četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:27

KONUS: srpski se uči u školama, ne na fakultetu

Nije problem u malom broju časova, već u pedagoškim metodama izučavanja srpskog jezika i stavu mlade generacije, koja odbija da čita, smatra prof. dr Dragan Domazet
Autor: Višnja Aranđelovićutorak, 02.07.2019. u 19:52
(Фото А. Васиљевић)

Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) podržava borbu za očuvanje srpskog jezika, ali istovremeno smatra da mesto za učenje maternjeg jezika nisu fakulteti, već osnovna i srednja škola, zaključak je sednice ovog tela.

Predsednica KONUS-a Ivanka Popović, rektorka BU, istakla je da oni podržavaju da se na univerzitetima uvedu kursevi koji se bave veštinama komunikacije, kao i da fakulteti koji obrazuju vaspitače i profesore preispitaju studijske programe.

Ovo pitanje našlo se na dnevnom redu jer je na adresu KONUS-a stiglo pismo Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU u kojem se ukazuje na loš status srpskog jezika i činjenicu da fakultetska diploma nije garancija funkcionalne pismenosti.

Stavovi članova KONUS-a o ovome tokom rasprave su bili polarizovani, pa je tako prof. dr Mića Jovanović rekao da smatra da „ne treba time da se bave”, dok je prof. dr Milija Zečević istakao da je „neophodno da se afirmiše srpski jezik”.

– Na ovaj način onda bi trebalo tražiti da se na fakultete uvede sve ono što je propušteno u ranijem obrazovanju, poput lepog ponašanja ili zdravog načina života. Ne možete, recimo, na Mašinskom fakultetu tražiti da se uči srpski jezik – kazao je prof. dr Dejan Madić.

Budući da nije prisustvovao sednici, u vezi sa ovim prof. dr Dragan Domazet prisutnima se obratio pismom, navodeći da se funkcionalna pismenost i učenje srpskog jezika završavaju sa maturom, kao i da smatra da nije problem u broju časova srpskog jezika, budući da je u srednjim školama uobičajeno da ih je pet.

– Problem je verovatno u pedagoškim metodama izučavanja srpskog jezika, a i u opštem stavu mlade generacije, koja je odbojna čitanju knjiga i usavršavanju sopstvenog poznavanja jezika. Na našem univerzitetu Metropoliten svi studenti imaju predmet „Profesionalna komunikacija”, u kojem studenti uče i primenjuju metode pisane profesionalne komunikacije, jer je to nešto što im nedostaje. Više od toga naši programi ne bi mogli da prihvate, jer su već opterećeni mnogim predmetima – piše prof. dr Darko Domazet.

Osim o problemu sa kojim se suočava srpski jezik, KONUS je raspravljao i o još jednoj gorućoj temi – borbi sa plagijatima među doktorskim disertacijama. Naime, odlučeno je da se zatraži pomoć Ministarstva prosvete kako bi se kupio softver za proveru doktorskih disertacija, budući da je reč o investiciji za koju, kako kažu, univerziteti nemaju dovoljno finansijskih sredstava.


Komentari24
bd0b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Видоје
Ово је тачно. Ако до факултета стижу функционално неписмени, факултет их сигурно не може описмењавати. Право питање је: зашто до факултета стижу полуписмени?
Пантелија
12 година организованог учења српског језика је сасвим довољно уз могућност самосталног доживотног усавршавања као и у свим осталим областима. Мени све ово личи на лобирање одређених интересних група попут оних које су некада у универзитетску наставу као обавезне предмете уводили "Марксизам и самоуправљање" или "Основе народне одбране", на уштрб стручних предмета али на корист појединаца који су се добро омастили.
Kсенија
Број полуписмених је огроман. Очигледно је да основна и средња школа не чине довољно. Упоређивати било који други предмет са матерњим језиком само показује степен неразумевања овог проблема. На жалост, велики број такозваних академских грађана и по окончању студија не могу да се похвале писменошћу. Медији такође имају великих проблема са језиком, ипак, мало који запошљава лекторе. Они који не виде то као проблем само доприноси његовом продубљивању.
Preporučujem 11
Е мој буразеру
Куда си ти загазио, па бркаш језик и марксизам, свака ти част на коментару!
Preporučujem 5
milic
Svakako se jezik treba uciti u svim nivoima skolovanja,a usavrsavati u kompletnom zivotu posebno u poslu.Skoro sve firme i nase i strane su iskljucivo u latinici i koriste strane nazive a ne nase.Treba da budemo svesni da u sverama zivota,nasi ljudi zaboravljaju i odustaju od naseg jezika i pisma.Cinjenica da previse volimo prokletinju,kako ja nazivam novac,je u nasem pristanku da se odreknemo od mnogo stvari naucenih u svim nivoima skolovanja.To je cesto nova vrsta ne seksualne prostitucije.
Александар Ђикић
У Великој Британији, енглески језик је обавезан на сваком пријемном испиту. Уз њега се полажу: математика, хемија, биологија... или шта већ који факултет захтева, али је енглески обавезан. Такође на првој години студија се учи енглески. Они сви знају енглески, али Academic English је нешто друго, и то се мора.
Пантелија
То је сасвим разумљиво када су у питању Енглеска и Канада због великог броја миграната. Положен тест на пријемном испиту из енглеског језика је гаранција да ће кандидат бити способан за потпуно схватање изложене стручне материје независно од тога који факултет уписује.
Preporučujem 3
Bosa S
Tako je i u Kanadi. Jezik je na prvom mjestu kod upisa na fakultete.
Preporučujem 12
Љиљана Петровић
Неопходно је! Језик је жив, правопис се мења. Током школовања обавезно, а тиме би требало да се стекне навика да се и након тога прати његов развој. Дакле, чак и да смо у свим сегментима образовања беспрекорно савладали материју (што, знамо одлично, није случај), потреба за усменим и писменим изражавањем у складу са језичким стандардом је основна одлика писменог човека, поготово интелектуалца. На тај начин се превазилази владајући оскудан речник, јер се у стању полуписмености не може упознати бо

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja