Voćari iz Merošine, koji uzgajaju čuvenu „oblačinsku” višnju, zapretili su da će obustaviti berbu. Sa otkupnom cenom, koja je za samo nekoliko dana sa 50 dinara po kilogramu pala na 30, tvrde da nemaju interesa za dalju proizvodnju ovog voća.

Profesor dr Zoran Keserović, jedan od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo kaže da je ponuđena cena za proizvođače u centralnoj Srbiji neprihvatljiva.

– Ponavlja se prošlogodišnja situacija. Tada je u Vojvodini višnja plaćana 50 do 55 evrocenti. Dok su proizvođači iz Merošine, Prokuplja i Vranja, takođe zbog niske cene, obustavljali berbu. Apelujem i da se u tom delu Srbije više radi na kvalitetu ovog voća jer je prošle godine bilo problema – ističe Keserović. On ne očekuje da će se išta značajnije promeniti dokle god proizvođači, posebno oni iz centralne Srbije, ne shvate da je potrebno da poboljšaju tehniku proizvodnje i povećaju površine pod zasadima.

– Pre svega da se udružuju i nabave sopstvene hladnjače za duboko zamrzavanje voća kako bi izbegli „nakupce” – ističe naš sagovornik. Uz kupovinu zajedničkih savremenih tresača višanja takođe bi ostvarili značajnu uštedu. Kako objašnjava, najveća stavka u proizvodnji višanja je berba. Uz ovu opremu trošak bi bio dva do tri dinara po kilogramu a ne 15 i više koliko sada traže berači. Ova oprema, kako ističe, jeste skupa ali moraju da se udružuju i da preko lokalnih samouprava i nadležnog ministarstva konkurišu za državni novac koji je za to opredeljen.

– Ne mogu da poverujemo da jedna Merošina ili Prokuplje nemaju nijedan centar (tunel) za duboko zamrzavanje višanja. Jedini način da se voćari odupru snažnom pritisku otkupljivača jeste da oni budu vlasnici prerađivačkih kapaciteta. U suprotnom, voćari iz centralne Srbije biće u sve većem problemu – ističe Keserović i dodaje da je konkurencija iz Vojvodine sve veća što bi dodatno moglo da pogorša njihovu poziciju. Kako kaže, neki od jakih poljoprivrednih proizvođača iz Vojvodine, koji ulaze u posao sa višnjama, planiraju zasade na velikim površinama. Uz savremenu mehanizaciju takvi proizvođači će, upozorava naš sagovornik, biti konkurentni i sa aktuelnom ponuđenom cenom.

„Oblačinska” višnja je izuzetno cenjena u Evropi ima dobar kvalitet, zbog velikog procenta suve materije (18 do 20 odsto) i specifične arome. Potekla je upravo u ovom delu Srbije gde postoji pretnja da iščezne. Od nje je kvalitetnija jedino višnja „maraska”, koja se gaji u Dalmaciji. Poslednjih nekoliko godina, među 10 izvoznih poljoprivrednih proizvoda, višnja se nalazi na sedmom ili osmom mestu što ukazuje da je ovo voće strateški proizvod Srbije.

Konsultantska kuća SEEDEV objavila je 2017. godine analizu po kojoj bi u konkurenciji četrdesetak poljoprivrednih proizvoda iz Srbije uspeh na evropskom i svetskom tržištu u narednim godinama moglo da ostvari samo nekoliko. Uz kukuruz, dobru perspektivu imaju još i rano povrće i voće. Najbolju prognozu ipak ima upravo – višnja, čiji je indeks konkurentnosti veći čak i od maline.

Kako se navodi u Studiji o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u domaćoj poljoprivredi razlog tome je što je konkurencija u proizvodnji višnje na evropskom tržištu mala. Ispred nas su samo Španija i Mađarska. Ipak poslednjih godina ovo voće ima loš trend proizvodnje, a istraživači navode da višnja ima perspektivu, pod uslovom da se proizvodnja intenzivira. Predviđanja su da će konkurencija odustajati od tog posla u potrazi za profitabilnijom proizvodnjom zbog čega se može očekivati rast tražnje za ovim voćem. Već sada, po tvrdnji čitalaca, u mnogim državama Evropske unije praktično je nemoguće kupiti svežu višnju na pijacama i u radnjama jer najveće količine odlaze u preradu.

Hladnjača u Merošini ne radi zbog spora oko svojine

Obnavljanje merošinske hladnjače „Voćar” pomoglo bi u rešavanju višedecenijskog problema proizvođača višanja topličkog kraja, koje ucenjuju otkupljivači „ubijajući cenu crvenog zlata”, zbog čega su stalno tražili pomoć od države i lokane samouprave, rekao je juče predsednik opštine Merošina Saša Jovanović, a prenosi Beta. „Ima više zainteresovanih za ponovno pokretanje hladnjače, ali problem prave nerešeni svojinski odnosi”, izjavi je Jovanović i dodao da očekuje da će uskoro to biti rešeno i da će već za sledeću berbu proizvođači imati velike otkupne i smeštajne kapacitete u samoj Merošini.