nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:46
BEOGRADSKE PRIČE

Istorija gradskog javnog kupanja duga 115 godina

petak, 05.07.2019. u 18:00

Prvi beogradski javni bazen izgrađen je 1904. godine na Dorćolu, u Dušanovoj ulici, u okviru Krsmanovićevog kupatila. Bio je to „moderni hamam” na izvoru tople vode prilagođen evropskom Beogradu. Kupatilo je imalo veliki bazen, dimenzija 25 sa 12 metara, skakaonicu i zabavne sadržaje.

Od 1929. do 1935. godine građen je drugi javni bazen koji se nalazio na DIF-u. Bilo je između dva svetska rata privatnih bazena u dvorištima dedinjskih vila, ali ne i novih javnih. Možda zato jer se sirotinja kupala u rekama. Nove javne bazene dobili smo tek na kraju Drugog svetskog rata, na čudan način. Saveznici, koji su od 1943. godine imali potpunu dominaciju u vazduhu, bombardovali su rumunska naftna polja, od životne važnosti za Treći rajh posle nemačkog poraza od Crvene armije na Kavkazu. Bombarderi su u povratku neiskorišćene bombe bacali na Beograd zbog strateškog vojnog značaja naše prestonice. Zato je nemačka okupaciona vlast odlučila da na nekoliko lokacija izgradi velike otvorene bazene kao rezervoare vode za gašenje požara. Građani su počeli tu da se kupaju, što Nemci nisu sprečavali i tako smo dobili nove javne bazene. Najveći se nalazio tamo gde je danas Takovska ulica, između Glavne pošte i Doma Narodne skupštine.

Poznato je da je u tom bazenu održana vaterpolo utakmica između nemačkih vojnika i mladih Beograđana što potvrđuje da društveni život u okupiranom Beogradu nije bio siromašan. Posle oslobođenja na istom mestu održavana su plivačka takmičenja. Nemci su izgradili još nekoliko bazena, na sredini parka na Studentskom trgu, u parku kod Kalenić pijace i kod zgrade BIGZ-a. Svi ti bazeni zatrpani su do 1950. godine.

Odmah posle oslobođenja, u toku vrelog leta 1948. godine kada se Jugoslavija sukobila sa Sovjetskim Savezom, izgrađen je bazen Garde u Topčideru. Bazen je bio javni, a pamti se da je povremeno pored vode prolazio vojnik sa kolicima punim hlora koji je ubacivao lopatom u bazen pored kupača. Od hlora voda bi se zamutila i dobila zelenu boju kao i mnogi kupači u bazenu.

Godinu dana ranije izgrađen je čuveni Severov bazen na Adi Ciganliji iza Veslačkog kluba „Crvena zvezda”, poznat po tome što su se u njemu mnogi naši plivači pripremali za olimpijska takmičenja.

Prvi bazen olimpijskih dimenzija sagrađen je na Tašmajdanu 1961. godine na mestu gde su se nalazili Požarna komanda, Luna park, Beogradski teniski klub, bioskop „Avala” kao i toranj sa koga se fizički osmatralo da li u gradu ima požara. Zvanično otvaranje „pokvarila” su veče ranije trojica mladića, Bratislav Petković, kasnije srpski ministar kulture, kaskader Miomir Radović Pigi i Acika Kalinić, koji su preskočili ogradu, popeli se na skakaonicu i prvi skočili u vodu. Narodna milicija ih je odmah privela zbog kršenja protokola jer nisu sačekali da „drugovi” zvanično otvore bazen.

Većina naših bazena izgrađena je za prvo Svetsko prvenstvo u plivanju koje je održano u Beogradu 1973. godine. Tako su od 1970. do 1973. godine izgrađeni „Olimp” na Zvezdari, a potom i tri velika kompleksa – „Banjica”, „25. maj”, danas SC „Milan – Gale Muškatirović”, i „Košutnjak”.

U toku 1977. godine nikao je „11. april” na Novom Beogradu, a potom i bazen na Vračaru u okviru sportskog centra koji odnedavno nosi ime Mirka Sandića i zatvoren bazen u Hali „Pinki” u Zemunu. Bazen u „Pinkiju” smo 1997. godine zajedno obnavljali sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada direktor „Pinkija”, i pisac ove kolumne, tada član Gradskog veća zadužen za sport.

Prvi bazeni bili su rečna kupališta koja su predstavljala ograđen prostor u vodi, poput bazena sa drvenim podom, na čijim daskama su posetioci mogli da se sunčaju, tuširaju ili presvuku u kabinama. Kupališta su bila uglavnom na obali Save, a najpoznatije je bilo „Šest topola” koje je imalo posebne bazene za žene, muškarce i decu. Tu su između dva svetska rata igrane prve vaterpolo utakmice u Beogradu. Kupališta su bila u privatnom vlasništvu, a popularna su bila „Železničar”, „Signal”, „Smiljanićevo”, „Trninić”, kupalište između dva mosta ili „Bob klub” koji je smatran ekskluzivnim, ali i kupalište na Velikom ratnom ostrvu. Kada je pobedio socijalizam, smatralo se da javni sadržaji treba da budu dostupniji narodu pa su kupališta posmatrana kao ostatak starog vremena. Počelo se sa uređivanjem plaža.

Najveća gradska plaža, popularna Nica, uređena sa širokim nanosom finog belog peska i plitkim ulazom u vodu, nalazila se na danas teško zamislivom mestu, na potezu od ušća Save i Dunava uzvodno sve do mesta gde je „Gazela”. Na sredini Save bio je veliki peščani sprud do koga se lako plivalo, a koji je kasnije iskopan bagerima kada se nasipao Novi Beograd.

Plaža je bilo i na sprudovima Ratnog ostrva gde je danas zemunski Lido, na Beloj steni, Dunavskoj adi kod Višnjičke banje i na Adi Ciganliji koja je 1967. godine spojena sa obalom. Osamdesetih godina počelo je krčenje šume sa makiške strane Savskog jezera i nasipanje nove plaže pa je tako Ada postala „beogradsko more” sa sedam kilometara plaža.

Tako izgleda 115 godina duga istorija beogradskog javnog kupanja koja, kako stoje stvari, zbog klimatskih promena i ljudskog nemara prema planeti, ne da se neće završiti, već će nam kako klima postaje toplija biti potrebno sve više sadržaja na vodi. Nadam se da u gradu koji se ponosi sa oko dve stotine kilometara rečnih obala i 15 odsto površine pod zelenilom to neće biti problem.


Komentari8
8c2af
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Заиста леп текст, али део о "Пинкију" ме је дирнуо у срце...
za rubriku citalaca : "Medju nama"
Zar ovaj tekst nije za rubriku "Medju nama"? Zar je ovo zanr u novini koji se zove - komentar?!? I, uopste nije jedini "komentar" sto se objavljuje ovdje, a koji je prije za rubriku citalaca - "medju nama".
Саша Микић
Земунска плажа Лидо се је од кад ја памтим тако звала. То је био и још увек је узводни део Великог ратног острва, односно његов шпиц. Ту је био велики нанос песка и сама плажа је било многоструко већа од ова данашње, са великом површином плитке воде. Изградњом ХЕ ''Ђердап'', стварањем вештачког језера које допире до изнад Земуна и плажа је великим делом потонула.
dipl. agronom
Na Novom Beogradu,se uskoro ocekuje najveci priliv kupaca,sudeci prema projektu,bivseg vaterpoliste,pod nazivom : Besplatan ulazak na bazen za celu porodicu...?! SPAS za npr. 200.000 stanovnika NBgd-a....?
milic
1967-ma godina.Izmedju Brankovog i Starog mosta postojala je veoma uredjena plaza.Ogradjena, sa kapijom,placao se ulaz.Cim udjete imate par desetina svlacionica,sa leve,a isod betona pravo odlican tada restoran,malu policijsku stanicu i ambulantu sa desne strane.Sidjete betonskim stepenicana i tu su cini mi se 6 ili 8 tuseva.Spasilacka ekipa cuvenog Miroslava Citakovica Cite,siroka obala do vode,sa odlicnim peskom.Od upola uzeg Brankovog mosta do usca,odlicno sredjen kej.Pomesali ste dosta toga.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja