četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
INTERVJU: NEDA KNEŽEVIĆ, direktorka Muzeja Jugoslavije

Aktuelizacijom istorije bolje razumemo sadašnjost

Samo u toku prvog dana trajanja izložbe „Tito u Africi – slike solidarnosti” u Vende muzeju u Los Anđelesu prodato je dvadeset istoimenih knjiga, prateće publikacije ove naše gostujuće postavke
Autor: Milica Dimitrijevićpetak, 05.07.2019. u 22:10
(Фото Музеја Југославије)

Mesto dešavanja je Los Anđeles, konkretnije Vende muzej. A naredni detalj samo je jedan u nizu koji govori o tome koliko Josip Broz Tito još uvek izaziva pažnju čak i preko okeana: samo u toku prvog dana trajanja izložbe „Tito u Africi – slike solidarnosti” prodato je dvadeset istoimenih knjiga, prateće publikacije ove naše gostujuće postavke, od čega je prihod, inače, namenjen kao pomoć Školi za devojčice u Akri, u Gani. Reč je, zapravo, o prilagođenom izboru artefakata iz kolekcije Muzeja Jugoslavije koje je publika u Beogradu, a potom i u Oksfordu, mogla da vidi tokom 2017. godine. Tada smo se, posredstvom obilja fotografija snimljenih od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka, podsetili Titovih putovanja u afričke zemlje i njegovih susreta sa značajnim istorijskim ličnostima, među kojima su etiopski car Hajle Selasije, egipatski predsednik Abdel Gamal Naser i prvi premijer i predsednik Gane Kvame Nkruma.

Za razliku od beogradske varijante, koju je ovde za četiri meseca obišlo više od 50.000 ljudi, posetioci van naših granica uskraćeni su za uvid u poklone koje je naš tadašnji predsednik dobijao tokom tih obilazaka. Autori projekta i tekstova su Radina Vučetić, istoričarka (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), Ana Sladojević, nezavisna kustoskinja i teoretičarka umetnosti, Pol Bets, istoričar (Univerzitet u Oksfordu) i Radovan Cukić, kustos istoričar (Muzej Jugoslavije), dok kustoski tim čine Ana Sladojević i Mirjana Slavković, kustoskinja Muzeja Jugoslavije. Svečano američko otvaranje bilo je upriličeno 23. juna, a naša delegacija, na čelu sa Nedom Knežević, direktorkom Muzeja Jugoslavije, vratila se pre koji dan u zemlju i puna je utisaka.

Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije (Foto: J. Stojadinović)

Prošle je godine postavka u njujorškom Muzeju moderne umetnosti koju su organizovali stranci, a koja se bavila arhitekturom Jugoslavije od 1948. do 1980. bila pravi „hit”, vaša je izložba u Pit Rivers muzeju u Velikoj Britaniji imala odličan odziv, a kako kažete, interesovanje u Americi je zaista veliko. Šta je to što ove prostore iz Titovog vremena i njega lično čini tako intrigantnim i to posebno u zapadnim zemljama?

Tito je još u vreme Drugog svetskog rata izrastao u značajnu figuru evropskog antifašističkog pokreta, o bogatoj državničkoj aktivnosti i tome koliko je bio priznat najbolje govore podaci da se od 1941. do 1980. susreo sa oko 350 predsednika država i vlada, učinio 169 državnih poseta i boravio po pozivu u 73 zemlje sveta, a njegovoj popularnosti na zapadu doprineo je, svakako, sukob sa Staljinom. Prvi značajniji političar kojeg je Tito primio u posetu bio je Erik Džonston, pri čemu ne čudi da je on ujedno bio i čuveni američki proizvođač filmova, s obzirom na to da je Tito bio pasionirani zaljubljenik pokretnih slika. Kada govorimo baš o ovom delu sveta ne smemo da zaboravimo da je on bio i domaćin najvećim holivudskim zvezdama druge polovine 20. veka – Deniju Keju, Simon Sinjore i Ivu Montanu, Vivijen Li i Lorensu Olivijeu, Kirku Daglasu, Sofiji Loren i Karlu Pontiju, Julu Brineru, Hardiju Krigeru, Sergeju Bondarčuku, Elizabet Tejlor i Ričardu Bartonu, Đini Lolobriđidi, Bredu Deksteru, Orsonu Velsu... Čak je i na posebnoj tabli u Plaza hotelu na Beverli Hilsu istaknut Titov boravak u toj kući. Pedeset godina kasnije, i pored dramatičnih događaja u kojima je nestala i zemlja kojom je Tito vladao skoro polovinu njenog ukupnog trajanja, i on ali i sve u vezi sa njim što čuva Muzej Jugoslavije i dalje je popularno među publikom, kako onoj iz bivših republika, tako i iz inostranstva. Najbrojnija poseta je upravo iz SAD.

Rekli ste da je sve bilo i medijski izuzetno propraćeno, a da je koncept otvaranja bio zanimljiv?

Toga dana program je bio gotovo celodnevan, veoma ambiciozno zamišljen i, moram reći, impresivno izveden. U ovoj kući, specijalizovanoj za hladni rat i zemlje istočne Evrope u tom periodu, svoj život počele su istovremeno dve izložbe, naša i još jedna pod nazivom „Watching Socialism: The Television Revolution in Eastern Europe”, budući da se televizija kao masovni medij pojavljuje kad i hladni rat, gotovo istovremeno sa obe strane gvozdene zavese. Oba projekta, između ostalog, prikazuju moć fotografije i televizije i njihovu ulogu u propagandi toga vremena, pa su u svojevrsnoj relaciji. Mi smo se potrudili da pariramo i da uz fotografije ponudimo i izbor filmova iz produkcije Filmskih novosti o Titovim posetama koje baštini foto-materijal, kao i kratko filmsko ostvarenje Dušana Čavića i Dušana Šaponje koje je producirao naš muzej u sklopu rada na izložbi. Sve je propraćeno i tekstom Tadža Frezijera sa Univerziteta Južne Kalifornije, a institucija koja nas je ugostila odlučila je da pred javnost istovremeno stavi i nekoliko predmeta iz sopstvene kolekcije.

 Deo postavke u Muzeju Vende (Foto Muzeja Jugoslavije)

Kako je došlo do saradnje sa Vende muzejom?

Do dogovora je došlo još prilikom premijere izložbe u našim prostorijama, u našoj prestonici. Arhiv fotografija Muzeja Jugoslavije ima važnu ulogu u proučavanju druge polovine 20. veka zbog čega su Radina Vučetić i Pol Bets predložili da se u okviru međunarodnog projekta „Socijalizam postaje globalan” organizuje postavka koja će domaćoj i međunarodnoj javnosti ponuditi još jedno čitanje ove bogate arhivske zbirke. Danas vidimo da je fotografija povezala univerzitete, muzeje i okupila istoričare ne samo u Srbiji i Velikoj Britaniji, već i u Americi.

Na koji način funkcioniše vaš prekookeanski domaćin, može li se nešto od njihove dobre prakse primeniti i kod nas?

Pošto se radi o privatnom muzeju, on sasvim drugačije posluje od naših državnih muzeja. Ne može se povući paralela, osim što se može razmišljati o eventualnoj primeni iskustva u osmišljavanju izložbi i želji da se približimo njihovim standardima u načinu planiranja i izboru saradnika. Strategije se, recimo, rade godinama pa je i uspeh zagarantovan. Pored toga, oni su u mogućnosti da angažuju stručne saradnike iz svih delova sveta i iz svih oblasti ne razmišljajući o finansijskom momentu, to nije zanemarljivo.

Hoće li se saradnja između dva muzeja možda nastaviti kada je već početak bio ovako uspešan?

Naša izložba trajaće sve do 20. oktobra ove godine. Za Muzej Jugoslavije ovo gostovanje je veoma značajno, a zbog koncepcijske povezanosti sigurno ćemo nastaviti sa razmenom ideja i zamisli. Zajedničko nam je čuvanje umetnosti, kulture i istorije kao i doprinos širokom razumevanju određenih istorijskih perioda. Njihovom aktuelizacijom bolje razumemo sadašnjost.

 


Komentari11
410b2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailović
Čestitke za izložbu. Treba uraditi i serijal emisija o Titu i tim vremenima da se razbije zabluda onih koji su rođeni između 1970-1985g. To su "izgubljene" generacije za veliki broj zatrovanih nekada propagandom razbijača YU a kasnije pučističkom koja je Srbiju uvela u period daljeg rastakanja i razbijanja, te po nalogu Arčibalda i CIA za sve okrivljivala Miloševića i Tita. I jedni i drugi su bili u svoje vreme premladi da shvate o čemu se radi a po prirodi revolucionari naseli najgrlatijima.
Miloš
Ništa ova država nije dobila dok je Tito bio na vlasti. Čak i dok smo imali reputaciju sile, to se nije odnosilo na život građana, osim koliko bismo primili nesrećnika iz Trećeg Sveta. Plus, što je Jugoslavija rasturena od Titovih kadrova, ne od nacionalista i pravih patriota.
Dosadni ste sa Titom
I jedan clanak je bio previse, zasto opet o ovome? Kakve veze ima Tito sa Srbijom?
Tasa
2-Pre 3 godine na bozicnom rucku, kod komsinice na Kipru, iznenadula me je starija engleska ledi, slikar pejsaza. Kad je cula da sam iz Srbije rekla je “Tito je moj heroj”. Slicno se desilo i na veceri u Dubaiu. Ugledni biznismen Piter, ocarn lepotama Dubrovnika i narocito Crne Gore, kaze sa zaljenjem, da je samo tako harizmticna licnost kao Tito mogla da drzi ove narode zajedno.
Slavisa
Primer kada Srpkinje iz dijaspore zaglave mentalno u osamdesetim godinama. Proslo je dosta vremena i dosli smo do saznanja da je Brozoca vladavina bila losa za Srbe. Ovo je 2019 i za ovakve afirmisuce tekstove za Broza u Politici ne bi trebalo da ima mesta. Gospodo, ubijanje ljudi u emigraciji radi svoje politicke vlasti je diktatura i najcrnji fasizam. To je Broz radio, samo jedan deo zlodela tog austrijskog vojnika.
Vladija Sarac
Slavisa, ubijala je ta emigracija po inostranstvu nase diplomate i gastarbajtere koji nisu bili na njihovoj strani, i podmetala bombe u Beogradu u bioskopu i na zeljeznickoj stanici. U emigraciji je bilo mnogo ratnih zlocinaca koji su posle rata izbegli zasluzenu kaznu. Izgleda da zalis za Luburicem ... Ubijaju politicke protivnike izvan maticne zemlje i Amerika, Izrael, Rusija, Velika Britanija. Francuzi potopise brod na Novom Zelandu da zastite svoj nuklearni program. Pametnome dosta.
Preporučujem 12
Tasa
@Бранко Срб Козаковић Dok je bilo Tita i komunista, Srba je bilo i u Hrvatskoj i na Kosovu. Kosovo bilo u Srbiji. Niko Srbiju iz sveta nije uzimao u usta. Kada su devedesetih vi i vasi “usrecitelji” ustali da ispraljate istoriske “greske i nepravde” Srbija je dovedena do ruba ambisa. Kad je Tito bio tako los, zasto Vucic nudi pomirenje, mir i saradnju u region, EU i sire?
Preporučujem 19
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja