ponedeljak, 11.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:38

Crkvena imovina u Crnoj Gori nije bila državna do 1918.

nedelja, 23.06.2019. u 14:28
Подгорица (Фото Пиксабеј)

PODGORICA Mitopolija crnogorsko-primorska osporila je danas tezu da je crkvena imovina u Crnoj Gori do 1918. godine bila u vlasništvu države.

„Uvidom u arhivski dokument o popisu Državne imovine, tokom trajanja nezavisne države Kraljevine Crne Gore do 1918. godine, jasno se vidi da nijedna pravoslavna, ni rimokatolička crkva, ni džamija nisu bile imovina države”, navodi se u saopštenju koje je Mitropolija objavila na svom sajtu.

Mitropolija ocenjuje da se, kako se navodi, atakujući bezobzirno na hramove i imovinu Cetinjske Mitropolije najnovijim Predlogom Zakona o slobodi veroispovesti, „državni centri moći u Crnoj Gori” služe krivotvorenjem istorijskih činjenica, prenosi Tanjug.

„Državni zvaničnici u Podgorici istupaju sa netačnom i neobjektivnom tezom da je imovina Cetinjske Mitropolije i njenih hramova pre 1918. godine navodno bila svojina države Crne Gore”, dodaje Mitropolija crnogorsko-primorska i ocenjuje da je to, kako se navodi, iskonstruisano stanovište formulisano za potrebe dnevne politike i da nema uporište u istorijskim činjenicama i sačuvanim arhivskim aktima,

U saopštenju se objašnjava da činjenice upravo govore suprotno i da su još u srednjovekovnoj Zeti, gospodari koji su bili izdanci narodnih dinastija Vojislavljevića, Nemanjića, Balšića i Crnojevića, ustupali vladarskim poveljama brojne i bogate zemljišne posede manastirima i crkvama.

„Darovani posedi postajali su vlasništvo hramova, odnosno Crkve, a ne države ili dvora”, navodi Mitropolija.

U saopštenju se naglašava da su sve državne vlasti u Crnoj Gori, kako nacionalne, tako i okupacione, barem do 1946. godine, poštovale i uvažavale imovinska prava i vlasništvo Cetinjske Mitropolije i njenih hramova, i nisu uzurpirale njene posede.

Dodaje se da su se stvari promenile i dolaskom komunista na vlast, kada su, prema Zakonu o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji iz 1946. pravoslavni manastiri u Crnoj Gori lišeni većeg dela svojih zemljišnih poseda.

Prema istom zakonu, objašnjava Mitropolija, manastiri su kategorisani u dve grupe manastira tzv. većeg istorijskog značaja, u koje su svrstani Cetinjski manastir, Ostrog, Piva, Morača i Savina, i ostali manastiri.

„Manastirima 'većeg istorijskog značaja' zakon je ostavio u svojinu 30 hektara zemlje i 30 hektara šume, dok je ostalim manastirima ostavio u pravo svojine i korišćenja 10 hektara obradive zemlje i šume”, kaže se u saopštenju.

Dodaje se da taj zakon nije nacionalizovao hramove i minimum zemljišnog poseda, koji se nije našao na udaru agrarne reforme, već ih je ostavio u pravo svojine i slobodnog raspolaganja Cetinjskoj Mitropoliji i njenim područnim hramovima.

„Nikad ni jedna državna vlast u Crnoj Gori nije pokušavala niti realizovala podržavljenje pravoslavnih hramova i celokupne njihove imovine. Sadašnje nastojanje državnih centara moći u Podgorici jedinstven je takav slučaj u celokupnoj istoriji Crne Gore i njene državno-pravne tradicije”, ističe se u saopštenju.

Mitropolija navodi da takva, kako se navodi, izrazito nasilna ideološka i politička doktrina nema utemeljenja u pravnom i celokupnom istorijskom nasleđu Crne Gore.

Mitropolija na kraju apeluje na poštovanje zaveštanja narodnih velikana, kao što su gospodar Ivan Crnojević i Sv. Vasilije Ostroški i dodaje da je narod koji „flagratno krši i nesavesno ignoriše autentično duhovno i pravno nasleđe minulih pokoljenja”, neminovno osuđen na duhovnu destrukciju i biološko nestajanje.


Komentari15
f87f6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Blagota
Šumadija je stara i vekovna Crnogorska zemlja. I tamošnje crkve treba da budu pod upravom CPC.
Александар Михаиловић
Некоме је имовина СПЦ пала за око и он би да то на неки начин приватизује и стави у службу државне цркве регистроване у полицији, самим тим и све вернике у службу дневне политике оних на власти који би да ту остану вековима. Пре 1918г ни Бока није била у КЦГ, а Метохија јесте. КиМ су ове власти у ЦГ признале као отето и као државу "К", дакле, брату нека се крчми све јер тако хоће ментори са Запада, а ја ћу да отимам и оно што никада није било државно, тако ми се може. Опасна игра ватром је то.
Danilo
@Zlatan Ima da se uspostavi stanje od prije raskola kada nije bilo Srbije, SPC i svetosavlja ali je bila Duklja.
Djetic
Mitropolija je u pravu. Crkvena imovina nije bila državna, ali nije bila niti od SPC . Treba se uspostaviti stanje kakvo je bilo prije 1918.
Zlatan
A po kom zakonu i osnovu treba da se vracamop 100 godina unazad? Da li je mozda Srbija okupirala CG 1918 i do sada je drzala kao svoju koloniju pa po tom osnovu trazite da se imovina otme od SPC i dodeli CPC. Hajde onda da se vratimo o vreme Herceg Scepana i Svetog Save pa da delimo???
Preporučujem 15
nikola andric
Emocije nisu imovinsk0 pravna kategorija. Imovinsko pravo je, kako je deda Marks formulisao pravna nadradnja nacina proizvodnje. Imovina je skup (trzisnih) vrednosti koja odgovara za dugove drzaoca. Nije lice nego njegova imovina odgovorna za dugove. To je vrlo prozaicna istina koja se kod svakog stecaja moze videti. Takozvana neprikosnovenost privatne svojine je iluzija. Svaka drzava za sebe osigurava pravo prisvajanja privatne svojine u javnom interesu. Bez toga nema izgradnje infrastrukture

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja