subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Sela nije ispraznila industrijalizacija

petak, 05.07.2019. u 21:52
(Фото С. Ступарушић)

Često se čuju komentari da su komunisti gradili fabrike i da je to razlog što su nam sela opustela. Da li to znači da bi sela bila puna i vesela da nismo gradili fabrike.

Dobro se sećam stanja u našim selima posle Drugog svetskog rata, čak i u onim u blizini gradova. Tada su seljaci jeli drvenim kašikama iz jedne posude, voda se donosila u bucama na ramenima uz pomoć obramica iz bunara iskopanih u dolini, veš prao u potocima, prakljačom. U brdsko-planinskim selima, kakvih je najviše kod nas, zemlja je smonica, tvrđa od kamena, a kada padne malo više kiše postaje lepljivo blato, koje je bilo potrebno teškom mukom obrađivati od jutra do mraka. Prinosi su zavisili isključivo od vremenskih uslova. Koliko je naših seljaka gladovalo zbog ovakvih uslova?

Fabrike su im donele mir i spokoj, bolje kuće, vodu. Više nisu morali da idu u poljski klozet po mrazu, snegu, kiši ili suncu. Dolaskom fabrika mogli su da kupe traktor i priključnu opremu, pa su stizali da urade i više kod kuće, na imanju, nego kada su bili bez posla u fabrici. Stizali su da odu u banju, na more, a i imali su sa čim. Decu su slali na školovanje, ali su se i vraćala, zapošljavala u obližnjim fabrikama nastavljajući da rade na selu. Svako selo je dobilo struju, put, autobuske linije...

Sela su nam sada, kada su fabrike uništene, praznija nego kada su radile punom parom. Sada mladež ne ide iz sela u grad zbog fabrika, već odlazi u beli svet. Pojedina sela u istočnoj Srbiji, gde nije bilo nijedne fabrike, potpuno su prazna. Stanovnici su iz tih sela otišli u beli svet. Zato, kada nešto tvrdimo, treba pre toga dobro da razmislimo da li je sve tako.

Ljubiša Spasojević, Lučani


Komentari29
ad9a2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Djordjevic
Nasa sela jeste ispraznila industrijalizacija u Nemackoj .
Dagmar Gronberg
Sve je tacno kako je autor napisao. lako je sad sa ove distance kritikovati, trebalo je pitati te ljud kako su ziveli pre 60-70 god. bilo je to mucenje i tezak zivot, tako su mi pricali moja baba i deda.
Луди су за револуцију, а мудри за еволуцију
До 1948. нова ЈУ запала је у банкрот. На хиљаде зналаца из разних области је побијено, а многи су до 1945 избегли. Село је опљачкано, а из Србије су пресељене предратне успешне фабрике. Запад види своју прилику и новој власти милијарде долара за Титово ''НЕ!''. Почела је стихијска индустријализација Земље. Граде се стотине фабрика на лединама уз смањење обрадивог земљишта. Омладина масовно прелази из села у град и мења постојећи варошки дух, па квалитет становништа се срозава уз тзв. новокомпоноване ''народне песме''. Српски сељак је по традицији отпоран, али стихија дуго траје и губи се, уз пропадање српске саборности, и домаћински дух села. Привредном реформом из 1966. сеоска омладина масовно одлази у западне земље. Иначе, раније се уз постепен индустријски развој постепено одлазило у град (углавном они најдаровитији за градску средину), тако да су као мањина постепено добијали варошки дух.
Леон Давидович
Аутор је дао веома реалну слику села. Индустрија је била потребна селу а село са пољопривредном производњом било је потребно индустрији то јест граду тако једноставно објашњиво због размене роба, јер коме ће сељаци продати своју робу ако нема и оних других који нешто друго раде и требају им те робе. Истина је да су у доба Југославије сељаци били значајно у подређеном положају у односу на радникке али то су биле генерације вредних људи које су све подносиле и опстајале. Онда су дошле другачије генерације и другачији интереси. Само школовање у многом је променило интерес људи за разним занимањима и занимање за пољопривредну производњу је опало. Једно време је постојала и да допуна послова радник се бавио и пољопривредом и тек са та два занимања могао је солидније живети. Онда су дошла времена када је уништена и индустрија и велика пољошривредна добра, а уместо каквих таквих економских цена дпшли су подстицаји и друге мере које нису подстакле продуктивност у пољопривреди. Итд.
Леон Давидович
@ Miloš To su radili u juednom vremenu, a onda su provodili kolektivizaciju, pa jedno vreme seljacima je bila zabranjena nabavka mašina itd. Sve je to imalo svoje posledice, ali ipak još mnogi drugi faktori doprineli su današwem stawu na selu. Promenili su se interesi ljudi kako za drugim zanimanjima tako i za drugačijim načinom života.
Preporučujem 3
MilošNS
S tim da su ljudi u crnim kaputima otimali njihove proizvode, pod paskom "sve je to za narod".
Preporučujem 9
MilošNS
Da, kako da ne. Još su komunisti bili dobrotvori, a mi smo sami sebe vrteli oko malog prsta.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja