petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Priče s Košara i Paštrika uskoro na engleskom i ruskom jeziku

Filmovi Slađane Zarić o odbrani državne granice 1999. godine beleže veliki uspeh
Autor: Ljiljana Petrovićsreda, 19.06.2019. u 14:47
Слађана Зарић (Фото: РТС)

Dokumentarno-igrani filmovi „Ratne priča s Košara” i „Ratne priče s Paštrika” imali su nezapamćen uspeh i ogromnu gledanost kako u Srbiji, tako i u regionu. Ova dva filma, koji čine serijal ratnih priča o odbrani državne granice 1999. godine, pogledalo je za dva meseca više od 7.000.000 gledalaca na RTS 1 i na jutjub kanalu Radio-televizije Srbije. Oba filma su u danu prikazivanja bili najgledaniji TV program u Srbiji na svim kanalima.

Premijeru „Ratnih priča s Košara” je gledalo 1.500.000 gledalaca, reprizu 1.200.000, a na internetu film je do sada pogledalo 1.700.000 gledalaca. „Ratne priče s Paštrika” su u premijernom emitovanju imale 1.200.000 gledalaca, a za 15 dana od emitovanja film je na jutjub kanalu „Merila vremena” pogledalo pola miliona ljudi.

Zanimljivo je da je dokumentarni film „Ratne priče s Košara” izazvao veliko interesovanje među albanskim medijima na Kosovu i Metohiji. Javni kosovski servis je čak dva dana, nakon emitovanja dokumentarnog filma na RTS-u, priredio jednočasovnu emisiju koja se bavila dokumentarnim filmom Radio-televizije Srbije. U emisiji RTK 3 čule su se pohvale na račun srpskog filma. Reditelj Ben Apoli je rekao da je „film odlično realizovan i da je RTS dao sve od sebe da oda poštu bici i stradalima”.

– Naravno, bilo je i komentara kako je film srpska propaganda, ali je to mišljenje među sagovornicima ostalo u manjini – kaže Slađana Zarić, autor filma i urednik u RTS-u. – Među sagovornicima je bio i novinar Miljaim Zeka, poslanik u kosovskoj skupštini, od koga je RTS otkupio autorska prava za arhivski materijal u vezi s Košarama jer je on kao svojevrsna medijska osnova UČK sve vreme bio s njima na Košarama. Radi dogovora i pregleda arhivskog materijala sa Zekom sam se početkom marta našla u Prištini. Zeka je za kosovski javni servis izjavio da je bio počastvovan da „jedna kuća kao što je Radio-televizija Srbije traži dozvolu za emitovanje njegovog materijala koji je na ’Jutjubu’ toliko puta bespravno preuziman”. Osim neočekivanih pohvala, u emisiji kosovskog javnog servisa čulo si i pitanje zašto oni nemaju takav film o Košarama. Miljaim Zeka je izrazio sumnju da će istorija bitke na Košarama, kao i sudbina pripadnika UČK, ostati jedino zabeležena s oznakom srpske televizije.

Urednica RTS-a još kaže da je ovaj dokumentarno-igrani film nedavno premijerno prikazan i u Banjaluci, da u Banskim dvoru na projekciji filma nije bilo slobodnog mesta.

– Ovacije i aplauzi, nakon premijere kada su borci s Košara izašli na binu, bili su neverovatni. Ja sam mislila da se posle Beograda to neće ponoviti, ali u Banjaluci je to bilo još emotivnije, još srdačnije tako da će taj trenutak ostati svima nama kao trajno sećanja – veli autorka filma. – Banjalučani su tu priču doživeli kao svoju. U sivilu ratnih priča i zločina, pojavila se jedna čista herojska priča o junaštvu, požrtvovanju i stradanju koju su oni prihvatili kao svoju, sasvim otvorenog srca. Stvarno je bilo neverovatno. Posle petnaestominutnog aplauza publika je spontano zapevala pesmu „Heroji s Košara”. Nema čoveka kome u Banskom dvoru te večeri nije krenula suza.

Čuli smo i da će dokumentarno-igrani filmovi „Ratne priče s Košara” i „Ratne priče s Paštrika” biti prevedeni na engleski i ruski jezik i da će uskoro te verzije filmova biti postavljene na RTS-ov zvaničan kanal „Merila vremena”, na kojem se nalaze dokumentarni filmovi čiji je autor Slađana Zarić.


Komentari5
19130
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Пре превођења на све језике планете Земље
Погледао сам први филм. Страшно пара уши фраза која се често помиње - "војници УЧК". По тој логици (политички коректној), децу су у Крагујевцу 1941. г. убијали "немачки хуманитарци". Са друге стране, велико хвала редатељки што је ове догађаје сачувала од заборава. Искрено хвала, без пошалица.
Veljko Vučković
Nemojte kasniti sa prevodom na nemački. Preko 100 000ljudi ga u Evropi priča. Treba ga sinhronizovati i besplatno ustuputi ARD, ORFu i SF.
slavkoD
Odlicno!Takodje i na Francuskom i Spanskom.Zbog Africkog podrucija i J.Americkog.
Ex25battMP
Следећа ставка морала би, и требала, да буде екранизација (у смислу биоскопског филма), бар Битке на Кошарама, а прилично сам сигуран да би и Русија/Руска страна била заинтересована (и) за тај спектакл јер су у поменутој бици учествовали и руски добровољци, и одред руских Козака. Наравно, и Интернационална бригада састављена од Западних војника добровољаца. И то што пре јер, Албанци ће свакако да "одговоре" пре свега на Балканский Рубеж, као и на поменуте документарце.
Милош Лазић
Са "само" двадесет година закашњења? Па, умало и ми да заборавимо на ту епопеју! С дубоким поштовањем према тој деци и мало старијим официрима, снимање оваквог филма данас личи на најбедније "гребање за славу". Свака част!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja