petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Imaš državu, vrati stan

Autor: Vladimir Vukasovićnedelja, 23.06.2019. u 20:00

Kad ste već gospodari Evrope, kao što za Nemce važi da jesu, staro je pravilo da ne možete biti kralj i u sopstvenoj kući. Nekada su vispreni majordomi bili ti koji su držali ključeve dvorca, u jednom čuvenom slučaju preuzimajući ga potpuno i zasnivajući dinastiju u kojoj su ponikli Karlo Veliki, Sveto Rimsko Carstvo, čiju su srž činile današnje nemačke teritorije, i prvi srednjovekovni obrisi ujedinjene Evrope. Sadašnjica je takva da su, rekao bi neki desničar, žene i deca ta „posluga” koja je sebi uzela previše slobode, pa „pošteni Nemac” u ovom zasad još liberalnom dobu na Zapadu, koje vlada u Berlinu manje-više pokušava da održi, ne sme gospodariti unutar sopstvena četiri zida. Ali, nije to razlog iz kojeg prosečan Nemac nije gazda u svom domu nego to što, umesto doma, ima samo gazdu, to jest stanodavca.

Berlinska četiri zida i krov: Visina kirija u nemačkoj prestonici dosegla je takav nivo da gradske vlasti nameravaju da je za 1,5 miliona stanova zamrznu na pet godina. Za tu levičarsku koaliciju ovo je valjda realističan kompromis u odnosu na peticiju od pre nekoliko meseci kojom se tražilo da se iz berlinske javne kase otkupi i na raspolaganje za jeftinije iznajmljivanje stavi izvestan broj stanova iz ogromnog fonda koji su sebi namakle kompanije za izdavanje nekretnina, stvorivši oskudicu stambenog prostora i uslove za dizanje zakupnina do astronomskih razmera.

Kad su poslednji put na Zapadu, konkretno u SAD, zamislili da stanove i kuće učine dostupnijim, možda ne radi običnih građana koliko u ime bankarskog profita, krediti bez pokrića, davani u veri da će vrednost nekretnina večno skakati, nadograđivali su se dok špekulativni mehur nije pukao i pokrenuo lavinu globalne ekonomske krize. Tvrdo kapitalistički metod da se svi skuće propao je, za ovaj levičarski berlinski način ćemo videti da li će od njega išta biti, ali je razložno pretpostaviti da se, ako i uspe u ograničenom, gradskom opsegu, neće preterano širiti kako ne bi ugrozio korporativne dividende.

U onom propalom komunističkom eksperimentu zvanom SFRJ bila je pokrenuta akcija kojom su se funkcioneri, obogaćeni zahvatanjem iz javnih fondova, pozivali na skromnost pod parolom „Imaš kuću, vrati stan”. Muka prosečnog građanina Zapada da dođe do svog doma bez padanja u dužničko ropstvo samo je jedan od simptoma pada životnog standarda zbog kojeg je ceo politički i društveni sistem tog dela planete u grčevima. Slobode na Zapadu cvetaju, građanin je, za razliku od podanika u ostatku sveta, taj koji odlučuje o sudbini sopstvene države. Lični krov nad glavom bio bi mu čist višak. Imaš državu, vrati stan.

Molitva za Muhameda Mursija (na slici koju drži žena) pred egipatskom ambasadom u Ankari
(Foto: EPA-EFE/STR)

Zapad nema alternativu: Za to vreme, u ne tako bogatim delovima sveta, umro je bivši predsednik koji je pobedio na prvim slobodnim izborima u svojoj zemlji, borio se s regionalnim protivnicima koji su uživali zaštitu Zapada, bio i iznutra osporavan kao autokrata koji je uništio nacionalnu ekonomiju, naposletku zbačen i stavljen na suđenje, tokom kojeg je izdahnuo od srčanog udara, njegove pristalice kažu: zato što mu je uskraćivana lekarska nega. Nije reč o Slobodanu Miloševiću, kako bi to pomislili mnogi u Srbiji, nego o nekadašnjem egipatskom lideru Muhamedu Mursiju, oko kojeg se takođe već stvara kult mučenika.

Smrt Mursija pala je u simboličnom času, kada se i novi nalet „arapskog proleća” gasi u Alžiru i Sudanu, gde vojni establišmenti ne dozvoljavaju promenu vlasti. U arapskom svetu pravilo je obrnuto od zapadnog: barem dok je novca od nafte i drugih prirodnih blaga bilo, stanovi i ostalo neophodno za život držani su jeftinima, zauzvrat se od građana očekivalo da prepuste državu i ne pitaju ništa.

Zapad, regionalne sile, Rusija i Kina, iz svojih ekonomskih i političkih interesa, takođe ćute. Nekima od njih se ne sviđa presedan da se vlast ruši uličnim protestima kad već neće da organizuje poštene izbore. Nikome se ne dopada ni alternativa kakvu je „arapsko proleće” mahom iznedrilo, nacionalistička s izvesnim emancipatorskim potencijalom, ali i podsticana spolja, od sila rivalskih onima koje sad imaju uticaj u tim državama, kao i islamistička, sklona survavanju u versku isključivost i autoritarizam.

Od zapadnih država je poneko u svom idealizmu očekivao drugačije, ali ni njima nije bilo do toga da se pašte podrškom demokratičnijim elementima pobunjenih Arapa kad od takvih koristi nema u poređenju s proverenim „našim kadrovima” među opresorima. Zapad, na koncu, trenutno nije dobar ni u tome da unutar sebe stvori opoziciju demokratskiju od onih što takođe rastu na podjarivanju verskih i etničkih razlika i akumuliranju lične, javnosti nepodložne moći, kakvu za sebe grabe desničarske snage.

„Vudstok” u Iranu: Zato se, međutim, Amerika upregla da „uvede demokratiju” barem na jednu tačku u širem regionu Bliskog istoka, u Iran. Nije da je u toj državi inače zapravo ima, niti da ona demokratiju pomaže među susedima, naprotiv, ali teško da to zaista tišti Belu kuću. Iz nekog razloga, ne lupa se u njoj glava ni time kakve bi nepredvidive posledice izazivanje vojnog sukoba s Iranom imalo po ceo taj deo sveta, dok se za „arapsko proleće” onoliko brinulo za to šta će biti ako se masama dopusti da promene ustaljenu političku arhitekturu. Za Iran je, pak, odlučeno da je dobro mesto za pobunu naroda, pa se na nju nagoni i sankcijama.

I originalni „Vudstok” bio je žurka u blatu više nego prava pobuna, dok su njegove reprize korporativno unovčavanje nostalgije. One planirane za ovo leto, na 50. godišnjicu hipi festivala, verovatno neće biti jer je ostala i bez finansijera i bez prethodno ugovorene lokacije. Čak ni za fingiranje pobune mesta više nema, ni koliko slobode u sopstvenom domu za Berlince, barem dok Iran ne izvedemo iz tamnice pa u njemu organizujemo „Vudstok”.


Komentari3
da0a8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neznalica
Autor baš pokazuje duboko nepoznavanje prilika u svetu.
Dragana Lazarevic
Izraz "regionalne sile" za Rusiju i Kinu nije najbolje izabran, jer su obe države pokazale i pokazuju da su itekako ozbiljne na svetskoj političkoj pozornici. Sam izraz su 1990-ih uveli američki analitičari, likujuci nad ruskim posrnucem tih godina. Američka medijska mašinerija i dalje voli da koristi taj izraz, iako odavno ne odgovara činjenicama.
Pipin
bravo

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja