petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:25
FINALNI TURNIR SVETSKE LIGE ZA VATERPOLISTE U BEOGRADU

Po običaju – zadatak obavljen

Vaterpolisti uvek imaju tačno postavljen cilj, kao što je sada bilo prvo mesto u Svetskoj ligi, a time i dobijanje olimpijske vize. – Velikim asovima nije ništa ispod časti, ako je u korist Srbije
Autor: Ivan Cvetkovićutorak, 25.06.2019. u 13:00
Систем за прављење „злата”: ватерполисти Србије и њихов селектор Дејан Савић иду стално напред плански (Фотографије ЕПА-ЕФЕ/Марко Метлаш)

Svetska liga za vaterpoliste se završila onako kako smo i navikli – naši su pobedili. Osvajanjem prvog mesta na Tašmajdanu obezbeđeno je i mesto na Olimpijskim igrama iduće godine u Tokiju. To je bio i glavni zadatak.

Srbija ga je obavila pre svih. Razume se, ne računajući Japan, koji je to pravo stekao kao domaćin najvećeg sportskog događaja na svetu.

Nije sporno da bi naša reprezentacija to uspela i kasnije, ali ovako je mnogo bolje. Pred njom je razdoblje bez tog pritiska. Već narednog meseca u Južnoj Koreji (Gvangdžu, 15-27. jul) sledi Svetsko prvenstvo. To je prilika da se Srbija vrati na svetski presto i da ponovo objedini sve titule (naš tim je olimpijski pobednik i evropski šampion).

Pre dve godine naša reprezentacija je imala jedan jedini loš dan – bilo je to u polufinalu Svetskog prvenstva. Tada je Hrvatska imala više sreće i postala šampion.

Upravo tu Hrvatsku, koja je u Beograd došla takođe s namerom da osvoji prvo mesto u Svetskoj ligi i obezbedi olimpijsku vizu, Srbija je dva puta pobedila. I u grupi i u finalu s golom razlike. To dovoljno govori da su trenutno dve najbolje reprezentacije izjednačene po vrednosti.

E, sad, zašto su naši pobedili? Posebno u finalu, koje je, samo po sebi, izuzetno teško, nego i po nezamislivo lošem vremenu.

U našem vaterpolu, još od doba one stare Jugoslavije, zna se šta je zadatak – prvo mesto. To što se zna zbog čega se igra i jeste jedan od pokretača reprezentacije Srbije da ide iz trijumfa u trijumf.

Vaterpolisti ne pripremaju odstupnicu time što će uoči najjačih turnira da kažu kako im je cilj da stignu što dalje. To je, što se kaže, okruglo, pa na ćoše. Naknadno, u zavisnosti od ishoda takmičenja, kao uspehom može da se maše i onim što niko pre toga ne bi ni pomislio da se diči.

Na to se u našem vaterpolu igrači privikavaju od kada skoče u bazen kao reprezentativci – od najmlađe selekcije. I kada bude stani-pani, a na velikim takmičenjima to bude ne samo protiv najjačih ekipa, nego i protiv onih, koje mnogo manje vrede od naše (kao što je to bilo na Olimpijskim igrama u Riju pre tri godine), onda to ne dozvoljava srpskim reprezentativcima da se pomire sa sudbinom.

Na Tašmajdanu smo baš protiv Hrvatske bili u prilici da se podsetimo kako izgleda to kad ne ide. Naši vaterpolisti ne gube glavu, ne gube samopouzdanje i uvek neko nekim svojim podvigom izvuče brod za koji bi se reklo da se nepovratno nasukao.

Protiv Hrvata smo loše počeli, potom, kada smo preokrenuli u svoju koristi, ponovo je usledilo razdoblje u kojem nam nije išlo. Ali, na kraju se sve odlično završilo.

U prvoj utakmici je zablistao debitant Ognjen Stojanović, u finalu prosto je nemoguće da se nabroje svi junaci naše pobede. Kapiten Filip Filipović, koji je s tri poslednja gola uveo naš tim u olimpijsku luku, ili Dušan Mandić, koji je takođe bio neukrotiv, ili golman Branislav Mitrović, koji je činio čuda kada je pretilo da Hrvati odmaknu, ili Stefan Mitrović, koji je kao dribler u fudbalu nadmudrio protivničku odbranu, koja je morala da način prekršaj nad njim za penal iz kojeg je pao pobedonosni gol... I ostali su imali svoje trenutke, vidljive ili neprimetne, ali veoma važne da se ostvari zajednički cilj.

U našu reprezentaciju se, po rečima selektora Savića, teško ulazi, ali se još teže ispada iz nje. Ali, ona nije svedena samo na te igrače. Pred njenim vratima ima mnogo onih, koji uporno rade da se izbore za mesto u njoj. A s podjednakim žarom rade i oni koji su osvojili sve što postoji, koji su već stekli svoje mesto u istoriji vaterpola, ali su i dalje željni da donose radost Srbiji.

Ključno je što se to radi sistemski i dugoročno. Kod nas je i smena generacija bezbolna, jer se naslednici planski pripremaju. A velika je stvar i što je pomoćnik selektora veliki as iz njegove generacije Vladimir Vujasinović. I ako je u svoje vreme bio najveći as na svetu njemu nije ispod časti da bude druga violina. Kao što ni Dejanu Saviću nije bilo ispod časti da se, po završetku igračke karijere, u reprezentaciju vrati kao trener juniora.


Komentari2
0f4d9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

артиљерац
Играо сам ватерполо 7 прволигашких сезона,1976-1983.Волим и друге спортове али је ватерполо БР.1.Наши момци знају,могу и усуђују се.Кад то кажем,почео сам с тренингом ваатерпола пре пола века,1969.Ни на тренингу нисам видео шраубу с 8 метара којом је Мандић изједначио на 9:9.Он зна, он може,он се усуђује.Имамо младиће,свет их нема.Да су живи и здрави и свако им добро желим.Кад њих гледам,мени пуно срце.
Bolero
Bravo Majstori Vi ste ponos nacije

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Vaterpolo

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja