ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Haosu na ulicama kumovali začepljeni odvodi i mnogo betona

Najveći problem za kišnu kanalizaciju je priključivanje oluka i slivnika u fekalnu – Važne odvodne arterije u prestonici morale bi da budu velike parkovske površine u svim delovima grada
Autor: D. Aleksić - B. Vasiljevićpetak, 21.06.2019. u 21:30
Поплава на Чукаричкој падини пре два дана (Фото Н. Неговановић)

Automobili koji voze kroz vodu. Trolejbusi i autobusi u kojima su putnici podigli noge jer su podovi potopljeni. Ulice na kojima je asfaltni sloj zdrobljen kao da ga je lomila teška mehanizacija…

Ove scene za sobom je pre dve večeri u prestonici ostavila obilna kiša praćena gradom i vetrom. Kišoviti dani i letnji pljuskovi bili su najavljivani za ovu sedmicu, ali teško da je iko mogao da zamisli da će se u sredu na prestonicu sručiti između 25 i 40 litara kiše po metru kvadratnom. Najviše padavina „dobili” su centralni delovi grada, ističe Slobodan Sovilj, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Ove padavine za sobom su ostavile haos, ali su otvorile i brojna pitanja među kojima i kako je moguće da je zakazao odvodni sistem, naročito na prometnim gradskim saobraćajnicama.

Najveći problem kada je reč o kišnoj kanalizaciji u Beogradu, kako kažu u JKP „Vodovod i kanalizacija”, predstavlja priključivanje oluka i slivnika u fekalnu kanalizaciju. Zbog toga se dešava da mreža, u slučaju iznenadnih i obilnih padavina, ne može da izdrži pa dolazi do izlivanja kanalizacije.

Kišne kanalizacije najviše nedostaje na Čukarici, Paliluli, Zemunu i Voždovcu.

Preksinoćnim slikama sa beogradskih ulica, kako ističe Jovan Despotović, profesor Građevinskog fakulteta, doprinelo je i to što je sve veći procenat izgrađenih površina, sve više asfalta, pločnika i krovova.

– Zašto se ovakve slike javljaju i na Novom Beogradu? Pa zato što se tamo u poslednjih 30 godina zelene površine pretvaraju u objekte – kaže prof. dr Despotović napominjući da je druga bitna stvar to što nadležni za beogradsku kanalizaciju nemaju dovoljno ljudstva i mehanizacije za grad koji je sve veći.

– Naš kanalizacioni sistem je vrlo star i nije spreman za ovakvu gradnju. Zato je važno da postoje velike zelene parkovske površine koje će se koristiti i za delimično zaustavljanje velikih poplava. Takve površine su Karađorđev i Pionirski park, Tašmajdan, možda i Kalemegdan. One su važne jer mogu da prime izvesnu količinu vode. Tako nešto je svojevremeno projektovano i na kumodraškom slivu, a još nije uređeno. Ali, još može da se uradi – navodi prof. dr Despotović sugerišući da i pored „Beograda na vodi” treba da se ostavi puno zelenih površina, a ne da se sve poploča.

Rešenje je, dodaju u „Vodovodu”, i u izgradnji osnovne mreže i kanalizacionih sistema po projektima odgovarajućim za naše podneblje. Ovakve situacije olakšala bi i izgradnja kumodraškog kolektora i kolektora za visoke zone Čukaričke padine.

Kada je reč o predviđanju ovakvih padavina, Slobodan Sovilj ukazuje da se tako nešto ne može najaviti danima unapred.

– Meteorolozi, kada rade analize, upozorenja izdaju za određenu oblast. Ali ne postoji metoda kojom se nekoliko dana unapred može utvrditi gde će tačno da se razvije pljusak intenziteta onog u sredu. Jedino može da se radarski prate burni razvoji oblačnosti i da se onda na osnovu radarske slike izdaju upozorenja za narednih sat vremena za tačnu lokaciju – naglašava Sovilj.

Jače padavine pogodile Karaburmu i Makiš

Nepogoda od srede, kako kaže Sovilj, ne spada u najjače letnje pljuskove. Letnja količina padavina varira, a među onima koje se ubrajaju u izuzetno obilne je kada za sat padne 70, 80, ili 90 litara po metru kvadratnom.

– Ne ovako obilne, ali svakako obilnije padavine od prekjučerašnjih, zadesile su pre nekoliko dana Makiš i Karaburmu kada je palo 50 litara kiše po metru kvadratnom. Kada su ovakve padavine, važno je i pitanje o kakvom terenu je reč. Mnogo veći problemi nastaju na Banovom brdu nego negde gde je ravnije jer tu imamo velike nagibe ulica gde se velika količina vode sliva – objašnjava Sovilj.

On dodaje i da je ovo što se desilo u sredu neuporedivo sa poplavama 2014. godine.

– Tada smo imali padavine na širem području Srbije i BiH, nagle poraste vodostaja na Drini, Savi i Kolubari. Osim toga, tada je došlo do svih mogućih problema, poput velikih odrona, klizišta, a izlivena voda nije mogla da se povuče brzo – napominje Sovilj podsećajući da se prekjuče sa ulica voda povukla za pola sata, sat i da je glavni grad zadesio klasičan letnji pljusak koji kišna kanalizacija nije mogla da upije u istom momentu.

Odronila se i fasada Gradske uprave

Prekjučerašnje nepogode dovele su i do oštećenja na zgradama u prestonici. Među njima se našlo i zdanje Gradske uprave na kome je pukao deo fasade. Zbog toga je prostor oko sedišta dela gradskih ministarstava obezbeđen sigurnosnim trakama, ukazao je juče sekretar za opšte poslove Marko Kulić. 

Sređivanje podzemnih prolaza i dalje se čeka

Jedna od ulica kojoj je obilni pljusak naročito promenio opis bila je Valjevska – u njoj je kolovoz uništen. Kako su za naš list naveli u „Putevima Beograda”, oštećenja u njoj nastala su usled vrlo intenzivnih padavina koje su preopteretile kanalizacionu mrežu, a to je prouzrokovalo kvar na mreži i ispiranje materijala u trupu puta.

Karambol je nevreme izazvalo i u podzemnim prolazima za koje nadležni godinama ističu da će biti obnovljeni. Iz Direkcije za građevinsko zemljište odgovaraju da će „sprovoditi aktivnosti na uređenju pasaža i podzemnih prolaza koji su od posebnog interesa za grad zbog svoje kulturno-istorijske i ambijentalne vrednosti”. Ali opet nije precizirano – kada će to tačno biti.

 


Komentari12
2e164
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vera
Nista vi , gradske sluzbe ne odrzavate postojece,nista vi, gradski organi ne kontrolise ono sto mora stalno da se kontrolise ! Tu je osnovni problem ! Zasto se ne provere svi kanali, zasto se pocnu kaznjavanja i ne nalozi svim vlasnicima da kanali MORAJU hitno biti oslobodjeni i ocisceni ?? Dokle tolerisanje javasluka ? To ODMAH !
Branko
I dobro, koje je ovo objašnjenje da padavine od 40 l/m2 nisu mogle da se predvide, ali je na Karaburmi palo 50, dok se leti dešava da padne 70-80? Imaju li sve to neku korisnu i logičnu informaciju koja je u vezi sa problemom? Šta bi radili i da je neko predvideo 30 dana unapred - možda bi tu uradili kanalizaciju? Problem je što niko u ovom gradu ne radi svoj posao
ssa
i vi cete metro da gradite beogradzani ...
Валтер
Да, ми ћемо да га градимо, да бисте се возили ви што у буљуцима долазите у Београд сваког дана и што вам све нешто не ваља у Београду.
Preporučujem 4
Parkovi?
Parkove hocemo da izbetonirsmo, drvece se vec unistava. A sad nan trebaju. Vozicemo se gondolama iznad poplave.
Gradimir
Onaj park pored Palate Srbija koji cete da raskrcite I posecete svako drvo zarad betonskog kovcega filharmonije? Godinama lobirate za istu preko besplatnih koncerata sa ploce nezavrsenog muzeja. Nema besplatnih ruckova nu koncerata. Taj muzej ce ostati nezavrsen, park ce biti unisten.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja