utorak, 16.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Oprezno sa eutanazijom

Kako postupiti ako lice koje je već dalo pristanak za sopstvenu „blagu smrt” naknadno odustane od te odluke
Autor: Slobodan Gazivodautorak, 25.06.2019. u 18:00
(Срђан Печеничић)

Pitanje fenomena eutanazije oduvek je predstavljalo izazov humanistima, kao nužnost savremenog doba i kao svojevrsna proba za čoveka u uslovima apostrofirane moralnosti, u vreme preplitanja ideja dobra i zla, pravde i nepravde.

U našoj naučnoj i stručnoj javnosti o eutanaziji, kao „ ubistvu iz milosrđa” ,„ubistvu po pristanku”, ili „blagoj smrti” se razmatralo sasvim retko, bez inicijative za njegovo konkretno, potpuno i precizno rešavanje. Tek nedavno pitanje eutanazije se iznova potencira i prema izvoru „Politike”  od 30. maja ove godine u pripremi je novi građanski zakonik koji bi trebalo da ozakoni pravo na dostojanstvenu smrt, čime bi se umnogome izbegao osnov krivične odgovornosti povodom ovog pitanja.

Pošto šira javnost do ovoga trenutka nije ni najmanje upoznata sa ovim novim zakonskim predlozima, ima mesta ukazivanju na veliku opreznost koja mora sa razlogom biti prisutna u postupku legalizacije eutanazije.

Život je nesumnjivo najznačajnija vrednost čoveka, ujedno i smisao svih ostalih čovekovih vrednosti, pa je stoga i pravo na život najznačajnije među svim ljudskim pravima. Njegova dimenzija proklamovana je najvišim pravnim aktima država građanske demokratije, bez obzira na njegovu klasnu pripadnost, rasu, religiju, nacionalnost, uzrast, pol ili šta drugo.

Sa iznetim osnovano  se nameće pitanje  da li se kao pandan pravu na život može postaviti pitanje prava na smrt. Ovo stoga što je čovek u svom dosadašnjem razvoju dostigao takav stepen svesti da može odlučivati ne samo o tome  kako će živeti već i da li će živeti. Samoubistvo ne samo da nije ubistvo već nije ni kažnjivo, odnosno prećutno je dozvoljeno. Tu činjenicu koriste pobornici eutanazije kao svoj najjači argument o nepostojanju suštinske razlike između samoubistva i eutanazije, jer vide zajedničke karakteristike u raspolaganju životom po sopstvenoj odluci, s tom razlikom što kod samoubistva čovek po sopstvenoj odluci sam sebi uzima život, dok kod eutanazije po sopstvenoj odluci to treba da učini drugo lice, jer je on u fizičkoj nemogućnosti da to sam učini.

Ono što je nužno za primenu eutanazije je vlastita volja (animus) kao uslov bez koga se ne može (condicio sine qua non). Stoga  se pravo na eutanaziju, na izričit zahtev, može dozvoliti duševno zdravim licima, zbog njihovog teškog zdravstvenog stanja, neizlečive bolesti i nepodnošljivih bolova i patnji.

Treba ukazati na to da ima nastojanja da se u zakonske odredbe novog građanskog zakonika ugradi mogućnost da i najbliži srodnici teško bolesnog, umesto njega daju izjavu o saglasnosti pristupanju činu eutanazije, pa čak ima i nastojanja da se eutanazija može primeniti i prema duševno obolelim licima i licima zaostalog duševnog razvoja. Ovde zakonodavac mora pokazati maksimalnu opreznost jer bi to u praksi moglo dovesti do brojnih zloupotreba ( po pitanju nasleđa, presađivanja vitalnih organa i dr.).

I brojna druga pitanja nameću nužnost dobijanja preciznog odgovora i razrešenja u praksi, ovde ih je nemoguće sva nabrojati, ali evo nekih. Kako postupiti u slučaju kada je odluka za sopstveno umiranje data u neznanju, zabludi ili po nagovoru njegovih najbližih koji svakodnevno preživljavaju patnje lica teško obolelog, a i za kog nagovora se ne krije nikakva zla namera niti zloupotreba? Kako postupiti ako lice koje je već dalo pristanak za sopstvenu „blagu smrt” naknadno odustane od te odluke? Ko će u praksi doneti odluku o ispunjenosti uslova za pristupanje ovom činu, pojedinac ili stručni tim, bez ili tek posle preispitivanja te odluke od više instance? Da će lekar koji odbije da učestvuje u tome postupku, ako se ne radi o principu dobrovoljnog pristupa ovome činu, pozivajući se na Hipokratovu zakletvu, imati bilo kakve probleme u svom svakodnevnom radu? Da li se legalizovanjem eutanazije pod tim pojmom podrazumevaju samo mere direktnog usmrćenja da bi se skratili bolovi i patnje neizlečivog bolesnika, ili  i obustavljanje mera koje bi takvom licu produžile život, kao i preduzimanje  mera koje bi bolove činili podnošljivijim, ali uz istovremeno skraćenje života?

Na sva ova i brojna druga pitanja, sveobuhvatan i precizan odgovor mora uslediti pre donošenja predviđenih  zakonskih odredaba o legalizaciji eutanazije, posle konsultovanja eksperata iz svih oblasti  ali svakako i uz konsultovanja iskustava drugih zemalja povodom ovog pitanja. Jer, fenomen eutanazije, pored svoje medicinske dimenzije, nesumnjivo ima i svoju pravnu, etičku, socijalnu, psihološku, pa i drugu dimenziju.

Sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari2
9cb07
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan T
Zamolio bih postovanog sudiju da se ne koncentrise samo na eutanaziju. To je samo jedan u nizu zakona, koji ce, ako bude donesen, morati da bude povucen sa odlaskom SNS rezima. Tu su beleznici, Briselski sporazum, uterivaci dugova, prisilno dobrovoljno davanje organa, pozivanje na rocista sa oglasne table kao i bezbroj drugih gluposti koje su poturene glasackoj SNS masineriji, a bez njihovog ikakvog razumevanja za sta glasaju. Bilo bi najbolje da se to povuce u paketu, na prvoj sednici skupstine
nikola andric
(Nastavak). Ukljucivanje ''pravnih lica'' u gradjansko pravo znaci redukciju individua ili pravnih subjekata na dve vrste: fizicka- i pravna lica. Fizicka lica su gradjani pravna lica organizacije i institucije koji su ucesnici (imovinsko) pravnog saobracaja. Posto su prava gradjana definisana u Ustavu njihova dalja razgradnja su delom obradjena u gradjanskom pravu. Zbog toga se porodicno i nasledno pravo obradjuju u gradjanskom pravu. Eutanzija je u tom kontekstu odvojena od krivicnog prava.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja