodom, Dragana Kojičić, već deceniju zida i uči druge kako se gradi dom od prirodnih materijala – zemlje, slame, blata, drveta.

Njen trud prepoznali su na „Radio Beogradu 2” i emisiji „Čekajući vetar”. Za osmišljavanje i sprovođenje ekoloških projekata izgradnje energetski efikasnih kuća zidanih blatom dodeli su joj nagradu „Zeleni list”. I to nije prvo priznanje kojim je ovenčana. Pre pet godina dobila je i nagradu za najbolji biznis plan, a pre osam za najbolje zeleno delo.

Nasleđe predaka

I dok su kuće od zemlje mnogi smatrali delom primitivne, siromašne i zastarele prošlosti, Kojičićeva je prepoznala njihovu lepotu i ekonomičnost, ali je sačuvala pametno nasleđe naših predaka. Nastavila je liniju gradnje koja je bila na umoru. U mestu Mošorin kupila je pre deceniju kuću od blata. Pored nje je izgradila pomoćne objekte u kojima organizuje radionice za sve one koje žele da krenu ovim stopama.

– Inspiracija za ovaj vid gradnje bile su kuće koje su u skoro celoj Vojvodini pravljene od zemlje. Na ovom prostoru nije bilo kamena ni drveta, osim na Fruškoj gori, pa je prirodno da se gradilo zemljom. Imamo ogromno graditeljsko nasleđe o kome se malo zna i uči, a skoro svako selo i svaki grad ima kuće građena od zemlje. To se može videti ne samo u Vojvodini već i u čitavoj Srbiji. U nekim delovima ima više drveta i kamena, pa su temelji građeni od kamena, konstrukcija od drveta, a ispuna ili u vidu ćerpiča, pletera ili čatme – priča Kojičićeva.

Koliko je zemlja u ljudskoj istoriji bila osnova za gradnju, pokazuju monumentalni objekti. Kineski zid građen je od zemlje, prvi soliteri u Šibama u Jemenu, visine od 15 do 40 metara, takođe su bili od zemlje pre pola milenijuma. Stari centar Liona građen je u tom stilu, kao i Alhambra u Španiji...

Kod nas postoji bogato graditeljsko nasleđe, pa je sasvim prirodno da se bavimo ovom vrstom gradnje objekata, ali to, nažalost, ne činimo. Tako je u celom svetu.

– Kada je svet krenuo brzo da se razvija, ljudi su se okrenuli betonu i veštačkim materijalima, pa su se tradicija i lokalni materijali potiskivali. Ali sa energetskom krizom ljudi sve se više okreću izvorima u bliskom okruženju, materijalima koji su im nadohvat ruke, posebno u zapadnoj Evropi, Americi i Australiji – ističe Kojičićeva, koja je posle završene arhitekture u Novom Sadu, praksu učila u Siriji, Kolumbiji, Ruandi. Tu je provela tri godine i dobila mogućnost da ode na usavršavanje u Francuskoj.

– Francuzi nisu ni znali da u Srbiji ima zemljane arhitekture, jer u prethodnih 40 godina niko nikada sa prostora bivše Jugoslavije nije došao na specijalizaciju iz ove oblasti – objašnjava Dragana.

Polica od zemlje

Na našim prostorima zemlja kao materijal za gradnju kuća postala je ponovo interesantna pre desetak godina, ali naša sagovornica kaže kako, nažalost, nema dovoljno obučenih majstora koji se bave ovom vrstom gradnje. Stari majstori ili su umrli ili nemaju više snage, a mladi nisu baš zainteresovani. Zbog toga je po povratku iz Francuske pre desetak godina odlučila da organizuje radionice i obučava sve zainteresovane. U Vojvodini ima dosta mladih bračnih parova koji su dobili stare kuće i žele da nauče kako da svoje kuće obnavljaju sami, jer se dešavalo da im razni „majstori” obnove kuću neodgovarajućim materijalima i načine više štete nego koristi.

Kada se zida kuća od prirodnih materijala treba voditi računa kakav je sastav zemlje, kakve su karakteristike tla na kome se gradi.

U Vojvodini, ne bez razloga, postoji mišljenje da od zemlje ne mogu da se grade objekti na sprat. Dok, recimo u Lionu, i dan-danas postoji ceo kvart zgrada sa više spratova.

Radionica za žene: zidanje pećke

Dobar temelj

To je, kaže Dragana, sasvim normalno, jer naša i njihova zemlja „dišu” drugačije. Kada se gradi kuća, mora se voditi računa o mnogo toga. Mnogo vojvođanskih kuća nije ranije imalo valjane temelje, već su oni bili od naboja, pa je bilo vlage. Zbog toga preporučujemo da temelje novih kuća od naboja urade od kamena, opeke ili betona, stave hidroizolaciju, pa grade kuću dalje.

Prednosti zemlje su višestruke. Ima je svugde oko nas, pa je cena niska, može da se reciklira, ima odličnu termoregulaciju, nema štetna dejstva po okolinu i ljude...

– Ne može se tačno reći kolika je cena kuće zidane od zemlje u odnosu na druge materijale, jer zavisi od mnogo faktora: od namene objekta, materijala i sistema koji se koriste do toga ko kuću gradi... Generalno, moglo bi se reći da je niža nego konvencionalna. Materijal kod nas ne košta mnogo, a ni radna snaga, dok su u inostranstvu cene mnogo više Ovo je način da mladi ljudi i oni koji nemaju sredstava naprave kuću – napominje Kojičićeva.

A tome su nas učili naši stari, pa nije čudo da mnoge kuće po Srbiji imaju krštenicu stariju od dva veka.

Crkva od trave i zemlje

Postoji nekoliko tehnika gradnje zemljom, vrlo su slične i prisutne svugde u svetu. Jedna od njih je naboj, gde se zemlja nabija u oplati, zatim ćerpič, ciglice od nepečene zemlje sušene na suncu, pa pleter, gde se zemlja lepi na pletenu potkonstrukciju. U Vojvodini se koristi i tehnika busenje, za koju se koristi sloj od trave i zemlje. Takvom tehnikom zidana je crkva u selu Botošu u Vojvodini, dok je od ćerpiča zidana crkva u Ečki.

Festival gradnje

U poslednjoj nedelji avgusta u Mošorinu organizuje se treći regionalni putujući festival gradnje zemljom na koji su pozvani stručnjaci iz Evrope. Oni će održati radionice zainteresovanim učesnicima. Festivalu prethodi Prva balkanska konferencija za gradnju zemljom u Titelu od 23. do 25. avgusta.


Komentari4
8c54d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Др Ивана НиколићМишковић
БРАВО! Рм’ је још и еколошки чист материјал ем’ му нема равног кад је у питању термоизолација а ТЕК је за свакодневни живот у кући изградња оваквих зидова невероватно позитивна по здравље целе породице... Постављање унутар куће-стана оваквих “плоча од природног блата” у ЕУ-државама добро кошта јер није тако лако доћи до овако квалитетног природног блата као што га ми имамо у Србији. Бити ПИОНИРСКИХ ИДЕЈА у Србији никада није било лако! Свака подршка сјајној и паметној српској архитектици!
Mihailo Savaric, dijaspora
BRAVO, i SRECNO za Arhitektinju Draganu Kojicic!!!! Ona je vec sada u buducnosti, nju treba sto vise pretstavljati i o njenoj ideji - pisati i govoriti!!
Дринко Кончаревић
О овим грађевинским матерјалима и технологији требало би да размисле Центри за социјални рад. Блато и тврдо балирана слама омогућила би градњу читавих насеља за сиромашне који спадају под надлежност центара за социјални рад. Ем јефтино, ем уредно.
Alisa
Lepo, svaka cast.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja