petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Za indeks na stomatologiji bore se četiri srednjoškolca

Gužva je i na medicini, FON-u, matematičkim i tehničkim fakultetima, fizičkoj kulturi, ali ove godine primetno je slabije interesovanje za elektrotehniku, poljoprivredu i društvene nauke
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićutorak, 25.06.2019. u 19:29
(Фото Д. Јевремовић)

Trka za 51.000 akademskih mesta na prvoj godini osnovnih i integrisanih državnih studija počela je prijavljivanjem na sedam univerziteta u zemlji, a svršeni srednjoškolci polagaće prijemne ispite do kraja ove sedmice. Sudeći po prijavama, interesovanje budućih brucoša za društvene nauke primetno je smanjeno nauštrb matematičkih, tehničkih i fakulteta medicinskih usmerenja. Ovakva slika najvidljivija je na Univerzitetu u Beogradu, koji je, sa 31 fakultetom, i najveći u zemlji, a slično je u na ostalim univerzitetskim centrima.

Ubedljivo najpopularnija visokoškolska ustanova je Stomatološki fakultet u Beogradu, gde na jedno mesto konkuriše 3,8 srednjoškolaca. Vicešampion u popularnosti je Fakultet organizacionih nauka, na kojem 2,6 budućih brucoša konkuriše za jedan indeks. Na Medicinskom fakultetu taj odnos je 2,3 kandidata na jednu stolicu u amfiteatru, dok je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja 2,2, a na Matematičkom fakultetu 1,7 zainteresovanih za jedan indeks. Sa 1,6 kandidata na jedno mesto, interesovanje na Farmaceutskom fakultetu jednako je onom koje vlada na Mašinskom, koji je ove godine po popularnosti pretekao Elektrotehnički, gde se za jednu stolicu takmiči 1,5 budućih studenata.

Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta, ističe da će ta razlika tek da bude veća, jer realnost pokazuje da su mašinski inženjeri kreirali najviše stvari koje čoveku olakšavaju život.

– U svemu ima novih znanja iz tehnološko-metalurških oblasti i elektrotehnike, tako da kolege sa drugih srodnih fakulteta ne shvatamo kao rivale, već jedni druge podstičemo da svake godine budemo bolji – objašnjava Mitrović.

S druge strane, najviše slobodnih mesta – 436, ostalo je na Poljoprivrednom fakultetu, što je gotovo polovina ponuđenih akademskih stolica. Veliki manjak zainteresovanosti među brucošima beleže i Geografski fakultet, na kojem 180 srednjoškolaca konkuriše na 310 mesta, kao i Filološki fakultet, gde su ostala 394 slobodna mesta. Na Fizičkom fakultetu nije popunjeno ni pola kvote, dok je na Šumarskom u startu ostalo 190 upražnjenih akademskih stolica. Da li će ih biti i više – zavisi od rezultata prijemnih ispita, koji će se u svim ustanovama okončati do 30. juna, a već narednog dana biće objavljeni preliminarni rezultati ovogodišnjeg upisa.

Prema odluci Vlade Srbije, za najuspešnije na rang-listama za osnovne i integrisane akademske studije i osnovne strukovne studije na visokim školama od oktobra će biti obezbeđena 29.423 budžetska mesta na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini, Novom Pazaru i Univerzitetu umetnosti u glavnom gradu. Od toga je 6.734 mesta koja se finansiraju iz budžeta na 44 visoke škole strukovnih studija u zemlji. Univerzitet u Beogradu otvoriće vrata za oko 15.600 akademaca na 98 osnovnih i integrisanih akademskih programa. Od toga su 9.544 budžetska mesta.

Kako potvrđuje i prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu, primetan je skok interesovanja svršenih srednjoškolaca za biomedicinske nauke. Bulat, koji je i redovni profesor Medicinskog fakulteta, kaže da u toj ustanovi godinama primaju veliki broj srednjoškolskih prijava, ali da u poslednjih deset godina nije bilo ovoliko prijavljenih kao ove upisne sezone.

– Stomatologija ove godine beleži rekordno interesovanje, a primetan je i skok popularnosti Farmaceutskog fakulteta. Najmanje je prijavljenih na veterini, ali i oni beleže veću zainteresovanost budućih brucoša. Smatram da je razlog za ovoliku popularnost biomedicinskih nauka u činjenici da su kandidati procenili da uz diplome ovih fakulteta ide i veća mogućnost zaposlenja – objašnjava Bulat.

Dodaje da će u drugoj sedmici jula organizovati sastanak svih prodekana za nastavu, posle čega će sastaviti celoviti utisak sa ovogodišnjeg upisa. Prorektor za nastavu najvećeg univerziteta u zemlji takođe primećuje skok interesovanja za Mašinski i Matematički fakultet u Beogradu, kao i osipanje prijava za akademske ustanove društvenog usmerenja.

– Mislim da je razlog u tome što postoji i veliki broj privatnih društvenih fakulteta, dok u privatnoj sferi nemamo pravi pandan za medicinski, stomatološki, farmaceutski i mašinski fakultet, na primer. Poenta je jednostavna. Privatnici osnivaju akademske ustanove za obrazovanje studenata iz oblasti društvenih nauka, poput pravnih i ekonomskih fakulteta, jer za njih nisu potrebne velike investicije, kao za osnivanje elektrotehničkog fakulteta, na primer – pojašnjava Bulat.

Najveće interesovanje za brucoški indeks u poslednjoj deceniji Medicinskog fakulteta, međutim, nije zahvatilo i smer sestrinstva, na kojem od ove godine, pored 28 samofinansirajućih, postoji i 20 mesta finansiranih iz budžeta.

– Nažalost, ni to nije podstaklo interesovanje, jer se za polaganje prijemnog na ovom smeru prijavilo samo 12 kandidata – istakao je Bulat i dodao da veruje da će budžetska mesta biti popunjena studentima koji ne uspeju da upišu medicinu.

Na konstataciju da brucoši možda ne žele da studiraju za diplomu medicinske sestre, koju im može obezbediti i srednjoškolsko obrazovanje, Bulat je istakao da smatra da i doktore i sestre za Medicinski fakultet vezuje želja da pomognu čoveku i da nije to razlog nedovoljnog interesovanja, već kasno uvođenje budžetskih mesta i nedostatak vremena da informišu buduće brucoše o tome.


Komentari3
68d6e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран
Ми смо колонија која џабе школује стручњаке за богате. Последњих шест година је, према подацима ОЕЦД, Србију напустило 586.000 људи. Од тога око 90.000 високошколски образованих и 7.500 доктора наука. Процена је да у Србији једна високошколска диплома, по уложеним средствима за њено стицање, вреди око 300.000 ЕУ. Коментар је непотребан.
Saradžogla
Ne bih bio stomatolog ni da imam platu 5 hiljadarki evra!Ni u ludilu koliko je to grozan posao!Eto,i to neko mora da radi!
Gliga
U Kini je prva intervencija robota u stomatologiji izvršena 2017. U Americi je FDA odobrila upotrebu robota „Yomi" u iste svrhe. Takođe se gase odeljenja radiologije na koledžima jer veštačka inteligencija upoređuje milione snimaka u realnom vremenu i razlikuje nijanse sive koje ljudsko oko ne može razaznati. A mi!? Objasnite toj deci da će kad završe fakultet, u najboljem slučaju, opsluživati automatone i robote. Bar neće biti redova : /

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja