ponedeljak, 26.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:13
INTERVJU: ROŠEL LIBER, lingvista

Srpski jezik nije ugrožen zbog jakog nacionalnog osećanja

Mladi će pozajmljivati iz engleskog sve što im je volja, ali u Srbiji postoji svest o jeziku i zabrinutost za njegovo stanje
Autor: Jelena Vujićpetak, 21.06.2019. u 18:00
(Фото Дејвид Херш)

Povodom devedesetog rođendana Katedre za anglistiku, na Filološkom fakultetu u Beogradu održana je međunarodna konferencija BELLS 90 (Belgrade English Language and Literature Studies), a jedan od plenarnih govornika bila je i profesorka Rošel Liber sa Univerziteta u Nju Hempširu (SAD). Profesorka Liber je jedan od vodećih svetskih lingvista, stručnjak za morfologiju i dobitnik prestižne nagrade „Leonard Blumfild” za knjigu godine iz oblasti lingvistike, koju dodeljuje Američko udruženje lingvista. U goste Srbiji i Beogradu je došla pod pokroviteljstvom Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i održala dva predavanja za učenike i profesore filoloških odeljenja u Beogradu i Jagodini, kao i dva predavanja za studente i profesore Filološkog fakulteta u Beogradu. Uprkos veoma zgusnustom rasporedu, profesorka Liber je odvojila vreme da za „Politiku” da intervju.

Engleski se gotovo ceo vek izučava u Srbiji. Složićemo se da se njegov status u svetu prilično promenio od početka 20. veka, pa do danas i da ga danas mnogi optužuju da ima „okupatorsku ćud”. Kako vi, kao maternji govornik engleskog i lingvista, gledate na status i stanje engleskog danas u svetu?

Teško je reći u kom stanju je engleski danas. Njegov razvoj je organski i oduvek je bio povezan sa politikom, političkim pokretima i osvajanjima. U početku su osvajali Englesku, pa je engleski bio pod uticajem drugih jezika, prvo francuskog, pa latinskog. Industrijska revolucija i razvoj tehnologije učinili su da se engleski raširi i nastavlja da širi svoj uticaj i to nije nešto nad čime mi imamo neku kontrolu, ali to ne znači da je taj uticaj nužno loš. Svetu je oduvek bio potreban jedan jezik sa statusom lingua franca i što veći broj ljudi može međusobno nesmetano da komunicira, tim bolje. S druge strane, maternji govornici takvog jezika su na neki način „privilegovani”, jer čitav svet govori njihovim jezikom. No, takva situacija dovodi i do netrpeljivosti prema engleskom, jer, ma koliko su ljudi danas svesni da im je engleski potreban ukoliko žele da budu uspešni u svojoj profesiji, oni istovremeno poseduju svest da takva dominacija može da dovede do nestajanja njihovog maternjeg jezika. Ovde ne mislim na srpski. Mislim da srpski nije ugrožen.

Zašto to mislite?

Postoji razlika između jezičkog pozajmljivanja i ugroženosti jezika. Lično sumnjam da bi srpski mogao biti ugrožen, jer postoji veoma visok stepen nacionalne svesti i opravdanog patriotskog nacionalizma. Uzmimo, na primer, katalonski u Španiji. Za vreme Frankove vladavine, katalonski, zajedno sa manjinskim jezicima galicijskim i baskijskim, bio je zabranjivan i postojali su pokušaji da se u potpunosti uguši njegova upotreba. U Kataloniji je oduvek postojala veoma jaka nacionalna svest i osećaj nacionalizma i, zahvaljujući tome, katalonski je očuvan kao jezik porodice i društvene zajednice Katalonaca. U Srbiji postoji svest o jeziku i zabrinutost za stanje jezika, zbog čega sam uverena da srpski nije ugrožen.
Kada je reč o jezičkom pozajmljivanju, i sam engleski je prošao kroz period diglosije, to jest, period kada je engleski bio jezik seljaka i naroda, dok su sveštenici i vlastela govorili francuskim. U tom periodu je engleski prošao kroz fazu intenzivnog jezičkog pozajmljivanja iz francuskog, ali nije nestao. Prema mom mišljenju, i srpski je trenutno u procesu intenzivnog jezičkog pozajmljivanja od engleskog, ali sigurno je da nije ugrožen i da neće nestati. A da li lingvisti i stručnjaci koji se bave srpskim mogu nešto da urade da to spreče? Apsolutno ne! Jer mladi će pozajmljivati iz engleskog sve što im je volja, što smo videli na našim predavanjima. Mladi preuzimaju reči iz engleskog ili vrše takozvano „pozajmljivanje prevođenjem”, ali i stariji su imali svoj žargon kad su bili mladi.

Kako se engleski nosi sa nestandardnim i relativno novim pojavama koje se dešavaju na morfosintaksičkom planu?

I engleski ima svoje preskriptiviste. I našoj deci se spočitava da govore lošim engleskim jezikom i primenjuje se preskriptivni stav šta je dozvoljeno u jeziku, a šta ne. Od preskriptivizma se ne može pobeći. Ali za mene je najvažnije da kod mojih studenata izgradim svest o tome kakva je uloga i svrha preskriptivizma i da znaju gde da primene preskriptivne stavove, a gde ne.

Imajući u vidu broj nematernjih govornika u svetu koji na engleskom komuniciraju i koji po brojnosti nadmašuju maternje govornike, čiji engleski je engleski danas?

Time se više bave sociolingvisti, ali znam da danas postoji jaka struja među anglistima u svetu da svaka zemlja uspostavi svoj standard engleskog, tako da postoje oni koji zagovaraju standardizaciju nigerijskog engleskog ili japanskog engleskog, na primer. Postoji tenzija između demokratskog idealističkog stava da se zemljama poput Japana, Nigerije, pa zašto ne i Srbije, dopusti stvaranje pojedinačnih standarda ali time se engleski dovodi u opasnost od fragmentacije koja može rezultirati stvaranjem čitave porodice engleskih jezika čiji govornici ne moraju nužno da razumeju jedni druge iako govore engleskim.
Standard u koji svi verujemo postoji samo u teoriji. Standardni engleski je u praksi uvek bio fikcija. Ako pogledate preskriptivne gramatike engleskog iz nekog određenog perioda, videćete da nijedna nije ista kao neka druga. Svi nosimo taj fiktivni ideal da postoji nešto što se može nazvati standardnim engleskim jezikom. Međutim, postoji gomila reči, konstrukcija i izraza o kojima niko ni ne razmišlja ili se ne slaže u pogledu njihove upotrebe, značenja i statusa. Niko nije zadužen za jezik, jer jezik nije ni pod čijom jurisdikcijom. On će se razvijati onako kako će se razvijati! Međutim, ono što je neophodno standardizovati i propisati, bar kad je o engleskom reč, jeste ortografija.

Dugo godina su u Srbiji studije engleskog jezika bile među najpopularnijima. Danas je zanimanje mladih za društveno-humanističke nauke, pa i za engleski u stalnom opadanju. Kakva je situacija u SAD?

Smanjeno interesovanje studenata za društveno-humanističke nauke je sigurno globalni fenomen i čini mi se da je tu „duh vremena” na snazi. Katedra za engleski jezik na Univerzitetu u Nju Hempširu dosta podseća po svojoj organizaciji na vašu beogradsku katedru slavljenicu. I mi takođe podučavamo naše studente književnosti, prevođenju, novinarstvu, kreativnom pisanju i primenjenoj lingvistici. Sve do početka novog milenijuma, na našoj katedri je bilo i do 600-700 studenata koji su studirali engleski jezik kao glavni predmet u kombinaciji sa nekom od različitih izbornih disciplina. Danas se očajnički svim silama trudimo da privučemo studente, a to činimo tako što ukazujemo na dobre strane studija engleskog i lingvistike. Pored nastave, naši svršeni studenti danas rade na razvoju govornih asistenata poput Alekse ili Siri za „Amazon” ili „Epl”.
Naša katedra odnedavno nudi i kurseve onoga što se kod nas zove „profesionalno i tehničko pisanje”. Neke katedre sa tehničkih prirodnih nauka zahtevaju kao obavezne kurseve „profesionalnog i tehničkog pisanja”. Dešava se da mnogi vrhunski stručnjaci, iako maternji govornici engleskog, nisu u stanju da koherentno iznesu i predstave projekte ili rezultate svog rada. Mi dobijamo i takve studente.

I na kraju moram da vas pitam nešto što muči akademsku zajednicu, ali i širu javnost u Srbiji. Reč je o plagijatu. Susrećete li se vi u Americi sa plagijatima i kakav je vaš lični stav o tome?

Svi se susrećemo sa plagijatom. Plagijat i plagiranje naprosto cveta i buja. Ja to rešavam tako što od svojih studenata tražim da mi pre početka izrade rada predaju detaljan plan istraživanja koji uključuje metodologiju i očekivane rezultate, kao i unapred urađeno pilot-istraživanje kao ilustraciju budućeg istraživanja. Ako rad koji mi student preda nije u saglasnosti sa onim što je predao na početku, ja sumnjam na plagijat. Dobar profesor i poznavalac materije će često biti u stanju da prepozna kada je nešto „suviše dobro napisano” za jednog studenta ili doktora i onda mora da se reaguje.

redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Komentari8
6cad6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ostroilo
@DAN Ko su bili Kelti I odakle su potekli? Krajem 13.v. eng. kralj E.Dugonogi je zabranio keltska imena, jezik I sportove. Posle toga je bilo jos nekoliko talasa genocida. Dz. Vatmou, direktor Centra za lingv. Kembridz, je sakupio stara keltska imena. Lista od stotinak imena pokazuje da su identicna sa srpskim–Borisa, Branko, Buda, Budak, Vratar, Vrbica, Danko, Dedisa, Kamen, Mato, Ruma, Sveto, Meda, Dravko, Vrbica, Jeka Jovina... Neka su ipak prezivela zabranu – Brus, Tara, Damjan, Dana...
Miloš
U pravu je gđa ili gđica Liber ono za engleski, ali frapirala bi se kada bi videla i više nego očajno stanje u srpskom. Bojim se da tu osećaj nacionalne pripadnosti nije pomogao, ni najmanje. I to ne zaslugom komunista, kao što bi se dosetio neko već mnogo ranije.
DAN
Kako mislite posle Turaka zaglibili u internacionam. Pa vratili smo se u Evropu gde smo pripadali i u Srednjem veku.! Šta, da se izolujemo i da ostanemo sa Turcima ? Srednjevekovna država je bila prava Evropska što se vidi i po princezama iz cele Evrope, iz najmoćnijih dinastija (Dondoli, Anžujci).
Preporučujem 1
Miloš
Zašto mislite da je Vuk ukrao nekome jezik? Pa, Srbi govore i ijekavicom pobogu. A s druge strane, istina je da smo od Turaka sve više zaglibili u internacionalizam.
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora
Ostroilo
Engleski jezik je star 800 godina, nemacki 600 godina. Srpska azbuka je stara 6-7000 godina a jezik…Logicno je sto je engleski dosta pozajmio od srpskog jezika koji je mnogo stariji. Reci London i Temza su srpskog porekla. Ima mnogo srpskih toponima na Britanskim ostrvima.
DAN
Toponimi su keltskog porekla kao i mnogi u Srbiji i Crnoj Gori i drugim delovima Evrope: kao np Durmitor-Nebeska kapija.
Preporučujem 0
Страхиња
Благодарим професорки Вујић на овом драгоценом интервију са професорком Либер из Америке. Право задовољство је прочитати обиље занимљивих и корисних мишљења стручњака који се бави лингвистиком. Њен поглед на Српски језик данас је ипак само њен став. Верујем да би другачије размишљала када би провела неколико месеци у Србији истражујући о Српском данас. Чињенице о стању Српског језика су благо речено забрињавајуће. Чекамо следећи чланак о Српском од професорке Вујић...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja