petak, 23.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:16
U SRBIJI POPLAVE, U EVROPI SUŠA

Šteta od nepogoda oko 25 miliona evra

Tokom juna oštećeni putevi, mostovi, kuće, pokrenuta klizišta u 22 opštine
Autor: Marijana Avakumovićnedelja, 30.06.2019. u 19:58
(Фото Танјуг)

Oštećeni mostovi i putevi, stotine poplavljenih domaćinstava, pokrenuta klizišta, poljoprivredno zemljišta pod vodom – ovo je posledica poplava koje su pogodile Srbiju. Elementarne nepogode u junu su proglašene u čak 22 lokalne samouprave, a šteta je dostigla oko 25 miliona evra.

Ovo je samo gruba procena, naglašavaju u Kancelariji za javna ulaganja. Prema preliminarnim izveštajima gradova i opština, uočena su oštećenja na 145 mostova i 67 klizišta na lokalnim putevima, 253 lokacije na lokalnim vodotokovima, 29 sistema za vodosnabdevanje i kanalizaciju i 63 javna objekata. Prijavljena je šteta i na ukupno 1.081 stambenom objektu.

Na pitanje kada će sve ovo biti obnovljeno, u Kancelariji za javna ulaganja odgovaraju da dinamika obnove infrastrukture zavisi od vremena neophodnog za pripremu projekta, pre svega za izradu projektno-tehničke dokumentacije, kao i od vremena neophodnog za samo izvođenje radova, što, i jedno i drugo, često traže i po više meseci.

Borča, 2019. (Foto Tanjug/S. Radovanović)

– Tako je, na primer, za pripremu projekta obnove mosta, pre početka izrade građevinskog projekta, neophodno sprovesti geomehanička, hidrološka i druga istraživanja. Jer novi most, izgrađen na mestu starog oštećenog ili srušenog, mora da bude otporan na sve znane rizike kako bi bila sprečena nova šteta usled nekih novih mogućih poplava ili klizišta – kažu u Kancelariji i navode da su od 2014. finansirali izgradnju 137 novih mostova na lokalnim putevima.

U 22 opštine elementarne nepogode
Opštine i gradovi koji su obuhvaćeni Odlukom o proglašenju elementarne nepogode u junu 2019. godine su: Arilje, Vrnjačka Banja, Despotovac, Ivanjica, Knić, Koceljeva, Kragujevac, Kraljevo, Krupanj, Lučani, Ljig, Novi Pazar, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Požega, Rača, Svilajnac, Sremska Mitrovica, Trstenik, Tutin, Ćuprija, Čačak.

– Ni na jednom od tih mostova danas nije zabeleženo oštećenje usled dejstva bilo poplava, bilo klizišta – navode u Kancelariji.

Kada je reč o kućama i stanovima objašnjavaju da je u nadležnosti lokalnih samouprava da primaju prijave građana, načine kategorizaciju štete, kao i da, za svaki pojedinačni slučaj oštećenog stambenog objekta, izdaju rešenja kojima se utvrđuje pravo na pomoć, kao i visina pomoći koja je u neposrednoj vezi s utvrđenom kategorijom štete na objektu.

Izdavanje rešenja je već počelo u Kraljevu i Lučanima, dvema lokalnim samoupravama u kojima je zabeležen najveći broj oštećenih stambenih objekata (578 od ukupno 1.081, i to 347 u Kraljevu i 231 u Lučanima).

– Očekujemo da, u narednih sedam do deset dana, počne izdavanje rešenja i u drugim lokalnim samoupravama obuhvaćenim Odlukom o proglašenju elementarne nepogode. Pre svega u Kniću (45 korisnika), Trsteniku (36), Ivanjici (49), Kragujevcu (56) i Arilju (devet korisnika), gde je okončan proces kategorizacije štete na objektima. Procena je da bi, barem kada je većina korisnika u pitanju, pomoć mogla da bude isplaćena u narednih 45 dana. Iz iskustva znamo da, za manji broj korisnika, tamo gde postoje nerešeni imovinsko-pravni odnosi, proces često traje duže – kažu u Kancelariji. 

Oštećene i zatvorene pruge

Šteta od nedavnih poplava i vremenskih nepogoda na prugama i železničkoj infrastrukturi iznosi oko 55 miliona dinara, kažu u preduzeću „Infrastrukture železnice Srbije”

– Sva oštećenja smo obnovili u najkraćem roku, kako bi putnički i teretni železnički saobraćaj što brže bio uspostavljen – kažu u ovom preduzeću.

Tokom vremenskih nepogoda bile su oštećene pruge Kragujevac–Kraljevo, Kraljevo–Raška, Resnik–Valjevo, Ruma–Šabac–Zvornik, Čačak–Požega i Svilajnac–Despotovac. Prugu Kragujevac–Kraljevo na više mesta oštetile su poplave (Vitanovac–Vitkovac, Mataruška Banja – Bogutovačka Banja), dok je u mestu Pavlica, između Kraljeva i Raške, železničku infrastrukturu oštetio veliki odron zemlje i stena. U mestu Mlađevo, između Resnika i Valjeva, bio je oštećen nasip pruge, dok se na izlazu iz jednog tunela na pruzi Ruma–Šabac–Zvornik u više navrata pojavljivalo klizište, koje je sanirano.

Zbog velikih količina vode i jakih bujičnih tokova za saobraćaj su privremeno bile zatvorene i pruge Čačak–Požega u području železničke stanice Dragačevo i Svilajnac–Despotovac.

Sredinom jula konačna procena gubitka u agraru

I da­lje u to­ku po­pis u vi­še od 2.000 ugro­že­nih po­ljo­pri­vred­nih 
ga­zdin­sta­va u raz­li­či­tim kra­je­vi­ma Sr­bi­je (Foto R. Krstinić)

Poplavljene oranice, uginula stoka, uništeni voćnjaci i mehanizacija… Ovogodišnje slike podsećaju na katastrofalnu 2014. Koliko će tačno poslednje elementarne nepogode koštati srpski agrar, biće poznato tek sredinom narednog meseca.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu za „Politiku” da će konačnu informaciju moći da objave tek oko 15. jula, odnosno kada budu sabrani podaci s terena jer je i dalje u toku popis nastale štete u više od 2.000 ugroženih poljoprivrednih gazdinstava u različitim krajevima Srbije.

Jasno je da posledice neće trpeti samo poljoprivrednici već i kupci koji će, prema prognozi analitičara, hranu na lokalnom tržištu ove jeseni plaćati skuplje.

Prema iskustvu iz 2014, od ukupne vrednosti procenjene štete u poljoprivredi (koja je tada iznosila oko 220 miliona evra) čak 72 odsto nastalo je zbog degradacije zemljišta. Oko 12.000 hektara zemlje je postalo potpuno neupotrebljivo za setvu u narednoj sezoni, što je dovelo do smanjenja prihoda i konačnog izvoznog bilansa agrara.

Najveći udar pretrpele su opštine u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Vreme u kojem se desila poplava poklopilo se sa žetvom na početku sezone a elementarne nepogode pogodile su oko 33.000 domaćih poljoprivrednika. Daleko najveću materijalnu štetu pretrpeli su proizvođači kukuruza, pšenice, soje, ječma duvana, sezonskog povrća i voća… a procenjuje se da će isto biti i nakon ovogodišnjih nepogoda.

Stradali su mnogi seoski putevi, pa je pristup tržištu u nekim mestima bio otežan. Oštećen je veliki broj sistema za navodnjavanje, električnih pumpi i plastenika. Dodatni problem bio je što potrošači nisu želeli da kupuju sveže voće i povrće iz poplavljenih područja u strahu da je kontaminirano.

Malo je onih koji su optimisti da su 2014. i ova godina izuzeci i da proizvođači hrane nemaju u budućnosti razloga za strepnju. Poljoprivrednici će, kako upozoravaju stručnjaci, biti prinuđeni ne samo na obavezno osiguranje (koje danas u Srbiji plaća tek 10 do 15 odsto gazdinstava, i to najčešće za štete izazvane gradom) već i da prelaze na alternativne zasade i kulture koje bolje podnose takva vremenska kolebanja. I. Albunović


Komentari0
fde81
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja