nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44
NE SAMO O POSLU: GABOR LENĐEL

Kompozitor s nemirom u nogama

Još uvek ga drži – državni rekord u štafeti 4 x 100 metara. Bio je jedan od sretnika koji je stvarao sarajevsku pop školu
Autor: Aleksandra Isakovsubota, 22.06.2019. u 20:00
(Фотографије лична архива Г. Ленђела)

Na svečanosti u Beogradu nedavno mu je dodeljena Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos u očuvanju naše kulture u dijaspori. Odmah su to zabeležile i „Srpske narodne novine”, koje izlaze u Budimpešti, jer Gaboru Lenđelu upravo je odato priznanje za njegov umetnički angažman u Mađarskoj.

Muzičaru i kompozitoru Gaboru Lenđelu rodna Subotica središte je života, mesto kojem se vraća, dok su umetničke i muzičke niti ukrštale njegove puteve širom prostora nekadašnje Jugoslavije, ali i izvan nje. S lakoćom je menjao gradove, ne obazirući se na međe ondašnjih republika, sticao prijatelje čim je sporazumevanje prelazilo na notni sistem. Stvorio je antologijske melodije, prvi uveo etno u rok, potpisao prvu rok operu...

I sport i muzika

Međutim, na početku, u jednom trenutku, muziku je u drugi plan potisnula atletika.

„Uopšte nisam hteo da se bavim atletikom, ali pošto sam u osnovnoj školi bio hiperaktivan, bavio sam se raznim sportovima i trčao za školu na Spartakijadi. I pobedio. Odmah je do roditelja došao Pal Sikora, trener, da me pozove da treniram atletiku. I da me privoli, kaže, ideš u Segedin da predstavljaš Spartak. Istrčim prvu trku u životu, s rezultatom 11,3 i odmah upadnem u juniorsku reprezentaciju Jugoslavije.”

Kada je završio srednju muzičku školu, lokalni klub Spartak prodao ga je Partizanu. „Krenu putovanja i takmičenja, kao junior uđem u seniorsku ekipu i 1969. godine, na prvenstvu Evrope u Atini istrčimo državni rekord: 39,07 u štafeti 4 x 100 metara. Još uvek taj državni rekord nije oboren. Bio sam i najbrži Jugosloven sa 10,3 kada je svetski rekord bio 10,0”, priseća se Lenđel.

Treninzi i takmičenja išli su jedni za drugim, ne dajući mu da predahne, ali je odmor došao nenadano: pred olimpijadu u Minhenu mu je pukao mišić. Oporavljajući se u bolnici, donosi odluku da se zauvek izuje iz sprinterica. Čekala ga je muzika.

Rok grupa „Teška industrija” danas

„Mislim da sam muzikalnost nasledio od Lenđelovih, od očeve strane. Baka Štefanija Hanzel svirala je citru, deda pevao u horu, isto kao i moj otac. Bilo je očekivano da idem u muzičku školu.” Roditeljski entuzijazam za njegovo bavljenje muzikom nije uključivao i odlazak na muzičku akademiju, ali Gabor je s desetkom položio prijemni ispit za akademiju u Sarajevu. Tamo ga je već čekao deo njegovog subotičkog društva, poznanstvo s Duškom Trifunovićem i momcima s kojima će stvoriti „Tešku industriju”.

„Bio sam jedan od sretnika koji je bio učesnik te sarajevske pop škole, jedan sam od njenih osnivača zahvaljujući ’Teškoj industriji’, druženju s ’Indeksima’, s ’Bijelim dugmetom’, i pre toga s Bregovićevom grupom ’Jutro’, ’Ambasadorima’, grupom ’Kod’. Svi smo se poznavali, posuđivali instrumente, pričali o muzici, trudili se da napravimo bolju pesmu od drugih. Bila je odlična organizacija u Domu mladih. Dobili smo četiri prostorije u ’Skenderiji’, raspored proba i ključ. Zauzvrat, jednom mesečno držali smo svirku pred četiri hiljade ljudi. Bilo je to fantastično smišljeno jer smo svirali, zabavljali mlade, isprobavali nove pesme.”

Sarajevski dani

Bilo je to vreme i stvaralačke nesebičnosti i Gabor Lenđel prepričava kako je sa svojom grupom pratio Duška Trifunovića na resitalima po Bosni i Hercegovini. U vozu, prebirao je po gitari, i inspirisao pesnika da napiše stihove pesme „Ti si mi bila u svemu naj, naj”. „Ponudio sam je Kemalu Montenu, ali on je već predao svoju pesmu za Evroviziju i uputio me je na ’Indekse’”, priča Gabor kako je nastala balada koju i danas znaju svi na prostoru bivše Jugoslavije.

Njegovo „otkriće” je i Sead Memić Vajta, čiji je snažan glas pristajao uz robusno ime „Teške industrije” i s kojim su kao predgrupa „Indeksima” svirali u svakom većem mestu nekadašnje zemlje.

Pristajao je da bude deo sarajevske pop scene samo dok je bilo radosti sviranja i druženja. U to vreme s tadašnjom suprugom Dankom čekao je prvo dete, ćerku Eriku, kada mu je ponuđen posao u Novom Sadu. Uskoro je rođen i sin Filip, a porodica odlučuje da se vrati u Suboticu i tu Gabor Lenđel potpisuje prvu rok operu na mađarskom jeziku „Zelenokosa”. Početkom osamdesetih prvi put je registrovan jedan privatni muzički studio – vlasnik je bio Gabor Lenđel. Ipak, činilo mu se da mu je u Subotici tesno, osećao se izolovano od muzičkih centara, i u trenutku kada je već ponovo spakovao kofere da se s porodicom preseli u Zagreb, u Suboticu stiže Ljubiša Ristić i Lenđel postaje muzički direktor pozorišta, potpisujući brojne kompozicije za predstave.

Rat devedesetih godina izmešta ga s prostora gde se njegov rad prepoznaje, i jedno vreme živi u Južnoafričkoj Republici, gde pokušava da se bavi muzikom, ali bez uspeha. Po isteku vize, odlazi u Mađarsku i ponovo se vraća umetnosti. Upoznaje glumca Milana Rusa i ljude okupljene oko tada amaterskog glumačkog društva. „Ubrzo nalazimo zakonsku mogućnost i u Pomazu registrujemo Srpsko pozorište ’Joakim Vujić’ kao profesionalnu instituciju. U svom daljem umetničkom radu bavim se komponovanjem scenske muzike i više mjuzikla, autor sam prve rok opere ’Pastir Vukova’, a u četvorogodišnjem periodu sam bio i direktor pozorišta.”

Nakon 20 godina plodnog rada, on se ipak odlučuje da se vrati u Suboticu.

U Budimpeštu se povremeno vraća, pošto tamo žive njegova deca, kao i unuke Laura i Olivija.

Sa Radetom Šerbedžijom na subotičkom filmskom festivalu

Povratak u Suboticu

Povratak u rodni grad predstavlja novi početak i na profesionalnom i na privatnom planu. Pravi novi dom sa svojom Ivanom i u njemu neizbežni muzički studio. Verovao je da postoji još ona iskra koja je nekada iznedrila prve muzičke grupe i festival „Omladina”. Na jubilarnom četvoročasovnom koncertu napravio je veliko okupljanje muzičara koji su nekada nastupali na „Omladini”, ali nove okolnosti izmenile su i fizionomiju festivala, koji nikada više nije vratio nekadašnji značaj.

Još jedan pogled unazad bacio je sa svojim bendom „Retro parti”, putovao ponovo po gradovima bivše Jugoslavije, a onda se vratio komponovanju. „Moje kompozicije su prihvaćene na konkursu koji su Kinezi raspisali za autore iz istočne Evrope. Sada sam im predao i ’Balkansku svitu’ aranžiranu za kineske instrumente i sada nestrpljivo čekam rezultate”, priča o projektu u kojem će ponovo krenuti nekim novim putem.

Prostor za mlade

Po povratku u Suboticu Gabor Lenđel imao je želju da formira centar u kojem će mlade grupe i pevači imati mesto gde da sviraju i da se druže. Od nekoliko gradskih političkih garnitura tražio je da za mlade otvore Dom vojske u centru grada, koji i dalje zvrji prazan, ali nijedna vlast nije prihvatila tu ideju. Nekoliko godina radio je s decom koja imaju neku vrstu invaliditeta, pravio s njima letnje muzičke kampove. Zbog previsokog gradskog zakupa ostao je i bez te prostorije. Lenđel i dalje ne može da prežali što u Subotici nema nijednog prostora gde bi mogli da vežbaju, sviraju i druže se mladi rok muzičari.

 


Komentari0
cf0c7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja