sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Pedi Ešdaun cenzurisao „Don Žuana”

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH tražio je da se iz Molijerovog dela izbaci replika o Turcima jer je smetala bošnjačkim političarima, navedeno je u knjizi „Anegdote i crtice iz pozorišnog života”
Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 01.07.2019. u 12:02
Миодраг Петровић Чкаља: анегдота са Титом (Фотодокументација Политике); Добрица Милутиновић: кубурење са глумачком платом (Фото Википедија); Стојан Дечермић: бруто и нето хонорар (Фотоархива Мирјане Радошевић)

Kada je književnik Janko Veselinović postavljen za dramaturga Narodnog pozorišta u Beogradu došli su novinari da ga intervjuišu interesujući se kako će se snaći na novom položaju. Jedan novinar ga je upitao šta misli o operi i dobio odgovor: „Znaš, rode, sve što je rđavo napisano i ne može da se čita, to se otpeva. Eto, to je opera!”

Ovo je jedna od živopisnih priča iz knjige „Anegdote i crtice iz pozorišnog života” koju je nedavno priredio pozorišni producent Milovan Zdravković, a objavio Festival monodrame i pantomime iz Zemuna.

– Anegdote na nepretenciozan način ilustruju odnose između ljudi u pozorištu, njihov odnos prema lokalnoj sredini, ali i sredine prema njima, posredno objašnjavajući društveno stanje i duh toga doba. Priče u ovoj knjizi svrstane su u 20 grupa: patriotsko-rodoljubive, o posvećenosti, odnos prema velikim umetnicima, o socijalnom statusu glumaca, uticaj politike na pozorište, pozorište i kritika, anegdote iz kafane, glumci i nadimci, odnos prema publici, o reklami i dobrotvorima – kaže Milovan Zdravković koji je doktorirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

U knjizi se našla i anegdota o Josipu Brozu koji je voleo da bude u društvu umetnika. Često je sa njima ostajao duže nego što je protokol predviđao. Jednom je ćaskao sa Miodragom Petrovićem Čkaljom, u to vreme najvećom komičarskom zvezdom. Tito ga pita: „Je li, bogati, zašto ti nikad ne praviš šalu na moj račun”, a Čkalja odgovori: „Bolje je, druže predsedniče, da ja Vama progledam kroz prste, nego vi mene da gledate iza rešetaka”.

U knjizi je zabeležen i događaj iz Čkaljinog detinjstva kada je i dobio ovaj nadimak. Kada je bio sa drugovima na pecanju Miodrag je tražio od druga da mu doda štap, močugu – čaklju koja im je služila kao pomoć u pecanju. U brzini je izgovorio: „Dodaj mi čkalju!”

Kako je kao dete bio „suvonjav i štrkljast”, nadimak je na neki način i odgovarao njegovoj pojavi. Nadimak su prihvatili dečje društvo, komšiluk u Kruševcu, gradu Čkaljinog detinjstva, a potom ga je poneo u Beograd na studije i nosio zauvek.

Glumac Ljubomir Ubavkić, član Knjaževačkog srpskog teatra, svoj nadimak Pendula stekao je u školi. Profesor francuskog je pitao njegovog druga kako se kaže zidni časovnik sa klatnom. „Le pendule”, odgovorio je drug. „Zar se u francuskom jeziku čita kao što se piše”, upitao je profesor. „Šapnuo mi je Ubavkić”, odgovorio je đak. „Baš si ti Ubavkiću pendula”, prekori ga profesor, a nadimak osta za ceo život.

Društvo često kasno shvati vrednost velikih ljudi koji žive među nama. To se najčešće desi nakon smrti. Otac srpskog teatra Joakim Vujić životni put je završio u Beogradu. Stanovao je skromno, u jednoj sobici kod izdavača „Vinklera” blizu Saborne crkve. Kad je izdavač koričio Joakimovu knjigu 1847. godine, ovaj velikan je napustio svet. Do večne kuće ispratili su ga učenici i učitelji beogradskih škola i mnogi viđeni Beograđani. Opelo u Sabornoj crkvi služio je arhimandrit Gavrilo Popović. Sahranjen je na Tašmajdanskom groblju blizu crkve Svetog Marka. Tako se Beograd ipak dostojno oprostio od ovog velikana, navedeno je u knjizi „Anegdote i crtice iz pozorišnog života”.

U knjizi je zabeleženo i da je Narodno pozorište Republike Srpske na svoj repertoar postavilo Molijerovog „Don Žuana” nakon čega se oglasio Pedi Ešdaun, visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH. Zatražio je da se iz drame izbaci deo u kojem Zganarel, grdeći Don Žuana, i navodeći razne pogrde na njegov račun, izgovara repliku: „Turčin!”, kao potvrdu Don Žuanove zle prirode.

Ovu dramu Molijer je napisao u 17. veku kada je Evropa strahovala od najezde Otomanske Turske, a Pedi Ešdaun je reagovao na žalbu bošnjačkih političara kojima je zasmetalo ovo Molijerovo poređenje.

Kuburenje s glumačkom platom opisao nam je glumac Dobrica Milutinović. Sedeći u kafani „Dva jelena” u Skadarliji neko od mladih glumaca upitao ga je kako izlazi na kraj s platom ceo mesec. „Moj sinko, evo ovako: od prvog do drugog nekako, od drugog do prvog nikako”, rekao je Dobrica.

A Bogdan Diklić jednom je primetio: „Ima netalentovanih glumaca, ali ima i netalentovane publike... Nema malih i velikih uloga, samo malih i velikih honorara.”

U Biblioteci grada Beograda glumci Stojan Cole Dečermić i Siniša Kukić trebalo je jednom prilikom da čitaju poeziju Agostina Neta, pesnika i prvog predsednika Angole. Dogovaraju se za honorar, organizator izgovara cifru i Dečermić pita da li je neto ili bruto.

„Bruto”, kaže organizator.

„Pa da li mi treba da čitamo poeziju Agostina Neta ili Agostina Bruta?”, upita Cole. I dobili su neto honorar.


Komentari1
1780e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladislav Marjanovic
Pokojni Esdaun je cenzurisanjem Molijerovog "Don Zuana" samo dao dokaza svoje visoke politicke svesti, tj. sluzenju idejama zapadne liberalne demokratije. U tome ga je prevazisao samo nekadasnji austrougarski upravnik Bosne Benjamin Kalaj koji je zabranio prodaju svoje "Istorije Srba" na teritoriji BiH jer je smatrao da je suvise srbofilska! Oba guvernera nasla su se na istoj liniji: suzbijali su kulturno stvaralastvo ako nije bilo, kako bi se danas reklo, "politicki korektno"...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja