četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 29.06.2019. u 22:00 Živojin Rakočević
VIDOVDAN U GRAČANICI

Između rađanja i puste zemlje

U selu Belica, u opštini Istok, od 470 predratnih stanovnika niko se nije vratio, a juče su na sabor ipak stigli neki njegovi nekadašnji stanovnici
Видовданску литургију у Грачаници служио је митрополит Амфилохије (Фото Ж. Ракочевић)

„Kažu da ste manjina, nije snaga u broju nego u Gospodu, to svedoči sva ljudska istorija. Nije pitanje koliko nas je nego koliko je časnih i čestitih ljudi, poštenih. Koliko je hrišćana, koji nose časno i čestito svoj krst i žive po Svetom jevanđelju? Ti ne samo što nastavljaju tradiciju i predanje svojih predaka, nego su i svedoci pred moćnicima i silnicima ovoga sveta”, rekao je ispred Gračanice, na vidovdanskoj liturgiji, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i pozvao na pokajanje i pomirenje. Više od 1.500 vernika, gostiju, sveštenika i monaha stiglo je u Gračanicu sa različitih strana, što je mnogo više nego proteklih godina. Uprkos povećanim tenzijama i teškim rečima, incidentima koji su se u proteklih mesec dana događali na severu Kosova i Metohije, Natalija Rakić je ovde stigla iz Beograda. Dolazi kad god može, ali su ovo za nju posebni dani: „U njima se radujemo svetinjama i ljudima koji se okupe da se mole Bogu i da pokažemo da smo zajedno.”

Izolovane srpske sredine na centralnom Kosovu krajem juna dočekuju goste sa svih strana, koji su ovde, na prvom mestu, iznenađeni brojem mladih ljudi, jer u srpskim sredinama se, prema statistikama, rađa najviše dece. Mnogi dolaze da se ovde krste. Tako se u Gračanici krstila Aleksandra Klenkovski iz Simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije, koji je ovde nastupao. Njen dirigent maestro Bojan Suđić pevao je na krštenju. U obraćanju članovima orkestra, koji već petu godinu dolazi u Gračanicu, maestro Suđić je naglasio: „U ovom autobusu je savladan strah, i to najlakše – od samog odlaska na Kosovo, a daleko više od prava da budete svoji i oduprete se nelagodi i pritisku koji, kako kažu neke naše kolege, uopšte ne postoji. I zaista, strah postoji samo ukoliko mu mi dozvolimo postojanje.” Po završetku liturgije, Suđić je od gračaničke dece pozajmio jedan bicikl i provozao se glavnom ulicom, a onda su mu se pridružile Dragana Katić i Tanja Medenica i prateći autobus izašli su iz Gračanice.

Od Gračanice do Gazimestana, gde se parastosom završavaju vidovdanske svečanosti, stajao je na svakih sto metara policajac kosovske policije. Na kružnom toku na izlasku iz Prištine parkiran je džip Kfora, a pored njega se nalazi policajac na biciklu, u beloj košulji i kratkim pantalonama. Plato oko Spomenika kosovskim junacima, koji je podigao čuveni arhitekta Aleksandar Deroko, prepun je ljudi, različitih zastava, mladića na čijim majicama stoje ispisane različite poruke, od onih: „Za Krst časni i slobodu zlatnu”, „Delije”, pa do poruka „Prijestonica Cetinje” i „Veterani FK Vrbas, Banjaluka”. Parastos kosovskim junacima služili su mitropolit Amfilohije, vladika umirovljeni Atanasije, i vladike budimljansko-nikšićki Joanikije, slavonski Jovan, buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo i episkop mileševski Atanasije.

„Gazimestan je mesto pobede i zato dolazimo ovde i pevamo za pokoj stradalim ratnicima, a nama na spasenje i vaskrsenje sviju nas i roda našeg pravoslavnog”, poručio je vladika Atanasije Jevtić i dodao da i u novije vreme imamo pobede kao što su one na Košarama i Paštriku. Skup se završio mirno, uz pevanje pesama o Kosovu.

Otac Jovan Cvetković na ruševinama Crkve Svetog kneza Lazara u Belici kod Istoka (Foto: Radoje Ostojić)

Izvan ovih sredina, gde se život iznenađujuće oporavio, stoji veliki prostor potpuno etnički očišćen od Srba, sa stotinama spomenika, crkava, tvrđava i grobalja koji se retko posećuju. U to prazno i pusto polje ulaze kosovske institucije i pod svoju ingerenciju pokušavaju da stave i tako „zaštite” čitav jedan svet koji je, prema njihovom mišljenju, nestao. U proteklih mesec dana dogodilo se preimenovanje pravoslavne crkve Svetog Nikole u katoličku katedralu, a nemački ambasador, koji je to finansirao, još nije odgovorio na pitanje „Politike” da li je to pravoslavna ili katolička crkva.

Pre 15 dana na gotovo potpuno razorenom pravoslavnom groblju u Gnjilanu osvanule su table sa natpisima na albanskom jeziku: „Grobnica pripadnika zajednici katolika, protestanata, pravoslavaca i Jevreja”. Nije poznato da je, sem pravoslavnih Srba, ovde neko drugi u većem broju sahranjivan. U isto vreme sajt „Insajderi.com” otkriva neotkrivene pećine visoko iznad manastira Visoki Dečani i poziva turiste da posete ovo neotkriveno blago Kosova. Reč je o isposnicama u Belaji kod Visokih Dečana, u kojima još ima dosta očuvanih fresaka koje autor teksta vidi kao tragove ljudskog delovanja. U svim tim „tragovima” ne prepoznaju se Srbi, već se oni doživljavaju kao Rimljani ili pripadnici vinčanske kulture, tretiraju se kao jedan davno nestali narod. Zbog ugroženosti velikih svetinja duboko u zaleđu ostale su hiljade važnih tragova jednog naroda.

Pre šest dana u izveštaju o verskim slobodama Stejt department je saopštio da opštinske vlasti u Dečanima ne žele da sprovedu odluku ustavnog suda i da manastiru vrate 24 hektara oduzete zemlje. Na ovaj Vidovdan, u tu „pustu zemlju nestalih ljudi” otišao je sveštenik Jovan Cvetković sa svojim vernicima. Došao je do razorene Crkve Svetog kneza Lazara, koja se nalazi u selu Belica, u opštini Istok. Od 470 predratnih stanovnika ovog sela niko se nije vratio, a juče su na sabor ipak stigli njegovi nekadašnji stanovnici.

„Od nekadašnjih domova skoro da nema nikakvog traga, temelji kuća i pomoćnih objekata su izvađeni iz zemlje. Danas je to prostor na kome lokalni Albanci napasaju svoja stada. Čudno se osećaju ti ljudi, i radosno i tužno, jer su istovremeno i gosti i domaćini u svom zavičaju i na svom saboru”, kaže otac Jovan Cvetković.

U osnovi, sve je tako izoštreno i podeljeno na malom prostoru velikog značaja, gde se sve koleba između rađanja i puste zemlje. 

Zlatni krst Gojku Đogu

Vidovdanske svečanosti na Kosovu i Metohiji su deo godine kada se, u velikoj meri, vidi i predstavlja ono bitno u kulturi između dva Vidovdana.

Ovogodišnji dobitnik nagrade „Zlatni krst Kneza Lazara” je pesnik Gojko Đogo, laureat „Gračaničke povelje” je Miroslav Maksimović, pesnik iz Beograda, „Pero despota Stefana Lazarevića” pripalo je takođe pesnikinji iz Beograda Jani Aleksić, dok je priznanje „Kondir Kosovke devojke” osvojio Blagoje Baković, pesnik iz Vrbasa.

„Radujem se što se pridružujem jednoj uglednoj listi pesnika koji su dobili ovu nagradu. Svaka nagrada znači, lepo je kad čovek radi neki posao da to i drugi primete. Uz to, ovakve svečanosti, pa i nagrade koje se dodeljuju, bacaju svetlo i na našu literaturu i kulturu, naročito na onaj deo koji je pomalo zapostavljen, kao što je danas poezija”, rekao je Gojko Đogo. Pokrovitelji „Vidovdanskog pesničkog bdenija” su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Opština Gračanica i Privremeni organ SG Priština sa sedištem u Gračanici, a organizator je Dom kulture „Gračanica”.

Komentari5
771c0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Istorija
Kralj Milutin, ktitor Gračanice, se ženio 5 puta. I Gračanica je zalog Crkvi da ga ponovo rastavi i oženi! Bio je odličan vladar ali lak na ženama tako da Srbija nje imala jaku kraljicu kao njegova majka Jelena Anžujska!
Драган
Више награда него писаца, а писаца је више него писмених.
DAN
Zadužbinar Gračanice je kralj Milutin koji se ženio 5 (pet) puta i imao mnoge afere ! Bio je vrhunski vladar ali zamršen sa ženama. Tako Srbija nije dobila jaku kraljicu kakve su bile njegova baka, Ana Dondolo, i još više majka, Jelena Anžujska. Tek će žena cara Dušana biti jaka ličnost i ispompoć caru. Molim objavite ! Kuća stoji na ženi a dvor na kraljici !
Muradin Rebronja
Drugim recima, nije kvantitet (koliko nas ima) nego kvalitet (kakvi smo), zar ne?
Rastko
Sta reći a ne zaplakati, onako iskreno, od srca, ljudski...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja