Pored Bila Klintona i Madlen Olbrajt, i on ima svoj bulevar u Peći, a njegov lik utisnut je i na poštanskoj markici Kosova. Iza ovih „počasti” stoji dugogodišnji predan rad na zaokruživanju kosovske „nezavisnosti” kojoj je godinama unazad posvećen Eliot Engel, današnji gost Beograda.

Kako je najavljeno, ovaj član Predstavničkog doma Kongresa SAD i predsedavajući Komiteta za spoljne poslove razgovaraće s predsednikom Aleksandrom Vučićem, a srešće se, na svoj zahtev, i s pojedinim poslanicima Skupštine Srbije.

Prema tim informacijama, njegovi domaćini u Skupštini će biti potpredsednik Vladimir Marinković, predsednik Odbora za spoljne poslove Žarko Obradović i narodni poslanici Gordana Čomić i Sandra Božić.

Poslednji put srpski predsednik se s njim sreo tokom Minhenske konferencije o bezbednosti sredinom februara ove godine. Engel je bio deo delegacije američkih kongresmena koja je razgovarala s Vučićem, od koga su, prema navodima medija, tražili izručenje bivšeg komandanta Posebnih jedinica policije na teritoriji Kosova i Metohije Gorana Radosavljevića Gurija zbog ubistva braće Bitići.

Engel je, inače, u Kongresu SAD još od 1989. godine, a u januaru ove godine je položio zakletvu kao predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Donjeg doma ove institucije. Svoj odnos prema Prištini nedavno je i sam definisao rekavši da je „rad na promociji američko-kosovskih odnosa bio među najsmislenijim dostignućima svih kongresnih godina”.

Nije se, međutim, isticao samo po podršci Prištini već je vrlo često otvoreno govorio i radio protiv Srbije. Tako je na svom tviter nalogu napisao da su „lažne tvrdnje Srbije da države okreću leđa Kosovu zavaravajuće i izazivaju veliku ljutnju u svetu”. „Srbija bi to trebalo da zaustavi i vrati se normalizaciji sa svojim susedom. Nezavisnost Kosova i njen suverenitet su trajni”, tvrdio je Engel.

U junu 2017. godine pisao je visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federiki Mogerini da „Srbija jednostavno nije spremna za EU”. Kako je naveo, „nespremnost Srbije da se suoči sa svojim zločinima iz prošlosti” razlog je zbog koga bi njen proces pridruživanja EU trebalo da se uspori.

Molio je Mogerinijevu da „ozbiljno razmotri suspendovanje procesa pridruživanja Srbije”. Tvrdio je i da to što „Srbija izbegava diskusije i prihvatanje odgovornosti za ratne zločine predstavlja veoma ozbiljan problem i ukoliko se to ne reši, može rezultovati ponavljanjem ponašanja iz prošlosti”.

Među prvima je tražio da Bela kuća 1999. godine napadne srpske snage na Kosovu i uspostavi zonu zabranjenog letenja za srpske avione. Jedan je od onih koji se u svakoj prilici zalaže za formiranje vojske Kosova jer „Rusija naoružava Beograd”. Kao dodatnu „argumentaciju” svojim stavovima, Engel je rekao da je „Kosovo s ponosom postalo najjači podržavalac SAD u Evropi, s podrškom koja dostiže 85 odsto”.

Aleksandar Vučić je tokom posete Vašingtonu 2017. godine za Engela rekao da je albanski lobista, ali i „čovek s kojim smo se više puta sastajali i pokušali da utičemo na njegov stav jer je veoma važan”, prenevši da je ovaj kongresmen između ostalog rekao i da bi Srbija trebalo da bude izbačena iz Partnerstva za mir zbog bliske saradnje s Rusijom.