nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:26
U SRBIJI POPLAVE, U EVROPI SUŠA

Planeta kao staklena bašta

To što je nedavno kod Čačka padao grad veličine teniske loptice i što je u Borči palo više kiše od mesečnog proseka za jun, naši stručnjaci ne smatraju znakom da se klima u Srbiji menja
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 30.06.2019. u 22:00
Освежење у фонтани у Риму, јун 2019. (Фото EPA-EFE/Massimo Percossi)

U trenutku kada čitate ovaj tekst, čitava zapadna Evropa se bori s nezapamćenim tropskim talasom. Nama u Srbiji, koji smo se donedavno nosili s pljuskovima, gradom i bujicama, rekordne žege u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji ili Španiji možda deluju kao da pričamo o drugom kontinentu. Ali, čini se da deformisanje auto-puteva usled paklene vrućine u Nemačkoj i udar grada veličine teniske loptice u Gornjoj Gorevnici kod Čačka imaju nešto zajedničko. A to su – klimatske promene.

Čovečanstvu u 21. veku stiže na naplatu višedecenijska nebriga o planeti, oličena u sagorevanju fosilnih goriva, emisiji štetnih gasova i krčenju šuma. Otud globalno zagrevanje, porast nivoa mora, promene u padavinama i ekstremnije suše, pa i izumiranje pojedinih vrsta usled temperaturnih oscilacija. Otud i transformacija Zemljine kugle u džinovsku staklenu baštu. A možda i u stakleno zvono, ako se obistine najave izvestilaca UN o planetarnom klimatskom aparthejdu, u kojem bi se bogati blagovremeno zaštitili od posledica globalnog zagrevanja, dok bi siromašni ostali žrtvovani na klimatskoj vetrometini.

Da li je u toj bizarnoj jednačini 45 stepeni Celzijusa u pariskim predgrađima jednako 104 litara kiše po metru kvadratnom u Borči? U zapadnoj Evropi naučnici složno pripisuju aktuelni tropski talas klimatskim promenama. Institut za klimatologiju u nemačkom Potsdamu je utvrdio da je od 1500. godine do danas svih pet najtoplijih leta na kontinentu bilo u – 21. veku. Što se tiče pitanja koliko je naša zemlja izložena globalnom zagrevanju stručnjaci su, čini se, oprezni u proceni da li su nedavne smene pljuskova i sunčanih perioda u Srbiji uslovljene baš tim faktorom. Štaviše, prema mišljenju meteorologa Nedeljka Todorovića, ta dešavanja su prevashodno posledica ustaljenih smena ciklona – polja niskog pritiska za koja su svojstveni oblaci i padavine – i anticiklona, odnosno područja visokog pritiska koja donose suvo i sunčano vreme.

Odron posle nevremena na Banovom brdu u Beogradu  (Foto N. Negovanović)

„Dimenzije cirkulacija ciklona i anticiklona su oko četiri puta manje u odnosu na dimenzije našeg kontinenta. Zato je nemoguće da istovremeno nad čitavom Evropom bude isključivo ciklon ili anticiklon. Oni, zapravo, dele kontinent. Tako je i ovih dana iznad jugozapadne i zapadne Evrope preovladavao visok pritisak s visokom temperaturom, a iznad severa i u jugoistočnom delu kontinenta ciklon s promenljivim vremenom”, navodi Todorović za „Politiku”.

Upravo zato smo, dodaje on, i preturili preko glave nedavne „kratkotrajne, pljuskovite padavine s grmljavinom, na maloj površini, ali jakog intenziteta u vidu nepogoda”, kao ustaljenu posledicu smene ciklona i anticiklona u ovo doba godine na našem podneblju.

S druge strane, prof. dr Vladimir Đurđević, profesor Instituta za meteorologiju na beogradskom Fizičkom fakultetu, potvrđuje da ne možemo da tvrdimo kako bez klimatskih promena ne bismo imali dane pune kiše, poput minulih. Ali, dodaje on, šansa da se takav dan desi ili da nam dođe toplotni talas je dvostruko veća nego ranije. I to zbog – globalnog zagrevanja.

„Globalna atmosfera je trenutno za jedan stepen u proseku toplija, što znači da u vazduhu ima sedam odsto više vodene pare. Zato se očekuju češće ekstremne padavine u kraćim intervalima. To znači da je način na koji dobijamo padavine promenjen, jer imamo duge sušne periode, uz intenzivnije i češće suše, a kad imamo kišu, imamo je više nego ranije. Čitav naš region je područje gde se jasno vidi slika klimatskih promena kao procesa koji može da ima vrlo negativne posledice”, navodi Đurđević.

Što se tiče neposrednih posledica padavina u poslednjih nedelju dana – leva obala Dunava u Beogradu bila je pod vodom, zbog čega je u ovom delu grada uvedena vanredna situacija. U tamošnjem naselju Borča je za manje od dva sata palo 104 litra kiše po metru kvadratnom – jedan i frtalj puta više od mesečnog proseka za jun, koji iznosi 85 litara po kvadratu. Nevreme je širom grada obaralo drveće, ponegde je nestajalo struje, a u pojedinim ulicama su se formirali gejziri visoki i po nekoliko metara. Čitava deonica auto-puta na Novom Beogradu je bila pod vodom, jedna ulica na Banovom brdu je doslovno pukla od bujica, a automobili, autobusi i tramvaji su kao amfibije plutali po poplavljenim saobraćajnicama. U Kragujevcu se izlila kišna kanalizacija a voda je ulazila u podrume, dvorišta, stambene i poslovne objekte, škole... U Prokuplju deo brda se obrušio na magistralni put. Sela su stradala od grada koji je uništavao useve, crepove i plastenike oko Čačka, gde je proglašena i vanredna situacija, kao i oko Gornjeg Milanovca.

(Foto EPA/Money Sharma)

Ipak, ni svi ovi događaji ne upućuju na to da u karakteristikama klime na našem podneblju dolazi do suštinskih promena, navodi Nedeljko Todorović.

„Da nema promena potvrđuju i maksimumi dnevnih padavina u prethodnih 130 godina, koliko se te pojave mere u našoj zemlji”, kaže on.

Prema rečima profesora Đurđevića, ni to što je učestalost padavina na godišnjem nivou poslednjih godina povećana na našem podneblju nije statistički značajna. Ali, ako se pogledaju ekstremne padavine u kraćim intervalima, njihova brojnost je kod nas, od sredine 20. veka do danas, otprilike udvostručena, dodaje on, iznoseći stav da bi upravo to moglo da se pripiše klimatskim promenama. Osim toga, upravo na primeru najave izgradnje kanalizacije na levoj obali Dunava, naš sagovornik ilustruje tezu da posledice globalnog zagrevanja nisu samo ekološke, već uključuju i ekonomske, političke, pa i socijalne konsekvence.

„Imali smo ekstremne kiše u Beogradu, a mreža za regulaciju atmosferskih padavina nije bila odgovarajuća, nije održavana, niti je predviđena za tu količinu padavina. Morate, dakle, da napravite mreže koje odgovaraju novim klimatskim uslovima, umesto da za taj novac poboljšate kvalitet života ljudi u nekom drugom aspektu. Dakle, zbog klimatskih promena nećete imati novac da napravite obdanište, školu ili kulturni centar, već ćete morati sva sredstva da utrošite da krpite rupe i popravljate neadekvatne stvari. Zato su klimatske promene rizik za društvo, jer mnoge zemlje ekonomski neće moći da se nose s njihovim posledicama, da ne govorimo o brojnim potencijalnim socijalnim potresima, poput mogućnosti pojave klimatskih izbeglica. Promene, dakle, nisu opasne zato što će da zbrišu život s planete za pet dana, kao u holivudskom filmu, već zato što guraju svet u te nestabilne situacije”, napominje Đurđević.

Upravo je sprečavanje takvih situacija, dodaje on, suština Pariskog sporazuma, usvojenog 2015. godine, kojim su se „sve zemlje sveta obavezale da do 2060. ili 2070. svedu emisiju ugljen-dioksida na nulu”.

„Ako se to desi, planeta će se zagrejati za još jedan stepen, ali stanje neće biti drastično pogoršano, jer ćemo moći da se prilagodimo. Ukoliko ne ispunimo Pariski sporazum, zagrevanje će iznositi četiri ili pet stepeni i svet će veoma teško moći da se prilagodi drastičnim promenama klime, jer bi novac potreban za sprečavanje posledica bio znatno veći nego što globalno društvo može ekonomski da istrpi”, upozorava Đurđević. 


Komentari2
6fd0b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zabrinuti pojedinac
Navedeni meteorolog je nedavno u jednoj tv emisiji tvrdio da nije tacno da postoje klimatske promene na planeti. Da nema globalnog zagrevanja planete , efekta staklene baste kao posledice delovanja coveka. Da su sve meteoroloske pojave danas normalne ,prirodne i u granicama normale. Nije pomoglo ni kada mu je sagovornik rekao da globalno otopljavanje potvrdjuju najeminentniji naucnici , naucne i druge institucije sveta. Ostao je uporan u svojoj apsurdnoj tvrdnji. Da nije opasno bilo bi smesno.
Mavashi
U svakom istraživanju se razlikuju procenti i količine emisije gasova krava, vulkana, automobila itd. Zašto je zelena Sahara i planeta bez pustinja loša stvar? Zašto i Tramp i Putin tvrde da su krivi Milankovićevi ciklusi, a ne ljudi? Zašto je cilj ukidanje nerazvijenim zemljama jeftinih elektrana (ugalj, gas) i prelazak na mnogo skuplju "obnovljivu" energiju, kada se zna da je ta proizvodnja štetnija po količini proizvednih gasova od "neobnovljivih"(proizvodnja solarnih panela, nuklearki, ...)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja