Pre tačno 235 godina (1769) mađarski inženjer i pronalazač Volfgang fon Kempelen konstruisao je šahovski automat pod imenom „turčin”.

Kempelen je ovaj šahovski automat namenio zabavi na dvoru Marije Terezije. Naprava je imala siluetu u prirodnoj veličini, obučenu u tursko odelo (otuda automatu ime „turčin”). Bila je pričvršćena na veliki sanduk, koji se sastojao od dva dela i imao pomičnu ladicu.

Na gornjem delu bila je šahovska tabla. Pre početka predstave otvarala su se vrata na sanduku radi pokazivanja upletene mase žica kako bi se publika uverila da sanduk ne skriva čoveka. Međutim, istina je bila sasvim drugačija, „turčin” je skrivao operatera.

Prva predstava šahovskog automata „turčina” održana je ispred dvorca Marije Terezije 1770. godine. Javni nastupi sa šahovskim automatom održavani su punih osamdeset pet godina neprekidno. Konstruktor Volfgang Kempelen je sa svojim automatom posetio nekoliko većih evropskih gradova.

Posle Kempelenove smrti (1804), automat je kupio bavarski muzičar Johan Nepomuk Melcel. Melcel je i sam konstruisao automatski orkestar napravljen pedalama. Slavni francuski vojskovođa Napoleon igrao je protiv šahovskog automata „turčina” u Beču bez uspeha.

Drugi na listi poznatih šahovskih automata je „ajeeb”. Konstruisao ga je Čarls Alfred Huper, a treći je „mefisto”. I „mefistom” je, takođe, upravljao operater, ali zahvaljujući elektrici, operater je mogao da izvodi sa daljine i prvi put je prikazan 1878. godine. Silueta operatera bila je odevena u crni baršun, obrubljen crnim. Izgledao je kao konvencionalni Mefistofeles, lukavog, ali ne i zlog izraza.

Na glavi je imao grimizni šešir sa crnim obodom, okićen sa dva velika pera. Ruke „mefista” bile su lepo oblikovane i vitke (leva ruka je bila u crnoj rukavici), kao i torzo. Noge su bile skrštene, jedna je bila skladna ljudska noga druga u obliku razdvojenog papka. Silueta je bila u sedećem položaju za običnim šahovskim stolom.

Međutim, kako nije bilo sanduka kao kod „turčina” i kako su gledaoci mogli da kontrolišu „mefista” i za vreme igre, stvarno je bilo uverljivije da se tu prvi put radilo o automatu koji u sebi nije mogao da skriva čoveka.

Vidan napredak napravio je španski naučnik Tores Kuedo, konstruisavši spravu koja je igrala kraljevu završnicu i topa protiv kralja.