petak, 23.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:03
O OMILjENOJ POSLASTICI

Sedam saznanja o čokoladi

Šta je to tako neodoljivo u ukusu čokolade, ima li više korisnih ili štetnih uticaja na zdravlje i ko je čovečanstvo zadužio njenim otkrićem, naučnici ne znaju tačno ni posle pet vekova njene upotrebe
Autor: Olivera Popovićpetak, 21.06.2019. u 10:00
(Фото Пиксабеј)

1. Vek starija

Pet hiljada godina dobija se iz ploda drveta kakaa Theobroma cacao. Na osnovu lingvističkih i arheoloških dokaza, istraživači su bili ubeđeni da je čokolada nastala u Meksiku ili centralnoj Americi pre 4.000 godina. Međutim, u oktobru prošle godine, kako je objavljeno u časopisu „Diskaveri”, istraživanje ekoloških ostataka na artefaktima na svetlo dana je donelo dokaz da je čokolada postojala još pre 5.500 godina u današnjem Ekvadoru, u kulturi Maja–Činčipa. Kako se širila na sever kontinenta Južne Amerike, postajala je luksuzna roba dostojna da se prinosi bogovima Asteka i Maja.

2. Gusti napitak

Ova prvobitna čokolada međutim nema mnogo toga zajedničkog za današnjom poslasticom. Bila je to smesa od mlevenog zrna kakaa izmešanog sa vodom, kukuruzom, voćem, paprikom i medom, nalik kaši ili gustom napitku.

Kada je prvi put stigla u Evropu u 16. veku, služila se kao toplo piće napravljeno od „čokoladnog alkohola”. „Opasan aperitiv, prostačka namirnica, valjana jedino za indijanske stomake”, ostala je zabeležena ocena jednog engleskog lekara, vek i po pošto je stigla na evropski kontinent, ali je već tada dobijala sve više poklonika.

3. Susret sa mlekom

Sredinom 19. veka evropski poslastičari dodali su šećer i dodatni maslac stvorivši crnu čokoladu, a potom je jedan Švajcarac umešao i mleko u prahu i dobio mlečnu čokoladu i tako je nastala ljubav koja traje do danas. Bela čokolada je izum iz 1930. godine, ne sadrži čvrste materije kakaa, tako da, tehnički, to i nije čokolada.

4. Nova je ružičasta

Onda je svet krajem 2017. godine uzdrmala – ružičasta čokolada: čokoladni gigant kompanija Bari Kalebo (Barry Callebaut) predstavio je rubi, poslasticu živopisne boje. Iako se „recept” za novu čokoladu čuva u tajnosti, eksperti spekulišu da je napravljena od nefermentisanih zrna kakaa koja su zakiseljena, procesom koji je patentiran 2009. godine. Ako je tako, upućeni tvrde da baš taj nedostatak fermentacije sladokuscima daje argument da tvrde da ovo nije prava čokolada, jer upravo taj proces joj daje jedinstven ukus, ali tu se krije i deo odgovora zašto čokolade mogu da budu tako različite.

5. Prava je retka

Mali proizvođači kakaa, a koji tržištu obezbeđuju 90 odsto sirovine, koriste različite tehnike fermentacija, a u septembru prošle godine naučnici su u časopisu „Royal Society Open Science” objavili prvi kvantitativni model za ovaj komplikovan proces i poručili da jedva jedan procenat čokolade bude na tržište izbačen u „poštenoj trgovini”. Nejednakost između velikih kompanija i uzgajivača se zapravo povećava, a tome doprinosi i krčenje šuma zbog proizvodnje ovog čuvenog drveta.

6. Mit da nas čini srećnim

Ako ste u „minus fazi”, ne očekujte da vam čokolada podigne raspoloženje. U časopisu „Planta medika” je 2018. godine objavljen rad koji je analizirao ranija istraživanja njenog uticaja na raspoloženje, a sva su bila loša izvedena, bazirajući se na hemijskim supstancama sadržanim u čokoladi, koje veoma variraju zbog temperature i vremena pečenja kakaovca. Osim toga, sam mozak proizvodi neurotransmiter, takozvani „molekul blaženstva”, jedinjenje anandamid, zbog kojeg se čokoladi pripisuju tako moćna svojstva da nas oraspoloži. Istina, ima ga i u čokoladi, ali u minimalnim količinama, a pride i se brzo raspada.

7. Čuva srce

Možda nas ne čini srećnim, ali ima povoljan uticaj na srce: u časopisu „Srce” 2015. godine objavljen je rad kojim su lekari utvrdili da su osobe koje su jele veće količine čokolade imale manji rizik od koronarne bolesti srca, šloga i drugih kardiovaskularnih problema.

Rubi u Srbiji

I po beogradskim čokolaterijama pojavili su se kolači i praline u čijoj je pripremi korišćena rubi, ružičasta čokolada. Prodavci pojašnjavaju da ima malo drugačiji ukus, laganija je i sa blago voćnim ukusom što daje poseban šmek slatkišima. Takođe, u radnjama gde se može kupiti za upotrebu u kućnim uslovima preporučuju da se može koristiti za filove jer daje nežnu ružičastu boju čime se izbegava korišćenje veštačkih boja.

Kilogram dražeja sa rubi čokoladom kod jednog industrijskog proizvođača košta 2.700 dinara, dok su kolači u poslastičarnicama gde smo ih pronašli za 10 procenata skuplji od kolača klasične čokoladne boje.


Komentari0
3b0ea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja