nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:45

Prvu liniju metroa trasirale brojke i stručne analize

Najvažniji pokazatelj bilo je brojanje putnika. – Najveći broj putnika u gradu je između Banovog brda i Mostarske petlje, gotovo 10.000 njih u vršnom satu
Autor: Dejan Aleksićnedelja, 23.06.2019. u 20:00
Поред ранжирне станице у Макишу биће депо за метро и аутобуски терминус (Фото Д. Јевремовић)

Ako svi budu poštovali zacrtane rokove, prve kilometre metroa počećemo da probijamo krajem 2020, tvrdi Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda. Mesto na kome bi prvi radovi trebalo da počnu je Makiško polje gde će početi gradnja depoa za metro i ulaznog portala za mašinu krticu. Prva linija moći će da se završi za četiri i po godine jer „Pauer Čajna” gradi 30 kilometara metroa za pet godina ako gledamo iskustvo ove kompanije iz Kine.

– Precizirani su svi predstojeći koraci i rokovi. Sledi javna nabavka za geološke radove za prvu fazu prve linije metroa od Železnika do Ade Huje, kao i Studija o zaštiti životne sredine. Treba da raspišemo i konkurs za tehničkog konsultanta koji će nas pratiti kroz ceo posao jer niko u zemlji, računajući grad i državu, nema iskustva u izgradnji metroa. Grad je predložio izmene Zakona o železnici i Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju. U sadašnjim zakonima naše zemlje metro ne postoji tako da su izmene neophodne kako bi država donosila podzakonske akte, standarde i norme – navodi Vesić u razgovoru za „Politiku”.

Prethodna studija izvodljivosti sa generalnim projektom o prve dve linije metroa, koju je uradio francuski „Ežis”, predvidela je prvu liniju od Železnika do Mirijeva, a drugu od Železničke stanice „Zemun” do Mirijeva. Buduće trase prvih linija metroa, kako naglašava Vesić, odlučili su isključivo brojevi i detaljne stručne analize.

– Prvi i najvažniji pokazatelj je brojanje putnika. Najveći broj njih je između Banovog brda i Mostarske petlje, gotovo 10.000 njih u vršnom satu. Kod Sajma trenutno imamo 120 autobusa po satu. Tamo ništa ne bismo dobili uvođenjem novih autobusa, samo bi se dodatno usporio saobraćaj. Eksploataciona brzina autobusa je već pala u Beogradu sa 15 na 13 kilometara na sat, a i primedbe putnika na kvalitet prevoza najviše se odnose na deonicu od Sajma do Mostara i taj problem moramo da rešimo – napominje Vesić.

Druga stvar je bila gde bi bilo najbolje i najisplativije da se gradi depo za metro. Kako kaže Vesić, to su mogli da budu ili Makiško polje ili Ada Huja.

– Jeftinije je i povoljnije uz sadašnju ranžirnu stanicu na Makišu nego uz zemljište pored Dunava, čija će atraktivnost da poraste kada metro tamo dođe. Gledalo se i da depo bude gde je jeftinije. Na Makišu imamo dosta zemljišta i to nam omogućuje da napravimo kvalitetan i funkcionalan depo – ocenjuje Vesić.

On dodaje da je na osnovu ranijeg idejnog projekta za prvu liniju metroa dugu 15 kilometara, od kojih je osam trebalo da bude pod zemljom, depo bio predviđen na Novom Beogradu gde je sada tramvajski depo. Da bi kompozicije stizale do depoa, kako kaže, trebalo je da bude urađeno 3,5 kilometara šina koje bi služile samo za to.

– Toga sada nema, depo će biti na početku prve linije, a tadašnja prva linija postala je sada druga jer je brojanje saobraćaja u međuvremenu pokazalo da grad ima drugačije potrebe. Neverovatno je da su prethodnici uopšte razmišljali o tome gde treba da idu linije metroa, a da nisu radili stručne analize – navodi Vesić.

Jedan od razloga da prva linija metroa krene iz Makiša je i što će tamo biti izgrađen i autobuski terminus. Tu će da se zaustavljaju autobusi iz pravca Sremčice, Železnika i Obrenovca.

– Na početnoj stanici biće i presedačka tačka na „BG voz”, na buduću liniju gradske železnice od Makiša do Ade Huje, a imaćemo i sistem „park end rajd” za 1.000 vozila. Parkiranje će biti po simboličnoj ceni ako se posle toga overe karte u metrou – ističe Vesić dodajući da će gradnja metroa i unapređenje javnog prevoza na ovom potezu doprineti i razvoju prostora oko Makiša.

Na trasi prve deonice metroa od Železnika do Ade Huje biće uređene još tri presedačke tačke.

– Na stanici na Adi Huji završavaće linija „BG voza” koja polazi iz pravca Makiša, a tu će isto kao na Makišu biti autobuski terminus gde će okretati veliki broj autobusa iz različitih pravaca, kao i „park end rajd” sistem. Odatle će se autobuskim vezama metro povezati sa Karaburmom, Višnjicom i Mirijevom, dok do njega ne izgradimo metro. Presedačku tačku sa „BG vozom” imaćemo kod Sajma, ali i kod Pančevačkog mosta. Sve presedačke tačke biće udaljene najviše do 100 metara, a negde će biti i baš stanica do stanice. Time dajemo prvoj liniji veću funkcionalnost u startu – kaže Vesić.

Presedačke tačke uglavnom na 900 metara

Stanice metroa će u proseku biti udaljene oko 900 metara. Jedino između Sajma i Mostarske petlje razmak će biti manji, odnosno 600 metara.

– Te dve stanice su važna čvorišta. Mora da se uhvati veza sa „BG vozom” kod Sajma, a sa druge strane na Mostarskoj petlji imamo značajne tokove javnog prevoza – sugeriše Vesić.

I prva i druga linija metroa ići će uglavnom ispod zemlje. Po zemlji će se metro kretati na Makišu, gde će biti depo i možda nadzemno u delu Novog Beograda.

– Idejnim projektom treba da se definiše da li će na delu novobeogradske strane metro da ide preko vijadukta ili ispod zemlje. Tim projektom biće utvrđeno i gde će biti ulaz za tunel koji će ići ispod Save pa sve do Mirijeva. Biće to dubok tunel građen krticom. Ali, prolazak ispod Save nije nikakva dramatika, bitan je sastav tla, a tu je on povoljan. To su nepropusni slojevi. Veći izazov će biti proći Nemanjinu ispod starih zgrada koje imaju loše temelje, pa i Savski trg – objašnjava Vesić.

Najdublje, i to tridesetak metara, po svemu sudeći, kopaće se kod Ade Ciganlije, što zbog tipa zemljišta, što zbog šipova Mosta na Adi.

Na „livadama” punjenje i presedačke tačke

Otkako je ukazano da će prva linija metroa ići od Makiša do Ade Huje nižu se zamerke na račun ovakvog plana za metro. Jedna od glavnih je da se sve prilagođava „Beogradu na vodi”, pa i tačka ukrštanja prve dve linije koja će biti na Savskom trgu.

– Ako pogledamo raspored planiranih stanica metroa, većina njih biće tamo gde je najveći obim javnog prevoza, gde su presedačke tačke. Jedna od najznačajnijih trenutno je Savski trg i to bez „Beograda na vodi” jer on će tek doprineti tome. Ne stoji da će se u „Beograd na vodi” dolaziti samo kolima. U njemu će živeti studenti i đaci koji će u druge delove grada ići u školu i na fakultete, ali biće zaposlenih koji će dolaziti na posao u Savski amfiteatar. Gradi se najveći tržni centar u okruženju, a ne treba zaboraviti ni atraktivnost savske obale. Treba imati u vidu da će se vremenom povećavati i restrikcija korišćenja privatnih vozila, što je tendencija, pa će na primer od Savskog amfiteatra do sadašnjeg centra biti lakše da se stigne metroom – smatra Vesić.

Kritike pljušte i kada je reč o gustini naseljenosti delova grada kroz koje će prolaziti prva linija. Vesić ne spori da treba da se u obzir uzme i gustina, ali ukazuje da je treba realno posmatrati. Beograd za sada nema gusto naseljene gradske zone kakve imaju pojedini razvijeni gradovi, a „Beograd na vodi” će biti pojedinačno područje sa najvećim stepenom izgrađenosti.

– Beograd nije više monocentričan grad. Stvorila se disperzija, smanjio se broj stanovnika u centru, a povećao na Novom Beogradu i na obodima grada. Broj radnih mesta u centru je status kvo, dok se u Novom Beogradu uvećao za 30 odsto u poslednjih 10 godina, a na obodu grad je šest puta veći i to naročito na potezu oko Obilaznice oko Beograda – naglašava Vesić.

On dodaje da treba voditi računa o razvojnoj komponenti metroa.

– Zamislite buduću atraktivnost Mirijeva, Karaburme, Makiškog polja ili Železnika koji će sa drugim delovima grada biti povezani metroom. Ti delovi grada ubrzano će se razvijati, porašće cene nekretnina i postaće mnogo poželjniji za građane. Tako se metroom planira razvoj grada – ocenjuje Vesić.

Jedna od glavnih kritika na račun prve linije je i da ona ide od livade na Makišu do livade na Adi Huji gde putnika nema, niti će ih u dogledno vreme biti.

– Na tim „livadama” ćemo imati punjenje metroa zbog „park end rajda”, okretnica autobusa, veze sa „BG vozom”. Jedan sistem prevoza puniće drugi na tim tačkama. Ali, zamerki će uvek biti. Na primer, zamera se što druga linija neće ići preko Bulevara kralja Aleksandra. A, Bulevarom prolazi više tramvaja, a oni su deo sistema i taj deo javnog prevoza ne treba da se uruši. Ideje su da se on proširuje i ubrza, da tramvaji imaju prioritet na semaforima. Iz tog razloga trenutno Urbanistički zavod radi Plan generalne regulacije šinskih sistema koji će obuhvatiti tramvaj, „BG voz” i metro – naglašava Vesić.

Jedna od najsvežijih kritika je što prve dve planirane linije metroa ne dotiču železničku stanicu „Beograd centar”. Ona, kako kaže Vesić, nije zaboravljena. Plan je da bude obuhvaćena trećom linijom metroa.

– Ostao je još jedan deo neiskorišćenih sredstava iz sporazuma sa francuskom vladom pa će naš predlog biti da se taj novac potroši tako što bi „Ežis” uradio prethodnu studiju za treću liniju. Iz iskustva drugih gradova znamo da, kada se završi jedna linija, druga, treća, tu nije kraj jer nema kraja kada počne gradnja metroa. Novi kilometri poboljšavaju iskorišćenost prethodnih. Treća linija treba da obuhvati Autokomandu kao drugu problematičnu tačku u Beogradu, ali i Voždovac, deo Banjice, Prokop, novu autobusku stanicu i postojeću železničku stanicu na Novom Beogradu, Slaviju. Ali prvo da rešimo tamo gde imamo gorući problem u javnom prevozu – kaže Vesić.

Kreditom do novih linija „BG voza”

Za treću liniju „BG voza” od Makiša do Ade Huje, za koju tek treba da se urade studije, ističe Vesić, potrebna su mala ulaganja. Treba da se uredi 700 metara trase da bi se postojeća železnička infrastruktura povezala sa budućim metroom.

– Ta trasa ne traži mnogo ulaganja, ali ova linija traži nova vozna sredstva. Grad pregovara sa japanskim konzorcijumom uz pomoć kabineta predsednika Srbije jer su nove kompozicije neophodne i zbog drugih budućih linija „BG voza”, pre svega one do Surčina i aerodroma – ukazuje Vesić.

„Ežis” angažovan na osnovu međudržavnog sporazuma

Zameniku gradonačelnika je žao što je bilo političke polemike oko angažovanja „Ežisa”. Kako ističe, „Ežis” je angažovan na osnovu međudržavnog sporazuma Francuske i Srbije.

– Prvi ugovor sa „Ežisom” potpisao je u junu 2012. tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas. Kasnije je sa „Ežisom” još jedan ugovor, na osnovu istog međudržavnog sporazuma, potpisao potonji gradonačelnik Siniša Mali. U oba slučaja iza ovih sporazuma stala je vlada – navodi Vesić.

Najveći broj putnika u vršnom satu

10.000 od Banovog brda do Mostarske petlje

6.000 Autokomanda

5.000 Bulevar despota Stefana

5.000 Brankov most


Komentari12
4d9bf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nasud Cilokin
Od Ada Huje preko Pančevca i luke Beograda do Dunavske ulice je pravo smetilište... Morate pod hitno da uvedete metro liniju na toj ruti kako bi ta mesta procvetala u pristojne krajeve poželjne za život. Kladim se da Vesić ili gradonačelnik Radojčić nisu još bili u Kopenhagenu pametnom zelenom gradu. Da jesu bili, shvatili bi da treba Beograd da sarađuje sa tom gradom što se tiče ekološke svesti. Beograd mora da uči od Beča, Stokholma i Kopenhagena, a ne samo od Ljubljane.
stefan
Naravno Cerak, Vidikovac, Labudovo i Petlovo brdo uglavnom ceo jug grada ostaje i bez moguce stanice cak i BG voza na Vidikovcu... Zasto se metro Linija 1 ne podeli kod Trgovacke de jedan deo ide prema Depo-u a drugi prema Ceraku i Vidikovcu i ostalim naseljima naprimer svaki 3 voz i resen problem??? Ili Jug Beograda vise nije Beograd??
Gagi, dipl. ing. saobraćaja
Izgleda da g. Vesiću nije poznato da su odavno, još u prošlom veku izgrađeni tuneli »Karaburma« i »Kneževac« i da bi se njihovim stavljanjem u funkciju; polaganjem šina i signalizacije, linije »BG voza« vrlo brzo mogle produžiti do Ada Huje na jednoj i Makiša na drugoj strani. Ali pošto g. Vesić i njegovi »mentori« gledaju samo u »budućnost« sve kaže da ti tuneli za njih nisu zanimljivi, jer je očigledno da ni za medije ne bi bilo zanimljivo »svečano otvaranje« tunela izgrađenih u prošlom veku.
Јованка Вождовчанка
Они који спомињу да је најоптерећенији правац Земун-Н.београд-центар-Булевар, заборављају да спомену да је ту и најгушћи и најквалитетнији саобраћај, за разлику од већине приградских насеља. Шта ћемо са Карађ. парком, где је огромна гужва и где има, само, једна линија (31) за центар, а већина преседача са Вождовца и Раковице чека, баш, тај превоз. Мислим да је правац Н.Београд и Земун, толико, добро повезан са сваким ћошком остатка града, да би било превише да и овај метро иде туда.
Дејан
Видим да мало ко помену да добијамо, прави класични или тешки метро какав постоји у Прагу са дубоким станицама а и тамо метро иде у дубоком тунелу испод реке Влтаве.Траса м1 логична,а они који критикују као да неки мисле да се Београд окончава у кругу двојке.
Ivan Grozni
U Pragu nisam primetio da Metro ide iz neizgradjene periferije preko nenaseljene obale i neizgradjenog novog "beogradskog Menhetna" i opet preko nenaseljene dunavske obale do neizgradjene periferije..... Posetite Prag opet!!!
Preporučujem 6

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja