sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 01.07.2019. u 12:06 Mirjana Sretenović

Srpski vojnici iz Njujorke, Ćikage, Milvoke i Šakramenta

Kada je emigrirao u SAD naš stočar postao je rudar. Kada je buknuo Veliki rat obukao je uniformu. Potom je bačen u zaborav – kaže istoričar Milan Micić, autor knjige o srpskim dobrovoljcima iz Amerike
Добровољци: Раде је у Америци постајао Реј па су и у домовини почели да га зову Рајмунда (Фотографија из књиге „Американци“)

Industrijalizacija SAD i uverenje da je Amerika zemlja šanse za materijalni uspon pokretali su evropske mase početkom 20. veka na daleki put preko Atlanskog okeana. Odlazak u Ameriku za srpske mladiće bio je prvi izlazak iz njihovih sela. Prelazeći okean naš iseljenik nije menjao samo svoje podneblje, već i svoje biće, od stočara se preobražavao u industrijskog radnika i kopača rude. A kada je domovina rekla „upomoć”, za vreme Velikog rata, on se vraćao kući i dobrovoljno oblačio vojničku uniformu.

Ratni veterani iz SAD koji su se nakon rada naseli u Banatu, Bačkoj, Sremu, Baranji i Slavoniji nazivani su Amerikancima. Oni su žuljali ruke u američkim čeličanama, železarama i rudnicima. Gradili su pruge u delovima, kako su govorili, „Njujorke, Ćikage, Milvoke, Šakramenta”. Rade je tako u Americi postajao Rej pa su i domovini počeli da ga zovu Rajmunda.

– Putovanje brodom, u trećoj klasi, na beskrajnom okeanu, u nepoznato, bio je prvi i duboki stres za jedva pismene mladiće koji su tek napustili svoja sela. Pristizali su na ostrvo Elis i putovali do odredišta u unutrašnjosti SAD, gde su ih čekali braća ili rođaci. Bilo je tu i 14-godišnjaka koji su kretali sa zavežljajem i kartonski kartonom na prsima s natpisom kuda idu – kaže istoričar Milan Micić, autor knjige „Amerikanci, srpski dobrovoljci iz SAD (1914-1918)”. Njegov deda Jovan jedan je od Amerikanaca. Razlog više da unuk sakupi i objavi 25 porodičnih sećanja o srpskim dobrovoljcima iz SAD i Argentine.

– Hronična poluglad koja je vladala u dinarskim krajevima i mogućnost zarade u SAD pokretali su ljude na seobe. Radili su na najtežim poslovima u ugljenokopovima u Pensilvaniji i Ohaju, u rudokopovima u Mičigenu, Minesoti, Montani, Arizoni, Ajdahu, Vajomingu, Nevadi, u klanicama u Čikagu, Kanzas Sitiju, Sent Luisu, na seči šume u Oregonu i Vašingtonu, u restoranima i rudnicima Kalifornije, na spiranju zlata u Aljasci, u fabrikama gume, na železnici, farmi, u mesari – navodi Micić.

Srbi su 1916. bili prisutni u 187 mesta u SAD. Okupljali su se u „salunima” gde su se nalazili pre i posle rada, tu su dolazili do informacija o poslu i imali kontakt sa zavičajem.

– Prikupljanje dobrovoljaca u SAD nailazilo je na ozbiljne prepreke. Do aprila 1917. SAD su bile vojno neutralne, a svako prikupljanje dobrovoljaca tražilo je finansijsku pomoć i prevoz brodovima od strane saveznika. Austrofilski orijentisani Hrvati radili su na suzbijanju jugoslovenske ideje u hrvatskoj zajednici u SAD. Izvesni Grga Starčević 1915. objavio je brošuru u kojoj je optuživao Srbe da oni neće Jugoslaviju i da je ona „samo koprena u stvaranju Velike Srbije”, ističe autor knjige.

– Za potrebe prikupljanja srpskih dobrovoljaca iz Amerike, Francuska je obezbedila kredit od dva miliona franaka. Na čelima srpskim zajednica bili su saloneri koji su živeli od pečalbara (upošljavali ih, formirali dobrotvorna društva, pokretali novine na srpskom jeziku) i njima nije odgovaralo da im „potrošači” idu u rat. Usled rata nadnice u SAD su znatno skočile, radnici su dobili socijalno osiguranje, što nije podsticajno delovalo na prijavljivanje u vojsku – primećuje Milan Micić.

Među dobrovoljcima bio je Risto Vajagić iz Bosanske krupe, odlikovan Karađorđevom zvezdom. Tu je i Anka Trojanović iz Herceg Novog, koja je iz SAD 1914. raspoređena za bolničarku u Prizrenu.

Dobrovoljac Vladimir Lučić iz Mrkonjića imao je dva razreda osnovne škole i srce u junaka. Ranjen je na Solunskom frontu. Kada je 1976. odlazio sa ovoga sveta, imao je delić bombe ispod jednog uha, a mnogo delića nalazilo se na leđima i jednoj butini...

Marko Raičković, rudar u Montani, posle rata nije hteo da se odriče srpstva kao neki drugi. „Ja sam doša' iz Amerike da ginem za srpstvo, a sad mi Titeško govori da sam Crnogorac samo da nas je manje”. Na njegovoj kući omladina je ispisivala parole o Titu i Staljinu. Kad je 1948. Udba tražila da briše parole o Rusima, Marko je rekao: „Nit sam ih pisa', niti ću ih brisati”.

Nakon rata dobrovoljac Mitar Raičković za praznike je oblačio kangar odelo iz Amerike i obuvao žute opanke izvezene belim koncem. U tom odelu je i sahranjen, posvedočili su njegovi sinovi.

Marka Basarića zaboleo je zub i od doktora je tražio da mu da injekciju. „Jesi li ti Marko dobrovoljac?”, pitao ga je doktor. „Tražiš injekciju, sram te bilo!” Onda mu je izvadio zub bez injekcije.

– Dobrovoljci iz SAD bili su mladi ljudi koji nisu služili vojsku i u američkim gradovima razvili su vrlo liberalne navike. Zato su bili težak materijal i od njih nije bilo lako napraviti disciplinovanog vojnika. Samovolja starešina bila je strana dinarskom mentalitetu ovih Srba i navikama koje su stekli na pečalbi u SAD. Od obilne američke hrane imali su i stomake, tako da im opasači nisu bili potrebni.

Autor knjige naglašava da njihovo naseljavanje Banata i potom nemačka okupacija čine priču o ljudskoj rešenosti da se opstane i traje, o smislu u besmislu, o potrebi da se preživi uprkos okolnostima.

– Okupacija koju su prošli u Banatu za njih je bila nevolja koja „bude i prođe”, još jedan rat koji valja preživeti, gde je trebalo sačuvati decu koja su vođena njihovim primerom često kretala put otpora okupatoru. Posleratni svet komunističkih vrednosti i potpuna ideološka promena posle Drugog svetskog rata bili su njihova duhovna, mentalna i vrednosna okupacija. Bacanje njihovog sveta na marginu, u tamu nepamćenja, u zaborav kao kaznu – kaže Milan Micić.

Komentari7
16e42
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

протојереј Саша Петровић
И на крају крајева можемо опет и опет да констатујемо да је комунизам нанео веће штете Српству него сви окупатори заједно. Питање је дали ћемо се икада опоравити од тога зла....
Tommy Gavin
@Igor G. Uz pomoć američkih kredita koje i danas vraćaju (jer su ih konstantno "prebijali"), a za Nordijce - posebno Norvežane - nafta je odigrala glavnu ulogu. Komunizam nije bio zlatan, ali je za deseterostruko umanjio nejednakost. Kraljevina je bila dom tajkuna - preslika današnjeg vremena. A Srba je bilo najviše - u doba komunizma. Mislite o tome.
Boris
@Slavko Petrov Socijalizam je postojao 35, a ne 60 godina. Komunisti nisu nikoga opismenili, nego je to doslo s vremenom. Po tom vasem principu, Franko je opismenio Spance, a Tadic uveo brzi internet...
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja