ponedeljak, 11.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:15

Koliko se razlikuju verzije Van Gogovih „Suncokreta”

Ipak nije reč o identičnim slikama, iako je osnovna paleta ista korišćene su različite boje, postoje nesaglasja u teksturi ali i potezima četke, objavili su stručnjaci
Autor: M. Dimitrijevićnedelja, 30.06.2019. u 20:00
„Сунцокрети”, 1889. (Ван Гогов музеј у Амстердаму)

U Van Gogovom muzeju u Amsterdamu do prvog septembra traje izložba „Van Gog i suncokreti” čija je okosnica, uz dvadesetak prikaza cveća iz stalne kolekcije, storija o čuvenih jedanaest slika na kojima se nalazi biljka pomenuta u naslovu, a koje je veliki umetnik naslikao u Arlu (sedam) i Parizu (četiri) u vremenskom razmaku od nekoliko meseci. Jedna verzija čuva se upravo u ovoj kući i ona je, zajedno sa varijantom koja se nalazi Nacionalnoj galeriji u Londonu, na specifičan način bila predmet opsežne stručne analize, o čemu je za „Njujork tajms” neposredno pre otvaranja postavke govorila Ninke Baker, kustoskinja ove amsterdamske institucije.

Pored ova dva rada, a kako dalje navodi Bakerova, poznato je da se od slika nastalih u Arlu još po jedna nalazi u Minhenu, Tokiju i Filadelfiji, jedna je nastradala u požaru u Japanu tokom savezničkog bombardovanja Osake za vreme Drugog svetskog rata, dok je jedna u privatnom vlasništvu. Smatra se da su primerci koji se mogu videti u glavnim gradovima Ujedinjenog kraljevstva i Holandije ujedno i najlepši iz ove serije ali se nalaze u takvom stanju da se ne preporučuje njihovo dugo putovanje van zdanja u kojem se nalaze.  Londonski muzej pozajmio je sliku samo tri puta – dva puta upravo Van Gogovom muzeju, a trenutno se može pogledati na velikoj izložbi posvećenoj ovom umetniku u Tejt Britan. Muzej u Amsterdamu, pak, odlučio je prošle godine da delo koje mu je povereno više ne šalje ni na kakav put, jer je mikroskopom ustanovljeno da su žuti pigmenti rada prilično nestabilni i da postoje indicije prelaska tonaliteta u braon ili zelenu. Zbog sveta toga istraživanje na temu koliko se i u čemu dve verzije „Suncokreta” razlikuju sprovedeno je posredstvom najnovije tehnologije kojom je prevaziđen problem fizičke razdaljine među delima.

„Londonski” primerak nastao je ranije i smatralo se da je „amsterdamski” u neku ruku njegova jednostavna reprodukcija, pošto je i sam Van Gog na taj način sliku okaraktarisao. Zanimljivo je da je prvo delo urađeno leta 1888, dok je drugo naslikano u januaru 1889, ali pod intrigantnim okolnostima. Naime, prvo pomenuto delo krasilo je sobu francuskog umetnika Pola Gogena, Van Gogovog tadašnjeg prijatelja, sa kojim je on boravio u istoj kući u Arlu te jeseni, a nakon što se njihovo dvomesečno druženje završilo neslavno –posvađali su se, Van Gog je doživeo nervni slom i sebi je odsekao uvo – Gogen je, nakon povratka u Pariz, u pismu zamolio Holanđanina da mu, ipak, ako može, pošalje baš „Suncokrete” kao „savršen prikaz njegovog originalnog stila”. Van Gog, posle svega, nije bio voljan to da učini i uradio je isti motiv ponovo, ali ni tu varijantu nikada nije uručio Gogenu.

Nakon trogodišnje studije u kojoj su učestvovali konzervatori iz Nacionalne galerije i Van Gogovog muzeja zaključeno je da „slika koja je nastala kasnije ipak nije identična kopija prethodno naslikanog dela, iako je osnovna paleta ista, korišćene su različite boje, postoje nesaglasja u teksturi ali i potezima četke”. Kako je istakla Ela Hendriks, profesor konzervacije i restauracije na Univerzitetu u holandskoj prestonici, koja je i vodila ceo projekat, mada široj javnosti to može biti minorno, za istoriju umetnosti to su važna saznanja, posebno imajući u vidu značaj autora i dela opusa o kojem se radi, ali i činjenice da možda svih ostalih „Suncokreta” ne bi ni bilo da Gogen nije zatražio original.


Komentari4
a3060
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dragoljub
Jedan je original, ostalo su plagijati !
Jozo
@Dragoljub...ne mlati
Preporučujem 5
Dragan Pik-lon
Samo je jedno remek delo(prvi ''suncokreti'') svi drugi su proizvod malaksalosti inspiracije.Zato je veliki van Gog kaznio senbe odsecanjem uveta.Nije mogao da se pomiri da umentost pretvoti u novac.Da moze da ustane iz groba,upotrebio bi onaj zardjali pistolj protiv sebe.Ono sto je Dostojevski u klnjizevnosti to je van Gog u slikarstvu.....!!!
Dragan Pik-lon
Dakle,Gogen je taj koji je naterao genijalnog van Goga na eksta produkciju.Da od 'suncokreta''napravi traku za tancovanje novca.Pitam se,zasto je sebi odsekao uvo?Da li je to odbijanje da cuje poruku Gogena ili je to potvrda da on ima pravo?Oba umetnika su genijalna i sa svojim delima su usli u istoriju umetnosti za sva vremena.S'tom razlikom sto je Gogen bio dobar majstor ali i dobar kriticar.Dok je van gog bio ekstremno senzibilan-otuda i dominacija zute boje.Gogen i van Gog su izvaredan tim..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja