petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:30
POGLEDI

Masline u Valdanosu

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 30.06.2019. u 09:05

Cr­na Go­ra je na­ja­vi­la da će biv­še voj­no od­ma­ra­li­šte JNA Val­da­nos kraj Ul­ci­nja da­ti Ame­ri­kan­ci­ma i NA­TO-u za rat­nu lu­ku, od­no­sno voj­nu ba­zu. Ne­ka­da su se ta­mo od­ma­ra­li pri­pad­ni­ci JNA, nji­ho­ve po­ro­di­ce, ali i dru­gi ci­vi­li, jer od­ma­ra­li­šte je bi­lo otvo­re­nog ti­pa. Isti­na, mno­go skrom­ni­je ne­go Ku­pa­ri, Ba­ško Po­lje ili Du­i­lo­vo, sve u Hr­vat­skoj. Sme­šten u uva­li Val­da­nos, me­đu 30.000 sta­ba­la ma­sli­na, sa ma­lom do­li­nom u ko­joj su mon­ta­žni bun­ga­lo­vi, ali i zi­da­ni objek­ti, Val­da­nos je po­sle ras­pa­da SFRJ jed­no vre­me fi­gu­ri­rao da bu­de no­va rat­na lu­ka rat­ne mor­na­ri­ce SRJ. Ipak, voj­ni struč­nja­ci su pr­o­ce­ni­li da je to ta­da, zbog ce­ne, bio te­ško iz­vo­dljiv po­du­hvat. 

Na­i­me, ulaz u uva­lu Val­da­nos vr­lo je uzak, s jed­ne stra­ne je rt na ko­jem je sve­ti­o­nik, na dru­goj, se­ver­noj stra­ni su li­ti­ce, za­pra­vo kli­fo­vi. Ka­da je ve­tar ja­či od če­ti­ri bo­fo­ra, po­seb­no ka­da su na­le­ti ju­ga, br­o­do­vi na­pro­sto po­i­gra­va­ju u uskom za­li­vu, sa mo­guć­no­šću da se raz­bi­ju o ka­me­nu oba­lu. Voj­ni vrh SRJ je tih de­ve­de­se­tih go­di­na za­klju­čio da je Val­da­nos ipak ne­pri­klad­na rat­na lu­ka, iako sam ja upra­vo na stra­ni­ca­ma „Po­li­ti­ke” na­vi­jao da se iz­gra­di lu­ko­bran du­ži­ne 500 me­ta­ra i da se ta­ko spre­če uda­ri ve­tra i vi­so­ki ta­la­si u sa­mom za­li­vu.

Ta­da­šnja pr­o­ce­na je bi­la da bi pr­o­du­blji­va­nje dna u za­li­vu i pr­o­ši­re­nje si­dri­šta – da bi na­ši rat­ni br­o­do­vi ve­li­či­ne ra­ket­nih fre­ga­ta od 1.700 to­na de­pla­sma­na mo­gli da ma­ne­vri­šu u za­li­vu či­je oba­le mo­že da pre­ba­ci i va­zdu­šna pu­ška – u star­tu ko­šta­lo naj­ma­nje 50 mi­li­o­na do­la­ra. Bez kop­ne­ne in­fra­struk­tu­re i lo­gi­sti­ke, što sve oba­ve­zno ide uz rat­nu lu­ku, a ukup­ne tr­o­ško­ve po­ve­ća­va naj­ma­nje tri pu­ta. 

Ako bi NA­TO br­o­do­vi tre­ba­lo da se usi­dre u Val­da­no­su, on­da bi pr­o­ši­re­nje i pr­o­du­blji­va­nje za­li­va mo­ra­lo da bu­de još ra­di­kal­ni­je, što iza­zi­va i pi­ta­nje za­što je to po­treb­no NA­TO-u, ako ima lu­ke u Al­ba­ni­ji, od Dra­ča, Va­lo­ne do ostr­va Sa­zan. NA­TO ni­je for­mi­rao ni­jed­nu stal­nu voj­nu ba­zu, ni po­mor­sku ni va­zdu­ho­plov­nu, u Hr­vat­skoj, gde je to mo­gao sa re­la­tiv­no ma­lim tr­o­ško­vi­ma, što su na de­se­to­go­di­šnji­cu ula­ska Hr­vat­ske u voj­ni sa­vez sa kri­tič­kim osvr­ti­ma ne­dav­no pr­o­pra­ti­li hr­vat­ski me­di­ji, uz pi­ta­nje: „Šta smo do­bi­li ula­skom u NA­TO?” 

Za­to mi je ma­lo čud­no da pred­sed­nik Cr­ne Go­re go­spo­din Mi­lo Đu­ka­no­vić jav­no nu­di Val­da­nos za ba­zu NA­TO-a. Če­mu ta do­dat­na udva­ra­nja Va­šing­to­nu, ka­da su vr­lo ma­le šan­se da Ame­ri­kan­ci pri­hva­te ula­ga­nje u Val­da­nos kao rat­nu lu­ku NA­TO-a? I šta bi, uosta­lom, NA­TO do­bio sa Val­da­no­som? Ko­ga da kon­tro­li­še, ka­da sa dru­ge stra­ne Ja­dra­na po­sto­je ita­li­jan­ske rat­ne lu­ke? Mi­slim da u Pod­go­ri­ci ni­su ni sve­sni da će o cr­no­gor­skim po­mor­skim am­bi­ci­ja­ma na Ja­dra­nu od­lu­či­va­ti Rim, a Ita­li­ja ne­će do­zvo­li­ti ni­ka­kvu no­vu rat­nu lu­ku Val­da­nos. Kao što je blo­ki­ra­la Hr­vat­skoj bi­lo ka­kve am­bi­ci­je da ima pod­mor­ni­ce. Po­što je u NA­TO-u prin­cip od­lu­či­va­nja kon­sen­zus. Po­sle ras­pa­da SFRJ u Ri­mu su otvo­re­no re­kli da je „Ja­dran ma­re no­strum”. Što zna­či da je mo­gu­će da će se ame­rič­ki voj­ni­ci ku­pa­ti u Val­da­no­su kao tu­ri­sti, bun­ga­lo­vi su sa­svim do­bri, i udi­sa­ti va­zduh ma­sli­nja­ka, ali od rat­ne lu­ke NA­TO-a, bra­ćo Cr­no­gor­ci – ni­šta. Ne­ma­ju ni Ame­ri pa­re za ba­ca­nje.

Za­pra­vo, go­di­na­ma sam ve­ro­vao da su tri stva­ri kod Cr­no­go­ra­ca prak­tič­no ne­pro­me­nji­ve: cr­no­gor­sko čoj­stvo, ju­na­štvo i go­sto­lju­bi­vost, lju­bav ko­ju ga­je pre­ma Ru­si­ji, i to da su sa Ja­pa­nom još u rat­nom sta­nju. Ka­da sam za ovo tre­će 1994. u To­ki­ju upi­tao na­čel­ni­ka Ge­ne­ral­šta­ba ja­pan­skih od­bram­be­nih sna­ga ge­ne­ra­la Te­cuu Ni­ši­mo­toa, on me je ne­mo po­gle­dao i po­čeo da se sme­je.

Da­kle, u to tre­će sa­da ne­što ma­nje ve­ru­jem. Do­du­še, i cr­no­gor­ski isto­ri­ča­ri sa­da se do­sta tru­de da ne­gi­ra­ju bi­lo ka­kvu po­mi­sao da je Cr­na Go­ra, kao sa­ve­znik Ru­si­je, 1904. go­di­ne ob­ja­vi­la rat Ja­pa­nu. Ka­žu, bi­lo je do­bro­vo­lja­ca iz Cr­ne Go­re ko­ji su se u tom ru­sko-ja­pan­skom ra­tu bo­ri­li na stra­ni Ru­si­je, po­mi­nju se i po­je­din­ci, kao dr An­te Gvo­zde­no­vić, ko­ji je bio u šta­bu ru­skog ge­ne­ra­la Ku­ro­pat­ki­na, pa Jo­van Li­po­vac, ko­ji je ko­man­do­vao cr­no­gor­skim od­re­dom u tom ra­tu, pa Alek­san­dar Sa­i­čić...

Ru­ski car je u to vre­me tvr­dio da je „Cr­na Go­ra istin­ski i je­di­ni pri­ja­telj Ru­si­je”. Lju­bav je bi­la obo­stra­na, Ru­si­ja je fi­nan­sij­ski po­ma­ga­la Cr­nu Go­ru, ob­na­vlja­la ško­le i cr­kve u Cr­noj Go­ri, sla­la čak i ode­ću za dvor na Ce­ti­nju, sla­la ži­to za na­rod u Cr­noj Go­ri, cr­no­gor­ski kralj je bio i pu­kov­nik ru­ske armi­je.

Go­di­ne su pr­o­la­zi­le, mno­go je Cr­no­go­ra­ca za­gla­vi­lo na Go­lom oto­ku zbog Sta­lji­na, pr­o­cen­tu­al­no mo­žda čak i naj­vi­še, mno­go je Cr­no­go­ra­ca bi­lo na du­žno­sti­ma po­li­tič­kih ko­me­sa­ra u JNA. Za­ra­đi­va­lo se na re­mon­tu so­vjet­skih rat­nih br­o­do­va u Arse­na­lu u Tiv­tu, do­la­zi­le su so­vjet­ske pod­mor­ni­ce, ra­za­ra­či, sve po pr­o­pi­si­ma što se ti­če po­go­na i na­o­ru­ža­nja. Ju­go­sla­vi­ja je vo­di­la ra­ču­na da po­sle sva­kog so­vjet­skog rat­nog br­o­da u na­še lu­ke uplo­vi ame­rič­ki rat­ni br­od, i obr­nu­to.

A on­da je Cr­na Go­ra ula­skom u NA­TO lu­pi­la pra­vi ša­mar za­hval­no­sti Ru­si­ji. Pa je za­tim Pod­go­ri­ca uve­la i sank­ci­je Ru­si­ji. Zar tre­ba bi­ti ve­ći ka­to­lik od pa­pe? 


Komentari44
fa953
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Boris BG
@Ante I moji roditelji su Dalmatinci. U prvom i drugom svetskom ratu su Srbi pomogli da se obala odbrani. Srba vise nema. U stvari nema nikog vise osim Hrvata. Za 30 godina bice 3 miliona Hrvata a 61 milion Italijana. Po skrapama ce kosti ostavljati samo Hrvati ako ne budu slusali. Zbog mojih dole ja se samo nadam da ne zavrse kao Srbi u NDH.
Boris BG
Gospodine Lazanski, sta mislite kada ce Italijani doci po Istru i Dalmaciju? Kao sto je Rusija uzela Krim. Vidimo da su vec krenuli da daju izjave u tom tonu i to politicari na pozicijama. A spomenuli ste i da im ne daju ni jednu vojnu bazu da imaju. Po mom misljenju to ce biti cim NATO i/ili EU ne budu jedinstveni ili se raspadnu.
Ante
Hvala Borise, odavna me neki komentar nije ovako nasmijao.. Inače, Dalmatinci su ustvari najviše lokal-patrioti, mi smo prvo Dalmatinci, pa onda Hrvati. Pa tako možemo biti protiv Hrvatske, pa i protiv Jugoslavije, a naravno, i protiv Italije, ako Dalmatinac osjeti da se radi protiv njega. A mi možda jesmo lijeni, ali znamo da se "bijemo" ako treba. Ali nismo ni glupi, kao ni većina Talijana, da bi opet ostavljali kosti po dalmatinskim škrapama.
Preporučujem 2
Леон Давидович
@ Ivan То је ругање историји зашто што нема везе са реалном историјом. Руска војска се бори на границама Руског царства и Османског царства наноси поразе Османлијама и слаби их и тако корак по корак све до коначног ослобођења и балканских народа од Османлија. Било је и директног доласка добровољаца поготово у Србију. У 18. и 19. веку Црногорци се стално шаљу неке делегације и мотају се око руског двора и траже свакојаку помоћ У доба кнеза (краља ) Николе Русија финансира црногорску војску. Итд. А и Рспућин је дошао на руски двор , а знамо шта је чинио уз помоћ црногорских кнегиња.
BatoRS
@Branislav Popovic Vama Popovicu nesto smeta.Sigurno je da ne mozete niti cete smanjiti intelektualne sposobnosti gospodina Lazanskog koji ne pise samo o Monte Negru vec kao sto znate i o USA,Japanu,Rusiji,Finskoj skoro svim zemljama NATO i onih drugih.Njegovi pogledi su na najvisem nivou o tome svjedoci vjerna publika jos iz vremena Starta za koji nisam siguran da znate o cemu se radi.Meni izgleda da ste Vi jedan o 500 koji protestuju po ulicama Beograda u nadi da ce neko da im da vlast.
branislav popović
Uvek se pitam: Šta je autor hteo da kaže? Do kada ćemo gledati šta drugi radi i mešati se u tuđa posla.
iz glave
па ако сарадња са нато 99 и признање косова није мешање у туђа посла
Preporučujem 8
vox populi
Što "mešati se u tuđa posla"? Pa, on je novinar i ima pravo da sve problematizuje. Ako vam smeta, vi ne čitajte.
Preporučujem 25
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja