sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:52

Put Zapadnog Balkana u EU i dalje trnovit

sreda, 03.07.2019. u 15:18

POZNANj - Samit Zapadnog Balkana okupiće ove nedelje u Poznaju šefove država i vlada, ministre i predstavnike civilnog društva iz regiona ali i više članica EU, među kojima je svakako najzvučnije ime nemačka kancelarka Angela Merkel koja je 2014. i pokrenula inicijativu godišnjih okupljanja pod generalnim nazivom Berlinski proces.

Cilj procesa je da se Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija podrže na putu u Evropsku uniju. Kako prenosi Dojče vele, u video poruci uoči samita Merkel je navela da je taj put i dalje trnovit jer, iako je situacija danas mirna, „postoji niz napetosti koje se moraju prevazići, mnoštvo uslova mora još da se ispuni, kako bi sve zemlje Zapadnog Balkana ispunile sve pretpostavke za pristupanje EU”.

Najbolji primer za prepreke je konflikt Srbije i Kosova, navodi DV i dodaje da ni ; ;takozvana inicijativa Merkel-Makron za sada nije mogla dati nove impulse dijalogu Beograda i Prištine koji je zapao u ćorsokak.

DV podseća da je Samit u Parizu koji je bio planiran za 1. jul otkazan zbog nespremnosti Prištine da ukine stoprocentne namete na robu iz Srbije koje je Priština uvela kao reakciju na delimično uspešne diplomatske napore Beograda u sprečavanju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama kao što je Interpol.

Te napetosti ne ometaju samo statusne pregovore već i uvođenje zajedničkog ekonomskog prostora. Jedan ekonomski stručnjak Nemačke rekao je da je do novembra prošle godine saradnja trgovinskih komora Srbije i Kosova bila primer dobre saradnje mimo svih političkih prepreka, navodi DV.

U Poznanju će zemlje članice EU kao što su Nemačka, Francuska, Austrija, Italija, Poljska, Bugarska pa i Grčka pokušati da podstaknu saradnju uprkos sukobima. Biće reč o zajedničkim infrastrukturnim projektima, naučnoj saradnji, uzajamnom priznanju diploma, razmeni mladih i olakšicama u trgovini, kao što je spajanje carinskih kontrola u samo jednu na graničnim prelazima.

I druge teme kao što je bezbednost, jačanje građanskog društva, ili jačanje društvene pozicije romske manjine, biće prodiskutovane na različitim forumima.

DV kao primere uspeha navodi smanjenje cena rominga od 1. jula i osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih u Tirani, ali i dodaje da su i dalje prisutni „brojni izazovi političke prirode”.

DV podseća i da je nemačka kancelarka ocenila da primer okončanja spora oko imena Severne Makedonije uliva nadu.

„Spor je trajao godinama i na osnovu političke hrabrosti severnomakedonskog premijera Zorana Zaeva i grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, konflikt je uspešno okončan, pa se otvorila perspektiva za početak pristupnih pregovora i za učlanjenje u NATO. Takvi pozitivni primeri bi trebalo da nas ohrabre da rešavamo probleme u BiH ili između Srbije i Kosova”, rekla je.

Međutim, postoje eksperti koji smatraju da su za napredak potrebne nove elite. Švajcarski istoričar Oliver Jens Šmit je u razgovoru za DW kritikovao „stabilokratsku” politiku EU u regionu, koja nevladinom sektoru poklanja malo pažnje i jedva da primećuje proteste protiv autokratskog načina vladavine u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji.

„To se pretvorilo u fundamentalan problem politike Evropske unije na Balkanu, da je verodostojnost EU u očima mnogih građana pretrpela štetu”.

Osim toga, dodaje DV, EU nije jednoglasna u pogledu Zapadnog Balkana.

Francuski predsednik Emanuel Makron neće doći u Poznanj, a nedavno je izjavio da će se založiti za to da ne bude proširenja Evropske unije pre njene unutrašnje reforme. Sa druge strane, dodaje DV, nemačka kancelarka Angela Merkel ne odustaje dokle god je na dužnosti. Šta će posle toga biti sa „Berlinskom inicijativom” nije izvesno, procenjuju krugovi bliski nemačkoj vladi.

Samit Zpadnog Balkana se ove godine održava u Poznanju pošto Poljska predsedava Berlinskom procesu. Uz zapadnobalkansku šestorku - Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Kosovo i Albanija, na Samitu će učestvovati i partneri iz EU - Nemačka, Francuska, Italija, Austrija, Slovenija, Hrvatska, Grčka, Bugarska, Velika Britanija i domaćin Poljska, prenosi Beta.

U okviru Berlinskog procesa do sada je održano pet samita: u Berlinu (2014. godine), Beču (2015), Parizu (2016), Trstu (2017) i Londonu (2018).


Komentari1
c65ac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bojsa
Problemi su brojni i na svim stranama. EU je potpuno neprincipijelna, a na sva vrata govori da trazi neki odrzivi sporazum, koji je samo moguc na osnovu jakih principa, time je izgubila svaki kredibilitet, sem onoga sto jos uvek znaci, u nekom prensonom smislu, san onih koji su van nje. Zemlje iz EU na zapadnom Balkanu se pojavljuju, ali ni one ne predstavljaju ama bas nikakvu referencu, ili ti, potpuno negativnu. Cak polako postaju trn u ocima EU eliti, jer blagonaklono gledaju na svoje susede iz regiona. Ostali sa ZB nemaju apsolutno nikakvu ideju kako da ostvare svoje zelje, jer misle da samo treba da budu pridruzene, pa ce se sve resiti. Dodatno, rade sve jedne protiv drugih, kao mala deca koja se bore za naklonost roditelja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja