četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
SPELEOLOGIJA IZMEĐU ZANIMANjA I HOBIJA

Tajne srpskih pećina

Goran Dujković, profesor istorije, s kolegama speleolozima istražio je oko dvesta pećina u Srbiji
Autor: Dragoljub Stevanovićsubota, 22.06.2019. u 12:13
(Фотографије архива „АСАК ”)

Istoriju je zavoleo još u osnovnoj školi, a speleologiju mnogo kasnije, kada je postao profesor istorije. Danas Goran Dujković radi kao direktor OŠ „Radojka Lakić” u Beogradu, a svoje slobodno vreme ispunjava obilazeći pećine po Srbiji.

Pa, šta ima da se vidi zanimljivo ispod stena, šta se može otkriti u srpskim pećinama, pitamo našeg sagovornika.

Opelo u jami

– Uh! Ovo je baš teško pitanje! Sa članovima mog kluba, za ovih osam godina bavljenja speleologijom, obišao sam i istražio oko dvesta pećina. Lane smo istraživali pećine i jame oko Čajetine i otkrili smo 20 novih, koje smo dodali registru u kojem je već bilo pedesetak pećina. Nažalost, za posete je uređena samo jedna, Stopića pećina – kaže Dujković.

Speleološki klub „Asak” ima registar pećina u Srbiji s više od hiljadu pećina i jama. Godišnje u Srbiji pronađe se ili istraži još nekoliko desetina objekata, tako da se ovaj broj stalno povećava.

– Jedno od najzanimljivijih otkrića ovog speleološkog kluba bio je pronalazak ostataka pećinskog lava u jami Propas, koji se sada nalaze u Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu. Neretko, u jamama koje su bile u zoni nekih ratnih dejstava pronalazimo neeksplodirane granate i drugo oružje, ali i posmrtne ostatke. Tako smo prilikom istraživanja Bezdana na Cerovu, na Zlatiboru, pronašli nekoliko posmrtnih ostataka iz Drugog svetskog rata. Sledeći put po dolasku u tu jamu smo spustili nekoliko sveštenika koji su održali pomen stradalima u samoj jami. To je bio prvi put u Srbiji da je održan pomen žrtvama u samom speleološkom objektu – priča Goran Dujković.

Goran Dujković u pećini Nacionalnog parka Đerdap

Pećine se razlikuju po bogatstvu takozvanog pećinskog nakita, ali zajedničko za sve njih je da su nastale radom vode, pa se u njima redovno sreću potoci, ponekad i prave podzemne reke, takođe i jezera različitih veličina i dubina. Najimpresivniji su podzemni vodopadi koji mogu biti visoki od nekoliko metara do više desetina, pa i stotina metara.

Dujković se tokom studija istorije bavio različitim sportovima: plivanjem, vaterpolom, veslanjem... Vremenom se okrenuo onima koji zahtevaju iskustvo, ozbiljnost i usredsređenost, kao što su planinarenje i alpinizam.

Za speleologiju se zainteresovao sasvim slučajno. Kao i većina ljudi, jedva da je znao i šta je to. Posle više godina planinarenja, shvativši da mu nedostaje ozbiljna obuka za tehničko penjanje, uz specijalizovanu opremu i užad, obreo se u akademsko speleološko-alpinističkom klub („Asak”) iz Beograda. Danas kaže da speleologija pruža mnogo više od same tehničke obuke, obuhvata planinarenje, alpinizam, duge boravke u prirodi i istraživanja još neotkrivenih ili nedovoljno poznatih pećina i jama.

Kako izgleda obilazak pećina?

– Speleološki klub nije turistička organizacija. Ovde se uče i poštuju najsavremeniji svetski standardi u istraživanju podzemnih objekata. Sve akcije su istraživačkog karaktera i u okviru njih tragamo za novim pećinama i jamama, koje onda istražimo i zabeležimo njihovu lokaciju. Ekipe broje između četvoro i devetoro ljudi, ali kada se organizuju trening akcije obuke i uvežbavanja, broj učesnika se povećava na dvadeset–trideset. Većina akcija traje tokom vikenda, ali nekoliko puta godišnje organizujemo i višednevne ekspedicije kada treba da istražimo područje s više pećina i jama – priča Dujković.

Bezbednost i pravila

Da bi silazak u jame i pećine bio bezbedan, svi učesnici moraju da poštuju pravila ponašanja: odredi se vođa akcije ili vođa grupe, zna se ko organizuje rad na terenu i donosi najvažnije odluke. Naročito se vodi računa o zaštiti prirode i ekologiji: neretko su naše jame smetlišta, pa članovi kluba ne beže od posla čišćenja!

Zanimljivo je ne samo to da se žene bave speleologijom već da su možda i brojnije: u klubu „Asak”, na primer, trenutno su dame i muškarci – izjednačeni po broju.

Naš sagovornik je ljubavlju prema speleologiji „zarazio” i svoju porodicu. Na nekoliko akcija je vodio sinove i veruje da će oni, kada ispune uslove i napune šesnaest godina, biti istraživači pećina. Za suprugu dodaje da voli da boravi u prirodi, ali nije završila speleološku obuku, pa se nije uključivala u istraživanje pećina.

Tromesečna obuka

– Speleologija je potencijalno opasna aktivnost. Svaki ulazak u pećinu ili jamu predstavlja opasnost i može doći do lakšeg i težeg povređivanja. Svaka povreda u ovakvim objektima je opasna po život, a jedini koji vam mogu pružiti pomoć su članovi ekipe i Gorska služba spašavanja. U nekim zemljama postoje specijalizovane službe za spašavanje iz speleoloških objekata. Nažalost, kod nas ih nema. Iz ovih razloga u klubu se puno polaže na obuku koja traje skoro tri meseca, a posle toga svako od nas se stalno uvežbava i usavršava – kaže Dujković.


Komentari0
a0b8e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja