Privredni sud u Beogradu odbio je da prizna odluku Trgovinskog suda u Zagrebu, kojom je od Jugobanke traženo da isplati troškove sudskog postupka od 12,8 miliona dinara, saznaje „Politika”. To je prvi put da srpski sud u prvostepenoj odluci odbije da primeni zakone i uredbe Hrvatske kojima se konfiskuje imovina fizičkih i pravnih lica s teritorije Srbije.
Kako saznajemo, Privredni sud je 11. juna doneo odluku da odbije predlog za izvršenje na osnovu presude iz Zagreba, kojom je traženo da Jugobanka plati 808.000 kuna, što iznosi 12,8 miliona dinara, ili nešto više od sto hiljada evra, na ime parničnih troškova u sporu s Privrednom bankom Zagreb, koji je završen pre pet godina.
U martu ove godine ta banka je tražila priznanje presude u Beogradu, ali je naš sud uvažio argumente pravnog tima Jugobanke – da je hrvatska presuda u suprotnosti s Ustavom utvrđenim osnovama društvenog uređenja Republike Srbije, sa Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o pitanjima sukcesije, kao i da nema uzajamnosti u primeni ovog sporazuma, koji su ratifikovale i Srbija i Hrvatska. Sudovi u Srbiji neposredno primenjuju taj sporazum, dok sudovi u Hrvatskoj odbijaju da ga primene, već traže da se o tome zaključi bilateralni ugovor.
– Posle nekoliko neujednačenih odluka srpskih sudova, sada se Privredni sud u Beogradu jasno odredio prema inkvizitorskim i konfiskatorskim pravnim aktima – zakonima i uredbama Republike Hrvatske. Takvim propisima ne samo da su pogažene sve temeljne vrednosti Evropske unije nego se i ponižavaju sva fizička i pravna lica s teritorije Republike Srbije. Tim aktima, koje je Hrvatska donela početkom devedesetih godina prošlog veka, kažnjavaju se preduzeća, banke, opštine i druga pravna lica, samo zato što je njihovo sedište na teritoriji Republike Srbije – kaže Ivan Simić, koji je na čelu pravnog tima Jugobanke i jedan od naših advokata koji se najdoslednije suprotstavljaju otimanju srpske imovine.
Podseća da nikada nije utvrđen iznos sredstava bivših jugoslovenskih banaka sa sedištem u Srbiji koji je ostao na računima filijala u Hrvatskoj. Posle raspada SFRJ, hrvatske banke su sprovele likvidaciju glavnih filijala Jugobanke u Zagrebu, Splitu i Rijeci, a sve na osnovu Zakona i Uredbe o načinu likvidacije, koje je početkom devedesetih godina potpisao Franjo Tuđman.
– Ti hrvatski akti do sada nisu bili predmet ocene nijednog sudskog organa van teritorije Republike Hrvatske. Ustavni sud Hrvatske je aminovao ovu konfiskaciju, a Evropski sud za ljudska prava nije se izjasnio da li su norme opštih akata Republike Hrvatske u skladu sa važećim evropskim načelima, standardima i konvencijama. Sud u Strazburu se fokusirao samo na vremensko važenje Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, tako da je Hrvatskoj „oprošteno” sve što je radila pre potpisivanja te konvencije – kaže advokat Simić.
Mnoga hrvatska preduzeća koristila su kredite čiji je prenosilac bila Jugobanka, bivša Jugoslovenska banka udruženog rada, sa sedištem u Beogradu, a jedan o najvećih korisnika kredita bilo je Brodogradilište „3. maj” u Rijeci.
– Pored toga što je hrvatsko pravosuđe osujetilo naplatu tog kredita, sada po zahtevu Privredne banke Zagreb, kao likvidatora, Jugobanka je presudom pozvana i da plati ogromne troškove sudskog postupka, a koji se zasnivaju na Uredbi o načinu likvidacija. Ta uredba je klasičan akt konfiskacije. Zato bi prinudna naplata sudskih troškova, nastalih u Zagrebu, a koja bi bila izvršena u Beogradu, predstavljala ništa drugo nego poniženje pravnog poretka Republike Srbije – ističe Simić.
Svi štedni ulozi, depoziti i druge obaveze korisnika kredita Jugobanke završili su u rukama njenih likvidatora u Zagrebu i Splitu. Pored toga, hrvatska vlada je 2001. godine donela i posebnu odluku da se potraživanja prema riječkom brodogradilištu prenesu na Državnu agenciju za osiguranje depozita i sanaciju banaka Republike Hrvatske (DAB).
Tako je imovina Jugobanke već dva puta konfiskovana, da bi 2019. godine za takvu otimačinu bilo traženo i priznanje u Srbiji, uz naplatu sudskih troškova. Pritom sudovi u Hrvatskoj donose odluke kojom „rasterećuju” dužnike njihovih obaveza prema Jugobanci, kao što je bio slučaj s „Varteksom” iz Varaždina.
– Da je sud u Beogradu odlučio drugačije i priznao presudu iz Zagreba, to bi značilo da priznaje i otpis potraživanja koje je u ime i za račun Jugobanke učinio nametnuti likvidator poslovanja, a to je Privredna banka Zagreb. To bi takođe značilo da naš sud priznaje nametnutog likvidatora i konfiskatora i sve ono što je učinjeno da Jugobanka ne naplati kredit koji je dala Brodogradilištu u Rijeci – kaže na kraju advokat Simić.
Podsetimo, Privredni sud u Beogradu je prošlog leta najpre priznao presudu suda u Splitu, kojom su oteta sva odmarališta beogradskog „Mladost turista”, a presuda je bila poslata na priznanje u Beograd samo zato da bi se naplatili troškovi vođenja sudskog postupka, i to u iznosu od 82.000 evra. Međutim, Privredni apelacioni sud je odluku o priznanju poništio i vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pa je drugom odlukom odbijeno priznanje presude suda u Splitu. Sada je, u slučaju Jugobanke, Privredni sud u Beogradu, odmah odbio da prizna presudu zagrebačkog suda.
Zaštita javnog poretka
„Sud je našao da bi u konkretnom slučaju priznanjem navedene odluke bio povređen domaći javni poredak”, navedeno je u odluci Privrednog suda u Beogradu. Sud je u obrazloženju istakao da svi moraju imati jednak položaj na tržištu, gde su strana lica izjednačena sa domaćim, a da prava stečena na osnovu ulaganja kapitala na osnovu zakona – ne mogu biti zakonom umanjena. Osim toga, navodi se, odlukom suda u Zagrebu uskraćena je pravnom licu iz Srbije zaštita istovetnog prava koje sudovi u Srbiji pružaju licima iz Hrvatske.
