nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 25.06.2019. u 10:10 Miroljub Mijušković

U čast kraljice cveća

Održan jubilarni, 25. festival „Ruže Lipolista”. Selo godišnje proizvede milion sadnica, od kojih 80 odsto izveze u Rusiju i Evropsku uniju
Фото М.Мијушковић

Li­po­list – Ta­mo gde ma­čvan­ska rav­ni­ca gr­li ob­ron­ke Ce­ra sme­stio se Li­po­list. Me­sto ko­je je ime do­bi­lo po sta­rom slo­ven­skom, sve­tom i me­do­no­snom dr­ve­tu da­nas je po­zna­to po jed­noj dru­goj ple­me­ni­toj bilj­ci – ru­ži. A u dru­goj po­lo­vi­ni ju­na, ka­da se iz­me­ša­ju mi­ri­si sto­let­nih sta­ba­la, ko­jih je u ovim šo­ro­vi­ma na sto­ti­ne, i kra­lji­ce cve­ća iz de­se­tak ve­li­kih ra­sad­ni­ka, u se­lu se odr­ža­va fe­sti­val „Ru­že Li­po­li­sta”. Ta­ko je bi­lo i pro­te­klog vi­ken­da, po ju­bi­lar­ni 25. put.

Za­gre­va­nje za glav­ni fe­sti­val­ski dan po­če­lo je dru­že­njem u dvo­ri­štu Mi­la­na Ma­rin­ko­vi­ća u Li­po­li­stu, jed­nog od osni­va­ča ma­ni­fe­sta­ci­je. Knji­žev­no ve­če su pri­re­di­li Goj­ko Bo­žo­vić, pe­snik i iz­da­vač, do­bit­nik „Ko­či­će­vog pe­ra” i ta­ko­đe vi­še­stru­ko na­gra­đi­va­ni pe­snik iz ovog me­sta To­mi­slav Ma­rin­ko­vić. Cen­tral­ni deo fe­sti­va­la odr­žan je u dvo­ri­štu Osnov­ne ško­le „Ste­pa Ste­pa­no­vić”, ko­ja no­si ime slav­nog srp­skog voj­vo­de, ko­ji je u Cer­skoj bi­ci, 1914. go­di­ne, ko­man­do­vao iz šta­ba sme­šte­nog upra­vo u Li­po­li­stu. Na tra­di­ci­o­nal­noj iz­lo­žbi cve­ća uče­stvo­va­lo je pe­de­set iz­la­ga­ča, a ovo je bi­la i pri­li­ka da proizvođači i di­stri­bu­te­ri raz­go­va­ra­ju o mo­guć­no­sti­ma za me­đu­sob­nu sa­rad­nju, udru­ži­va­nje i za­jed­nič­ki na­stup na tr­ži­šti­ma.

„Li­po­list je odav­no pre­po­zna­tljiv po pro­iz­vod­nji sad­ni­ca ru­ža, i to ne sa­mo u Sr­bi­ji već i u ve­ćem de­lu Evro­pe. De­se­tak ov­da­šnjih do­ma­ći­na go­di­šnje is­po­ru­či oko mi­li­on sad­ni­ca, oko ko­jih pre­ko 800.000 bu­de za iz­voz. Gla­vo tr­ži­šte do sa­da je bi­la Ru­si­ja, ali se u po­sled­nje vre­me sve vi­še otva­ra­ju i ze­mlje Evrop­ske uni­je, po­put Polj­ske i Ne­mač­ke. Pro­iz­vod­nja u ra­sad­ni­ci­ma zah­te­va do­sta rad­ne sna­ge ko­ja ta­mo ne­do­sta­je”, ka­že Sr­đan Mi­tra­ši­no­vić, di­rek­tor Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Šap­ca, ko­ja je or­ga­ni­za­tor ma­ni­fe­sta­ci­je.

Naj­sta­ri­ji i naj­ve­ći ra­sad­nik u Li­po­li­stu po­se­du­je po­ro­di­ca To­pa­lo­vić, ko­ja je svo­ju fir­mu ima­la još 1931. go­di­ne. To­pa­lo­vi­ći su po­ku­ša­va­li i da stvo­re no­ve sor­te, što je ve­o­ma te­žak, du­go­tra­jan i skup po­du­hvat. U nji­ho­vom pro­iz­vod­nom asor­ti­ma­nu je bi­la i ču­ve­na „mar­šal­ka” (Mar­šal Ti­to), be­la ru­ža s cr­ve­nim ru­bom ko­ju su stvo­ri­li Fran­cu­zi i ko­ja je bi­la naj­pro­da­va­ni­ja kra­jem se­dam­de­se­tih i po­čet­kom osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka.

U po­sao s ru­ža­ma po­tom su se uklju­či­li Ma­rin­ko­vi­ći, Mi­ja­i­lo­vi­ći i dru­ge po­ro­di­ce iz istog me­sta. For­mi­ra­no je i udru­že­nje pro­iz­vo­đa­ča „Ru­že Li­po­li­sta”, ko­je je s TOŠ-om su­or­ga­ni­za­tor fe­sti­va­la. U ru­žič­nja­ci­ma ovog se­la da­nas ra­di pre­ko hi­lja­du lju­di.

„Bo­je ru­že naj­in­ten­ziv­ni­je su u ju­nu, upra­vo u vre­me na­še ma­ni­fe­sta­ci­je. Kao i kod mo­de, nji­ho­va ak­tu­el­nost je pod­lo­žna pro­me­na­ma. Tre­nut­no su naj­tra­že­ni­je lju­bi­ča­ste ni­jan­se”, ka­že nam Mi­lan Ma­rin­ko­vić, ko­ji is­ti­če da je cr­na ru­ža i da­lje osta­la neo­stva­re­ni san svih se­lek­ci­o­na­ra, ko­ji su naj­da­lje sti­gli do za­ga­si­to­cr­ve­ne ni­jan­se.

On nam, ta­ko­đe, ot­kri­va da se od ru­ža mo­že do­bro za­ra­di­ti: pro­iz­vo­đač­ka ce­na na do­ma­ćem tr­ži­štu je oko je­dan evro, u iz­vo­zu oko po­la evra, pa u se­lo go­di­šnje stig­ne pre­ko po­la mi­li­o­na. Za­ra­da na jed­nom hek­ta­ru ru­ža jed­na­ka je pro­fi­tu na 40 hek­ta­ra ra­tar­skih kul­tu­ra.

Iz­lo­žba cve­ća je ima­la i svoj tak­mi­čar­ski deo. Naj­lep­ši aran­žman ru­ža de­lo je ra­sad­ni­ka „Dža­gić” iz Zve­zda. Mla­di vla­snik Slo­bo­dan Dža­gić, ko­ji je pre tri go­di­ne, po­sle za­vr­še­ne hor­ti­kul­tu­re, po­čeo pro­iz­vod­nju re­za­nog cve­ća, za fe­sti­val je pri­pre­mio „Aj­fe­lo­vu ku­lu” od ru­ža, po­što se Ša­bac po­no­si na­dim­kom „Ma­li Pa­riz”.

„Na sta­rom ima­nju mo­ga pra­de­de Lju­be po­di­gao sam pla­ste­nik sa 6.500 ru­ža. Re­zni­ce do­bro idu, pro­da­jem ih sva­ko­dnev­no cve­ća­ra­ma u Šap­cu, Be­o­gra­du, Ru­mi i Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Na je­sen pla­ni­ram da ši­rim pro­iz­vod­nju”, ka­že nam Dža­gić, za ko­ga se već sa­da mo­že re­ći da je ušao u krug ve­li­kih srp­skih pro­iz­vo­đa­ča re­za­nog cve­ća (dva naj­ve­ća ima­ju po oko 15.000 bi­lja­ka).

U kon­ku­ren­ci­ji pro­iz­vo­đa­ča ru­ža za kva­li­tet, asor­ti­man i na­stup, pr­va na­gra­da je pri­pa­la ra­sad­ni­ku „To­pa­lo­vić”, dru­ga „Ma­rin­ko­vić”, a tre­ća „Dža­gić”. Naj­bo­lji van pro­iz­vod­nje ru­ža bio je ra­sad­nik „Pe­rić” iz Ora­šca. Odr­ža­no je i tak­mi­če­nje uče­ni­ka sred­njih po­ljo­pri­vred­nih ško­la u aran­ži­ra­nju, a pr­ve dve na­gra­de pri­pa­le su Sred­njoj po­ljo­pri­vred­noj ško­li u Šap­cu, a tre­ća ško­li „Va­sa Pe­la­gić” u Ko­vi­nu.

Po­seb­no pri­zna­nje fe­sti­va­la „Dra­go­sla­vin pr­sten pri­ja­telj­stva”, ko­ji da­ru­je po­ro­di­ca Ma­rin­ko­vić, ove go­di­ne pri­pao je ar­hi­tek­ti Mil­ki Kr­sti­vo­je­vić iz Re­gi­o­nal­nog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re u Va­lje­vu. Kr­sti­vo­je­vi­će­va je vo­di­la re­sta­u­ra­ci­ju Cr­kve Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Li­po­li­stu, po­dig­nu­te 1872. go­di­ne, ko­ja je pro­gla­še­na za spo­me­nik kul­tu­re od ve­li­kog zna­ča­ja.

Če­tvrt ve­ka pri­vred­no-tu­ri­stič­ke ma­ni­fe­sta­ci­je „Ru­že Li­po­li­sta” obe­le­že­no je pe­smom i igrom. Po­red mla­dih fol­klo­ri­sta, po­se­ti­o­ci iz svih kra­je­va Sr­bi­je, ali i Re­pu­bli­ke Srp­ske, ima­li su pri­li­ku da pra­te i kon­cert afir­mi­sa­nih čla­no­va ša­bač­kog KUD „Abra­še­vić” i uži­va­ju u mu­zi­ci or­ke­stra „Či­vi­ja­ši”.

Komеntari0
7ed17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja