ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Novi početak zadrugarstva u Zlatiborskom okrugu

Autor: Branko Pejovićsreda, 19.06.2019. u 20:30
(Фото С. Јовичић)

Užice – Posle dužeg perioda tavorenja zadrugarstva u Zlatiborskom okrugu, koje je negovalo dugu tradiciju pomoći ovdašnjem planinskom selu, ovog meseca je napravljen korak ka preko potrebnom oživljavanju zadruga i udruživanju poljoprivrednika. Obnovljen je rad Zadružnog saveza Zlatiborskog okruga i izabrano novo rukovodstvo, s nadom da bi to moglo da otvori novu šansu za napredak posustalih sela ovog kraja.

U javnosti se u poslednje vreme sve više priča kako se seoska područja prazne, pa u brdima ostaju samo najuporniji da žive i proizvode. Prave se odbori za akcije, pišu apeli. Ali neki od ključnih razloga retko se pominju: brđani se najviše žale da seljak ne može sa sigurnošću i po dobroj ceni da proda ono što mu rodi, te da se seljačka muka i celogodišnji rad neretko otkupljuju za bagatelu, jer su na tržištu – gde vešti preprodavci ili izvoznici najbolje prihoduju – interesi poljoprivrednika gurnuti u zapećak. A nedovoljno je moćnih zadruga da stočara, voćara, ratara zaštite, da mu obezbede siguran plasman i cenu. Zato pojedini krče zasade, odustaju od gajenja jeftinih jabuka, malina ili žive stoke, pa iz sela odlaze u grad, u neizvesnost. Pod izgovorom da je „bolje džabe ležati nego raditi”.

Međutim, novo rukovodstvo Zadružnog saveza Zlatiborskog okruga uvereno je da se situacija u ovom kraju može popraviti da će selo uz zadrugarstvo krenuti napred. Za novog predsednika predstavnici 23 zadružne organizacije s ovog područja izabrali su magistra Dragana Vukovića, direktora novoformirane Zemljoradničke zadruge „Beloglavi sup” iz Nove Varoši, za predsednika skupštine Milana Dikovića iz Požege, a za predsednicu upravnog odbora saveza Radu Joksimović, koja je godinama na čelu ženske zadruge „Zdravčica”. Dragan Vuković ističe da im je namera da u korist sela ojačaju zadrugarstvo u Zlatiborskom okrugu.

– Za početak, naš Zadružni savez uspostaviće čvršću saradnju sa lokalnim samoupravama ovog kraja s ciljem da one više pomognu selu. A pomoći ćemo i u postupku osnivanja novih zadruga, kao i izradi projekata za njihovo konkurisanje za podsticajna sredstva u programu ministra Krkobabića „500 zadruga u 500 sela”. Podsećam da se tu dobijaju bespovratna sredstva za novoosnovane (šest-sedam miliona dinara), postojeće (15), a najveća (60 miliona) za složene zadruge. Do sada ih je u ovom okrugu dobilo nekoliko zadruga (iz Sjenice, Milićevog Sela, Prijepolja), s tim što su mogućnosti i potrebe znatno veće. Upravo radimo na osnivanju jedne složene zadruge na Zlatiboru koja će obuhvatiti pasivnija i višenacionalna područja Sjenice, Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Bajine Bašte. Naš cilj je da se nove zadruge osnivaju, a stare rehabilituju, što će doneti boljitak selu i uposliti ljude – kaže za naš list Vuković.

Oživljavanje ovdašnjeg zadrugarstva pozdravlja i prof. dr Nikola Bajić, direktor užičkog Centra za organsku poljoprivredu:

– Ne mogu sitniji proizvođači bez zadruga i udruživanja, posebno kad je reč o nabavci repromaterijala i plasmanu onoga što u poljoprivredi proizvedu. Sve ovo pomoći će i daljem razvoju organske proizvodnje da više proizvodimo zdravu hranu i zaštitimo životnu sredinu.

Posebni dometi zadruga odavno su deo davne prošlosti, s tim što se poneke i sada pamte i pominju. Recimo, pre pola veka zadruga u zlatiborskom selu Sirogojnu omogućila je izuzetan napredak tog sela i celog kraja. Prema sećanjima etnologa Bose Rosić, koja je s Dobrilom Smiljanić značajno doprinela pokretanju izrade rukotvorina, stvaranju etno-muzeja i razvoju Sirogojna, iz seoske zemljoradničke zadruge je početkom šezdesetih izniklo preduzeće za eksploataciju kamena sa 200 zaposlenih, zadruga pletilja „Zlatiborka”, koja je na vrhuncu razvoja imala preko 80 stalno zaposlenih i 2.000 žena kooperanata, konfekcija sa 200 radnika i fabrika dušeka i jorgana sa 50 zaposlenih. Zadruga pletilja je izgradila biblioteku-galeriju i inicirala gradnju Muzeja narodnog graditeljstva „Staro selo” danas našeg najposećenijeg muzeja na otvorenom.

Bosa Rosić podseća da je osnivanje zemljoradničkih zadruga bilo vid zaštite seljaka od krupnih kapitalista, te da su se one javile po ugledu na radnička udruženja po gradovima i na porodične zadruge u seoskim društvima. Zadružne organizacije su, prema njenim rečima, u posleratnom periodu preuzimale na sebe celokupan razvoj sela, kada su građeni i veliki zadružni domovi, zadružne prodavnice, putevi i drugo, od čega je danas u sve praznijim selima malo šta ostalo.


Komentari1
dc3a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

друштвена клима
Не иду млади са села само због у чланку споменутих проблема. Иду и због скоројевићства, односно система вредности у друштву. Знам пример породице која има лепо и велико имање на изузетно лепом месту, разрађену кафану с пансионом, велики базен им је на неколико стотина метара, имају разне домаће животиње (јер их воле, нису им потребне) и одличне могућности за даљи развој, али, децу школују да иду одатле - у град, где ће живети, и ако "успеју", много, много горе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja