sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:07
POGLEDI

Realnost i predstava

Garderoba, mesta na kojima se ruča i automobil koji se vozi, više ne služe samo da bi ljudi zadovoljili potrebu za odećom, hranom i prevoznim sredstvom, već postaju simboli uz pomoć kojih se drugim ljudima pokazuje pripadnost određenom društvenom sloju
Autor: Nataša Jovanović Ajzenhamersubota, 13.07.2019. u 18:00

Nedavno su moji studenti završili malo školsko (pilot) istraživanje u kojem su ispitanici (uzrast oko 15 godina) rekli da veruju kako je život influensera (uticajnih ljudi sa društvenih mreža) u realnosti zaista tako sjajan i glamurozan kako na društvenim mrežama i izgleda. Nedostatak kritičke distance prema onome što se „servira” u vidu slika na internetu me je, moram priznati, ipak iznenadio (očekivala sam takve odgovore, ali u ipak nešto relativnijoj formi). Čitajući odgovore mladih ispitanika, zapitala sam se da li je važnije ono što se stvarno događa sa nama, oko nas i u nama, ili je važnije da se naši doživljaji, tj. slika o njima, što je moguće tačnije uklope u proklamovanu internet predstavu? Veoma je važno pitanje i kakvi će biti međuljudski odnosi u budućim generacijama u kojima je već sada predstava važnija od realnosti?

U sociološkoj literaturi sve češće se upotrebljavaju (strani) termini poput front page ili display stila života kako bi se opisali i objasnili novi fenomeni u neposrednoj vezi sa vizuelnom kulturom koja postaje važan deo svakodnevice. Mnogo je sfera u kojima slike postaju važnije od realnosti. Uzmimo za primer kulturu roditeljstva i mlade parove koji savršeno doterani sede u kafiću (u kolima, na plaži, ili u svojoj dnevnoj sobi) sa malom decom koja na odeći nemaju nijednu fleku i koji se nekoliko desetina puta fotografišu da bi te slike mogli da „okače” na društvene mreže oponašajući, ali i reprodukujući, ideal savršeno izgledajućeg roditeljstva.

Oduvek su ljudi želeli da izgledaju lepo na fotografijama, ali su one nekada čuvane na policama i u albumima i gledao ih je uzak krug prijatelja i rodbine, a sada je poenta u tome da ih vidi što više ljudi. Međutim, tako velika dostupnost savršenih slika može vrlo lako postati izvor frustracija za neke druge ljude u istim ulogama. Bombardovani nestvarnim predstavama o tome kako porodična slika treba da izgleda, drugi roditelji se pitaju da li ispunjavaju svoju ulogu ako ne mogu da ponude ideal sa slike.

Fenomen prepletene realnosti i predstave pojavljuje se i tamo gde bismo ga najmanje očekivali – u sferi duhovnog života. Papa Franja je nedavno pozvao vernike da ne budu, kako je rekao front page hrišćani. On je ukazao na raskorak između pojavnog i suštinskog, koji uzima sve više maha u različitim sferama društvenosti, pa očigledno i u domenu religije. Naravno, borba različitih crkava sa procesima sekularizacije i modernizacije traje već duže vreme i to je velika i složena tema. Međutim, zanimljivo je i veoma indikativno to što se o problematici zamene suštinskog instant formama govori i raspravlja čak i u religijskim krugovima.

Ideja o tome da će vizuelno zameniti iskustveno nije novijeg datuma, međutim, čini se da je sada ta ideja iz distopijskog prešla u realnost. Još osamdesetih godina filozof Žan Bodrijar upozorio je na to da uzlazimo u eru spektakala i simulakruma. On je rekao da obmane i opscene polako zamenjuju realan društveni prostor i da ljudi sve više komuniciraju preko potrošnje, a ne licem u lice. Tako garderoba, mesta na kojima se ruča i automobil koji se vozi, više ne služe samo da bi ljudi zadovoljili potrebu za odećom, hranom i prevoznim sredstvom, već postaju simboli uz pomoć kojih se drugim ljudima pokazuje pripadnost određenom društvenom sloju i ukazuje na stil života koji se praktikuje, a da se ne razmeni jedna jedina reč. Pre nekoliko decenija ova predviđanja delovala su kao kao scenario za naučnofantastični film (Bodrijarova knjiga se, ne bez razloga, pojavljuje u jednom takvom filmu – u prvom delu trilogije „Matriks”), no danas, u eri hiperprodukcije slika na društvenim mrežama, čini se da su Bodrijarove ideje „zaživele” i van granica distopije.

Vizuelna ili display kultura svakako nije podjednako zastupljena u različitim geografskim, socijalnim ili generacijskim koordinatama. Broj ljudi koji socijalno i ekonomski mogu da isprate zahteve vizuelne kulture relativno je mali (naročito ako na umu imamo globalnu perspektivu), ali taj mali broj ljudi živi u razvijenijim delovima sveta i nameće trendove i prakse koji se neminovno šire po zakonima globalizacijskih procesa. Naravno, tehnološke inovacije donele su mnogo šta dobro i olakšale život u raznim sferama, ali donele su i potrebu za balansiranjem između predstava i realnosti, a taj hod po žici kao da postaje jedan od glavnih izazova novog doba. Dok sam razmišljala o istraživanju mojih studenata i o tome u kojoj meri će buduće generacije biti oblikovane instragram i fejsbuk kulturom, naišla sam na papinu kritiku front page hrišćanstva, koja me je samo dodatno učvrstila u uverenju da će instant kultura slika i spektakala biti varijabla na koju će društvo u različitim sferama, pa čak i u religijskoj, morati ozbiljno da računa.

Asistentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari3
8b7e3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

B
Ponuditi psu kosku za kojom ce da trci, pa makar koska bila i u hologramskom formatu. Tesko da postoji mesto na zemlji koje je vizuelno i sustinski veci rob materijalnoj vrednosnoj pojavi i formi od Vatikana.
Boris
"већ постају симболи уз помоћ којих се другим људима показује припадност одређеном друштвеном слоју", ovo nije nikakva novotarija, oduvijek je tako. Pa, faraoni su gradili grobnice, jedina funkcija im je bila budu poharane...
Olivera
Borise, to su bili faraoni, vrhovni drustveni sloj. Problem fenomena kojim se tekst bavi i jeste u tome sto "obican" svet glumi "faraone" i u tome cesto preteruje, sustinski zanemarujuci svoj stvarni zivot i obmanjujuci i sebe i druge. (izvinjavam se zbog problema sa tastaturom). Podrska autorki na istrajnosti u analizi aktuelnih pojava i trendova ciji su efekti dugorocni i sa kojima treba da se suocimo kao drustvo, na adekvatan nacin.
Preporučujem 25

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja