subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:40
POGLEDI

Reforma radi reforme

Autor: Miodrag R. Đorđevićčetvrtak, 04.07.2019. u 18:00
Новица Коцић

Vlada Srbije je krajem maja ove godine donela odluku o reformi 47 visokih škola strukovnih studija u Srbiji, tako što ih je grupisala u 15 akademija visokih škola, sa sedištem u Beogradu, Novom Sadu, Kikindi, Kragujevcu, Kruševcu, Užicu, Nišu, Leskovcu i Leposaviću, odnosno Kosovskoj Mitrovici. Naziv akademija asocira na ime antičkog heroja Akadema, po kome je nazvana i Platonova akademija koja se smatra prvim univerzitetom u Evropi. Sa ovakvim nazivom, koji ima značenje najviših naučnih ustanova, Srbija će biti zemlja sa najvećim brojem akademija. 

Akademije visokih škola strukovnih studija još nisu počele da funkcionišu, niti su još u potpunosti formirane, pa se o efektima nove organizacije visokih škola može govoriti samo na bazi realnih pretpostavki i iskustva kojim raspolažemo. Ako od toga pođemo, slobodno se može reći da se osnivanjem akademija visokih škola neće postići bolji rezultati od onih koje mogu ostvarivati visoke škole strukovnih studija kao samostalne obrazovne institucije u komunikaciji i saradnji sa nadležnim ministarstvom. Stoga će ovo biti reforma radi reforme, jer se svodi na suvišno formiranje „naprednjačkih” nadvisokoškolskih institucija između visokih škola i nadležnog ministarstva, koje preuzimaju kontrolnu ulogu nad visokim školama, oduzimajući im status pravnog subjekta i neosnovano ih tretirajući kao obrazovne institucije „nesposobne” za samostalno poslovanje. 

U Srbiji su svojevremeno postojale Zajednica viših škola Srbije i Zajednica univerziteta. Obe asocijacije su posle izvesnog vremena ukinute, jer nisu dale rezultate, budući da su dovodile do usložnjavanja i komplikovanja problema, umesto da doprinose njihovom pojednostavljenju i povećanju efikasnosti u njihovom rešavanju. Kasnije, više škole su prerasle u visoke škole strukovnih studija, ali nisu postale članice univerziteta, već su ostale samostalne visokoškolske institucije, koje osposobljavaju studente prevashodno za izvršilačka zanimanja.

Formiranjem akademija visokih škola strukovnih studija primenjuje se, u stvari, stara organizaciona šema, kako bi novoformirana rukovodstva akademija mogla da vrše direktan uticaj, pre svega, na kadrovsku politiku visokih škola, čime se ignorišu inokosni, upravni i stručno-naučni organi visokih škola i u potpunosti guši njihova autonomija. 

Očekivanje da će se formiranjem akademija visokih škola strukovnih studija bolje rešavati konkretni problemi funkcionisanja visokih škola najvećim delom nema realnu osnovu. Za rešavanje konkretnih problema u pojedinim visokim školama (loše korišćenje raspoloživih finansijskih sredstava, loš rad direktora, nepotizam i nepoštovanje propisanih uslova i kriterijuma pri zapošljavanju odgovarajućih stručnjaka, kao i pri njihovom izboru u odgovarajuća nastavnička zvanja, zadržavanje nekvalifikovanih i nestručnih na pojedinim radnim mestima, i drugo), potrebno je, pre svega, snažnije aktiviranje državnih organa, pre svega ministarstva prosvete, u neposrednoj, zakonom definisanoj, službenoj vezi i komunikaciji sa organima visokih škola. 

Visoke škole strukovnih studija, sa svojim organima (direktor, upravni odbor, nastavno-naučno veće…) i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao državne institucije u čijoj je nadležnosti i visoko obrazovanje, predstavljaju dovoljan organizaciono-institucionalni okvir za otklanjanje konkretnih problema u pojedinim visokim školama, kao i za uspešno funkcionisanje visokih škola u celini, u svim nastavno-obrazovnim, naučno-stvaralačkim i praktičnim aspektima njihovog rada. Dodavanje novog kontrolnog organizaciono-institucionalnog mehanizma između visokih škola i državnih organa u licu akademija visokih škola strukovnih studija, samo će komplikovati i stvarati nove probleme. 

*Redovni profesor univerziteta i bivši predsednik Skupštine Zajednice viših škola Srbije


Komentari2
2c3f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailović
Sve se čini na uništenju naroda, kultura mu je postala rijaliti primitivizma, školstvo i pravosuđe se stavljaju pod stranačku kontrolu, zdravstvo, vojska i policija su poniženi, poljoprivreda razbucana, ekonomija kao pre 100g, a porodica postaje nešto suvišno i pogrešno. Uza sve se menjaju geografija, istorija i na putu smo da promenimo i demografsku strukturu. Budemo li priznali zločine i terorizam kao put za stvaranje države i otimanje prirodnih resursa Srbije nestaće i Srbija i mi sa njom.
Саша Микић
И у другим земљама је пораст броја академија, тако да ми само пратимо светске трендове. Нпр. у Великој британији је било 300 академија 2010, а сада их има преко 8000. Питање је само да ли су обједињавања школа код нас и другде због истих разлога. То би ви професоре требало боље да знате од мене. Једино ми није јасно по којим критеријумима су код нас ''стрпане'' у исту академију школе техничке струке заједно са медицинском школом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja