sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:00
POGLEDI

Keš ili kartica

Autor: Muharem Bazduljponedeljak, 08.07.2019. u 18:00

Pre nekoliko dana navršile su se tačno tri decenije od velikog mitinga na Gazimestanu o šeststotoj godišnjici Kosovske bitke. Tim povodom u javnosti i medijima bilo je mnogo podsećanja na 1989. godinu. Skoro istovremeno, odnosno tek nekoliko nedelja ranije, praktično ceo svet je bio u znaku prikazivanja televizijske serije „Černobilj”, koja gledaoce vraća u april 1986. Takođe, u junu se pisalo i o sedamdesetoj godišnjici prvog izdanja čuvenog romana Džordža Orvela „1984”. Ove jeseni navršiće se i trideset godina od pada Berlinskog zida. Biće da nije slučajno da se mnogi danas prisećaju osamdesetih godina prošlog veka.

Sve ovo jesu dobri povodi da se misli o osamdesetim, ali meni ništa od pobrojanog nije bilo inspirativno kao jedan od zapisa iz dnevnika Šandora Maraija (1900–1989). Kako vreme prolazi, čini mi se da baština malo kojeg pisca iz centralne Evrope stari tako dobro kao Maraijeva. Rođen u Košicama, u današnjoj Slovačkoj, a ondašnjoj Ugarskoj, na vrhuncu kulturne hegemonije Habzburške monarhije, 1900. godine, Marai se u periodu između dva svetska rata potvrđuje i dokazuje kao jedan od najplodnijih i najboljih evropskih pisaca. Onda dolazi rat, pa komunistički prevrat u Mađarskoj od kojeg on beži najpre u Italiju, a zatim u Ameriku. Živeće dugo, sve do 1989, kada izvršava samoubistvo. Desilo se to u San Dijegu, na zapadnoj obali Amerike. Ima nečeg poetičnog već u tim tačkama rođenja i smrti: od Košica do San Dijega.

Trebalo bi o Maraiju pisati duže i opširnije, no ovde ga uvodim samo zbog jednog zapisa iz njegovog dnevnika iz septembra 1984. Ovako piše Marai: „Prvi put u životu lični susret s robotom: banka u kojoj na računu imam novaca poslala mi je plastičnu karticu (...) koju treba ubaciti u otvor aparata ugrađenog u zid banke, pritisnuti nekoliko dugmadi i onda posle nekoliko sekundi na jedan metalni tanjir ispada tražena suma, u novim banknotama. Ne treba potpis, legitimisanje... Sve obavlja robot, za trenutak kontroliše ispravnost kartice, isplaćuje novac i pruža štampani odsečak koji potvrđuje postupak i pokazuje koliko je ostalo na računu. Pojava sablasna i strašna. Zastrašujuće su mogućnosti prevare, ali banka računa s tim. Savršeno isključivanje ljudske radne snage. Šta će biti s tobom, čovečuljče?”

Ne može čovek više ni u Beogradu popiti kafu, a da ga ne pitaju „keš ili kartica”, a pre samo trideset i pet godina kartica je i u Kaliforniji bila novum vredan detaljnog opisa. Ali kako je lep taj opis i kako tačan i kako adekvatan i danas. I kako se Maraijeva zabrinutost sve manje pokazuje kao pesimizam starca, a sve više kao mudra dalekovidost.

Marai je još bio živ kad je na vrhuncu bila kulturološka renesansa koncepta „Srednje Evrope”. On se u njenu ideološku matricu nikada nije uklapao. Isto važi za još jednog pisca koji bi po svom geografskom okviru mogao biti maskota srednjoevropskog poimanja sveta, ali koji je odbacio (dnevno)političku instrumentalizaciju tog pojma istakavši duhovito da je srednja Evropa za njega tek „meteorološki pojam”.

Nije, rekao bih, slučajno da u svojim knjigama iz osamdesetih i devedesetih Handke biva hroničar gašenja analognog sveta i propasti Jugoslavije. O tome je teško govoriti i za to bi čovek morao napisati ili pesmu ili celu knjigu, ali Jugoslavija je bila zemlja koja nije mogla da preživi nestanak analognog sveta i prelazak u digitalnu eru. Zapravo, kad se kaže da Jugoslavija nije mogla da preživi pad Berlinskog zida, to je u suštini isto, samo malo drukčije formulisano.

U vreme kad se Jugoslavija u krvi raspadala, Leonard Koen je objavio album „The Future” iliti „Budućnost”. U naslovnoj pesmi, lirski subjekt će dva puta da zavapi: „Vratite mi moj Berlinski zid”. Ne znam kako se nostalgija za osamdesetim ispoljava u drugim delovima sveta, ne znam da li je ornamentalna ili esencijalna, ali mi se čini da, kad se u Beogradu gleda „Černobilj” i kad se pregledaju vidovdanske slike sa Gazimestana, iz pozadine uvek čujem Leonarda Koena kako traži da se vrati Berlinski zid, kao što je drugi pesnik onomad tražio da (mu) se vrate krpice.

Vratite plate i honorare u koverti, eto vam SMS-ovi o prilivu na račun. Video sam budućnost, braćo, to je pokolj.

Pisac i novinar

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari9
26cef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боривоје Банковић
"Застрашујуће су могућности преваре, али банка рачуна с тим. Савршено искључивање људске радне снаге." Невероватно како је човек рођен на самом почетку XX века непогрешиво предвидео дистопију у којој живимо.
Mehmed Rakovac
Gospon Bazdulj? Ni Baba Vanga nebi zloslutnije. Potpuno poštujem Vašu pronicljivost ali mi je draže kada je ona usmjerena u pozitivu. Vi ste intelektualac i takvi kao Vi MORAJU nalaziti putokaze ka nadi u bolje sutra. Pokažite nam "Znakove pored puta", što bi Andrić rek'o,
Marjan
Pesimista je - dobro obavesteni optimista.
Preporučujem 3
Raca Milosavljevic
... uh kakvu je temu gospodin Bazdulj otvorio ... mogla bi se podeblja knjiga napisati i to kao prva od sledecih stotinak ... i svaki momenat iz istorije koji je dotakao opet treba bar po jednu knjigu ... prevod naslova njegovog teksta na nas obicni jezik je prica stara ... novac,profit,moc i sve sto uz to sledi ...pljacka,bahatost,eksploatacija,sankcije,bombardovanja,lazi,propaganda,da kad god treba rec demokratija ... .mi svaku epizodu istorije imamo uzivo ...i placamo sto u krvi sto u kesu sve to ...
milic
Postovani gdine Bazdulj.Ima i nas koji ne kukaju za 80-tim jer smo ih doziveli kao kraj,nestanak Jugoslavije.Pocelo je u praksi smrcu Tita,a nastavljeno samo godinu kasnije na KIM,pa cuveno pismo(za mene opomena),pa u namenskim fabrikama azuriranje ratnih planova(licno radio na tome),cuveno hapsenje 9-torice u Beogradu,prijavio se da ih brani advokat iz Osjeka,kasnije osnivac HDZ-a i prvi predsednik i u par navrata predsednik Skupstine "Nezavisne" Hrvatske...Ima jos dosta toga za pohvalu zapadu.
Radomir
Bazdulj je jedan od onih retkih zbog kojih čitam novine.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja