subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Na šabačkoj crkvi opet „izbija vreme”

Majstori iz Velikih Radinaca popravili su mehanizam sata koji je 1924. sa još sedam zvona stigao iz Nemačke kao ratna odšteta
Autor: Miroljub Mijuškovićponedeljak, 01.07.2019. u 19:19
Саборна црква Светих апостола Петра и Павла у Шапцу (Фото М. Мијушковић)

Šabac – Sat na skoro 50 metara visokom zvoniku Saborne crkve Svetih apostola Petra i Pavla u centru Šapca posle punih 25 godina ponovo se oglašava zvonom. Zasluge za to pripadaju Aleksandru Jeliću i Jovici Kovačeviću iz Velikih Radinaca u Sremu, koji su u svojoj majstorskoj radionici uspeli da poprave mehanizam star više od devet i po decenija.

Urađen 1923. u nemačkoj fabrici „J. F. Vojle” u Bokenemu u Donjoj Saksoniji, ovaj toranjski sat u Šabac je stigao godinu dana kasnije, kao deo odštete za stradanja u Velikom ratu. Brojčanik i kazaljke sat ima na sve četiri strane zvonika.

Šabačka crkva građena je od 1826. do 1831. godine na placu koji je poklonio ovdašnji zlatar Jovan Kurtović, a glavni neimar bio je Kosta Dimović iz Ohrida. Iznad ulaznih vrata na severnoj strani nalazi se ploča od belog mermera na kojoj je uklesano da je hram izgrađen u carevini sultana Mahmuda Drugog, pod pokroviteljstvom imperatora Nikolaja Pavloviča (tadašnjeg ruskog cara, kralja Poljske i velikog kneza Finske), a u vreme državne uprave Miloša Obrenovića, knjaza srpskog.

Zvonik je dozidan 1858. godine, pod vladavinom knjaza Aleksandra Karađorđevića, o čemu svedoči ploča od crvenog mermera iznad vrata na zapadnoj strani. Istovremeno s gradnjom crkvenog tornja urađen je i ikonostas, koji je oslikao poznati slikar Pavle Simić, čijih su ruku delo i ikonostasi u manastirima Kuveždin i Orahovica (Slavonija), kao i u crkvama u Đurđevu, Bašaidu, Senti, Novom Sadu, Glini, Somboru...

Na početku Prvog svetskog rata, u avgustu 1914. godine, crkva i zvonik teško su razoreni u austrougarskom bombardovanju Šapca. U ruševinama hrama okupatorski vojnici su potom držali oko 200 talaca, od kojih je ubijeno najmanje 157, a njima je 1933. godine u crkvenoj porti podignut spomenik, delo Frana Mengelo Dinčića iz Kotora.

Povlačeći se iz grada nakon poraza na Ceru i Kolubari, okupator je sa sobom poneo i svih sedam zvona Saborne crkve, urađenih 1858. u kragujevačkoj topolivnici. Najveće od njih bilo je poklon Tomanije Obrenović, supruge Jevrema Obrenovića, brata knjaza Miloša, koji je postavio temelje modernom Šapcu.

Posle Velikog rata, na ime reparacije, nemačka država je iz svojih livnica poslala takođe sedam zvona: po jedno od 1.700, 1.430 i 400 kilograma i po dva od 1.300 i 500 kilograma, ali i crkveni sat. Zvona i sat na tornju prvi put su se oglasili 11. jula 1924. godine, uoči crkvene slave Svetih apostola Petra i Pavla (Petrovdana).

Protođakon dr Ljubomir Ranković, urednik „Glasa crkve”, podseća da je u to vreme episkop šabački bio Mihailo Urošević, rođen u Brestovcu kod Kragujevca, koji je na eparhijskom tronu dve i po godine ranije zamenio Jefrema Bojović iz Miševića kod Čačka. Vladika Jefrem je bio stariji brat čuvenog vojvode iz Velikog rata Petra Bojovića, komandanta Prve armije, a sa srpskom vojskom je takođe peške prešao Albaniju.

Na crkvenom satu u Šapcu „vreme je izbijalo” sve do sredine devedesetih godina prošlog veka, kada se mehanizam pokvario.

„Dugo nije bilo majstora, a onda smo, na inicijativu episkopa šabačkog Lavrentija (Trifunovića) i starešine Saborne crkve protojereja Slaviše Markovića, uspeli da dođemo Jelića i Kovačevića. Oni su zaista retki stručnjaci u našoj zemlji, koji slične satove popravljaju i na tornjevima širom Evrope” ističe Ranković.

Kompanija za satove i ratnu opremu

Firmu „J. F. Vojle”, čiji je naziv izliven na mehanizmu sata u zvoniku šabačke crkve, osnovao je 1836. godine u Bokenemu, gradiću iz 12. veka, časovničar Johan Fridrih Vojle, kao fabriku za izradu toranjskih satova i livnicu zvona. Dve decenije kasnije ova firma je uspela da za toranj Crkve Svetog Petra u Bukstehudeu izradi sat kojeg je trebalo samo jednom sedmično navijati, posle čega su narudžbine počele da stižu i izvan Donje Saksonije. Krajem 19. i početkom 20. veka kompanija svoje proizvode već izvozi širom sveta, a jedan od poznatijih biće joj karilon za Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine.

Tokom Velikog rata firma iz Bokenema izrađivala je granate i drugu ratnu opremu. Za stratešku fabriku, takođe, proglašena je i u Drugom svetskom ratu, kada je 120 radnika ovde pravilo artiljerijsku municiju od deset i po milimetara i uređaje za Krigsmarine (Nemačku ratnu mornaricu). Posebnu radnu stanicu činilo je oko 30 sovjetskih zarobljenika.

Ubrzo posle rata kompanija je sa osamdesetak radnika obnovila proizvodnju toranjskih satova i zvona, ali je ipak bankrotirala 1953. godine. U Bokenemu od 1970. godine postoji muzej koji prikuplja i izlaže Vojlove satove i zvona.

Vlasnik livnice vatreni pristalica Hitlera

Fridrih Vojle (mlađi), koji je kompaniju „J. F. Vojle” vodio njene poslednje četiri decenije, dobrovoljno se prijavio 1933. godine za funkciju gradonačelnika Bokenema, pošto je njegov prethodnik bio prisilno otpušten. Kao vatreni pristalica Adolfa Hitlera, putovao je u Berlin da kancelaru ponudi titulu počasnog građanina. Ipak, posle sedam meseci Vojle je podneo ostavku na funkciju, kako bi imao više vremena za svoj posao.


Komentari1
ce623
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lara
Predivno... Caroban zvuk sata podseca me na raskos detinjstva u Sapcu...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja