subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:44

Suficit u maju veći od dve milijarde dinara

petak, 21.06.2019. u 10:48
(Фото Танјуг)

Umesto planiranog deficita u državnom budžetu, u maju smo opet zabeležili suficit veći od dve milijarde dinara, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

„U prvih pet meseci i dalje smo u suficitu. Mi smo u kumulativnom suficitu većem od 8,3 milijardi dinara i zato s pravom govorimo o tome da do kraja godine možemo da očekujemo povećanje plata i penzija”, rekao je Mali na TV Pink, javlja Tanjug.

Naveo je da će u budžetu za 2020. biti izdvojeno još više novca za investicije u infrastrukturu, i putnu i železničku jer to, dodaje, dovodi nove investitore.

„Prihodi od PDV-a i akciza koji su veći od projektivanih govore o tome da je situacija u privredi mnogo bolja nego što je bilo ko predvideo. Naravno, još puno toga mora da se uradi po pitanju razvoja infrastrukture i povećanja zaposlenosti, borimo se za svako radno mesto”, kaže Mali.

Ministar je rekao da brojni investitori u svetu veruju da je Srbija na dobrom putu, te sada treba da se borimo za regionalni razvoj, nove kilometre autoputeva, bolje budžete i veće plate.

Vest o srpskoj evroobveznici odjeknula u Evropi

Vest da je Srbija prvi put posle šest godina emitovala 10-godišnju evroobveznicu u vrednosti od milijardu evra, i to na Londonskoj berzi, po najnižoj kamatnoj stopi koju je naša država ikada ostvarila na hartije ove ročnosti, najvažnija je vest na finansijskom tržištu Evrope, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Kamata iznosi samo 1,619 odsto, rekao je Mali za TV Pink, ističući da je to „istorijski uspeh, nikada bolji rezultat, i najniža kamatna stopa ikada na desetogodišnje obveznice u evrima emitovane od strane Republike Srbije na međunarodom finansijskom tržištu”.

„Poređenja radi, cena obveznica denominovanih u dolarima iz 2011. i 2013. je bila 4,8 odsto i 7,5 odsto, a mi smo juče dobili 1,619 odsto”, precizirao je ministar, javlja Tanjug.

Prema njegovim rečima, delegacija Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, održala je niz sastanaka sa investitorima u Bostonu, Njujorku, Frankfurtu i u Londonu, nakon čega se 19. juna pristupilo prikupljanju ponuda.

„Ostvarena je tražnja od preko 6,4 milijardi evra od strane respektibilnih svetskih fondova, osiguravajućih kuća i banaka uz veoma dobru geografsku disperziju”, rekao je Mali i podvukao činjenicu da je tražnja investitora za našom hartijom od milijardu evra čak šest puta nadmašila ponudu, odnosno ukupnu vrednost emisije.

Mali je kroz primer objasnio koliko je smanje kamatne stope na evroobeznicu važno za našu zemlju, te je rekao da ukoliko čoveku koji ima svoje domaćinstvo i ispaćuje kredit čija je kamata na godišnjem noviu 7,2 odsto ukaže prilika da refundira taj kredit u drugoj banci koja mu omogućava kamatnu stopu 1,6 odsto, domaćinstvo će uštedeti puno i vlasnik kredita će razliku u novcu moći da investira u druge stvari.

Prema njegovim rečima, pet puta niža cena za kapital koji smo dobili, znači pet puta veće poverenje investitora i međunarodnog finansijskog tržišta u hartije Republike Srbije i u reforme koje je sprovela Vlada Srbije.

„Na ovaj način možemo mnogo da uštedimo i otvaramo prostor za povećanje plata i penzija u Srbiji”, rekao je Mali.


Komentari15
63bb2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola
Na jednoj strani suficit i zlatne poluge, donacije za podizanje pravoslavnih hramova, trgovi penzionerima u cast, itd. Na drugoj strani obecenje da ce plate i penzije rasti u 2019 godine 6-10%. Pa sad vidi, danas je juli a od korekcije ni reci. To znaci kada se velikodostojnoci smiluju da podele crkavicu, bice to povecanje od 0.5-1 % jer ce doci u novembru. Nemojte ispirati mozak prezirucoj inteligenciji.
matematicar
kako je kamata 5 puta manja, odnos 1,9: 7,5, vise lici na 3,5 puta! Lako je sada uzimati kredit kad su kamate niske, u doba kad su uzimani krediti po visoj kamati, trajala je sv.ek. kriza!
Mona
Suficit, ko vam puni budzet, zdrava privreda...ne?! Narodu se oduzima pravo na zivot i dostojanstvo, a izvrsitelji putem pdv-a i poreza na dobit, a putem pljacke sirotinje pune budzet! Ali svako zlo ima pocetak i kraj!
Kole
Ne vidim pomak u Srbiji ni u jednom pogledu se sve više bahatih bogatih nedodirljivih ljudi različitih profila koji voze besna kola po Srbiji. Sve ostalo se urušava a mi u suficitu.
Катарина
И економском лаику је јасно да ни суфицит није добра ствар, јер он говори о томе да је држава безидејна када је реч о употреби и пласману новца и да не постоји јасна развојна политика. Најпростије: нека држава, хипотетички, не исплати један месец пензије, и/или државне плате, или да наплати струју и комуналије два или три пута скупље - ето суфицита. Али, суштина је шта радити са њим: у томе се разликују развијене и напредне државе од оних, вечито, заосталих. А не претакање из шупљег у празно!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja