nedelja, 18.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:27
SITUACIJA NA LEVOJ OBALI DUNAVA

Tone otpada zapušile kanale

Naselja neplanski nicala na zetovskim njivama ispresecanim drenažnim sistemom. – Potrebno oko dvesta miliona dinara za čišćenje mreže u Ovči, Borči, Krnjači, Kotežu...
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 08.07.2019. u 19:00
(Фото Б. Васиљевић)

U drenažnim kanalima Pančevačkog rita iz kojih je pre desetak dana umesto da otiče voda nadirala i plavila levi deo obale Dunava, trenutno je nema ni četrdesetak centimetara. Deo kanala gde je za vreme obilnih padavina bilo kritično očišćen je, što je omogućilo vodi da oteče i da se zemlja isušuje. Iz zapušenih kanala izvađene su tone i tone zemlje i mulja, plastike, betona, traktorskih i automobilskih guma, flaša, stabala, raznog otpada...

Ali čišćenje „neuralgičnih tačaka” na mreži nije dovoljno da bi se rešio problem za oko 150.000 ljudi koliko ih živi u ovom delu Palilule. Zbog toga će vlada, najverovatnije u četvrtak, doneti posebnu odluku da bi se ovaj čvor koji postoji tridesetak godina raspetljao. Biće, kako saznajemo, izdvojeno oko dvesta miliona dinara za čišćenje kanalske mreže, obnovu crpne stanice „Reva”, uklanjanje objekata izgrađenih na mreži, pravljenje novih propusta na kanalima, širenje onih koji su zatrpani, a jedan deo kanala biće usmeren u cevi.

– Ovom odlukom planirano je da se očisti oko 150 kilometara melioracionih kanala u urbanoj zoni rita. Uredba će obuhvatiti najugroženije mesne zajednice leve obale Dunava – Ovču, Borču, Krnjaču, Kotež... Na ovom mestu gde su nikla naselja bila su polja ispresecana drenažnim kanalima. Ljudi su ih zatrpavali zemljom, betonirali, pregrađivali, na njima gradili kuće... To neplansko naseljavanje nije pratila potrebna infrastruktura pa su melioracioni kanali postali kolektori kišne i fekalne kanalizacije. Pomoću guma i betona žitelji su pravili svoje izvode za otpadne vode i to različitih profila i na neodgovarajućim dubinama. Sve je to uticalo da na levoj obali Dunava prilikom nedavne nepogode kada je palo 104 litra kiše dobijemo katastrofu – objašnjava Jovan Basta, direktor vodoprivrednog preduzeća „Sibnica”.

A problemi na levoj obali Dunava, prema rečima dobrih poznavalaca prilika u ovom kraju, počeli su neplanskom izgradnjom naselja.

– Na ovom prostoru nekada su starosedeoci imali polja koja su u šali zvali zetovske njive jer su ih u miraz dobijale kćerke. Kada su devedesetih godina počeli da se doseljavaju ljudi, „zetovi” su počeli za jeftine pare da rasprodaju polja. Mnogi su ih kupovali misleći da dobijaju dobru zemlju, a nisu ni znali zašto se tu nalaze kanali pa su ih ne razmišljajući zatrpavali. Kada su se devedesetih godina prvi put dogodile nepogode, ovaj kraj naročito oko sadašnjih ulica Pavla Ilića, Velikohočke, Petkovačke... danima je bio pod vodom. Zbog toga su zaposleni iz preduzeća „Sibnica” umesto zatrpanog i kućama „okićenog” postojećeg kanala na ovom prostoru izgradili novi. Ali tu nije bio kraj problemima. Naselje se širilo pa se situacija sa pravljenjem novih kanala ponovila još dva puta – priča jedan od ljudi koji dobro poznaje ovaj kraj.

U Pančevačkom ritu, kome pripada i ovaj deo Palilule, postoje četiri centralna kanala za odvod vode ka Dunavu – Sibnica, Borčanski pretok, Vizelj i Kalovita.

Oni su žile kucavice drenažnog sistema. Svi ovi kanali i kanalići gravitiraju prema crpnim stanicama „Ovča”, „Reva”, „Borča”, a po potrebi se za naselje Ovča uključuje crpna stanica „Jabuka”.

– Voda iz ovog područja ne može da otekne u Dunav jer zemljište nema potreban nagib. Zbog toga ona mora mehanički pomoću pumpi da se prebacuje u reku. Kada je pre neki dan ovaj kraj poplavio, pumpe na crpnim stanicama radile su šest dana po 24 sata dnevno. Na terenu je bila sva mehanizacija koju imamo, a svaki dan na čišćenju kanala i prostora oko crpnih stanica učestvovalo je po pedeset ljudi. U pomoć su nam pritekli i radnici „Beogradskog vodovoda i kanalizacije” i drugih gradskih preduzeća – kaže Basta.

Vodu usmeravali u traktorske gume

Rad na terenu bio je otežan ne samo zbog obimnog posla već i zbog neobičnih naravi i načina razmišljanja pojedinih žitelja. Mnogi nisu želeli da radnicima kažu gde su im odvodni kanali. Neki od njih nisu dozvoljavali ni ulaz u dvorišta, a mnogi su pokušavajući da dobiju što više dvorišnog prostora kanale smanjivali ili betonirali pa se nije znalo ni gde su. Bilo je slučajeva da su neki sugrađani kanalsku vodu umesto u betonske cevi usmeravali u jedne do drugih postavljene gume. Samo u jednom dvorištu u dužini od pet metara radnici „Sibnice” su bagerom izvadili dvadeset traktorskih guma.

 


Komentari9
7c8ad
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miodrag Ivetić
Komentari koji su objavljeni što se tiče kanala na Levoj obali Dunava su mnogo šaroliko izneti da su samo građani krivi . Imamo ne regulisane podzemne vode , atmosverske , putne i fekalne vode koje godinama nisu regulisane i zadnjih 30 god. niko nije čistio i ulagao u čišćenje kanala . Da su čišćeni kanali do ovoga nebi došlo . Crpne stanice nisu radile a lično sam ih obilazio pred najavljeno nevreme a mnogo sam puta crpio vodu i pomagao u poplavama .
Kornel
Прича из трећег света... ... заправо са леве стране Дунава. Каква држава такви људи, или обрнуто??
Miodrag Ivetić
Opština je zaboravila 30 godina da treba uložiti sredstva za čišćenje kanala . Upozoravao sam 2015 godine pismeno na 22 adrese i imam dokaze a da većina iz podnetih predstavki nije našla za shodno da odgovori na njih . Poznajem svaki kanal na Levoj obali Dunava i u većini nisusamo građani krivi . Građane možemo kriviti u naseljima a van naselja ima više problema gde su totalno zarasli kanali i nemožete da ih prepoznate gde vode .
Preporučujem 0
Teodor
Nek im plavi, kad su zapusili. Nakovanj bi pokvarili, aman, postoji novcana kazna?
Miodrag Ivetić
Ko po vama održava prolaze kanala ispod puteva koji nisu očišćeni zadnjih 30 godina i kanli za odvodnjavanje su postali samoisparavajuće fekalne bare a nadležni su zadnjih 30 godina baš od mene upozoravani i niko nije niša preduzeo.
Preporučujem 0
Козјера
И сад, зашто те радове плаћамо сви ми из буџете, а не ти људи који су сазидали те куће, затрпали канале и сл? Опет делимо одговорност. И, у складу с тим, плаћамо сви.
Miodrag Ivetić
Iz budjeta su samo odvajana minimalna sredstva godinama a ako bude nepogoda onda se srestava odvajaju rezervnog fonda i ta sredstva koja bi trebalo planski da se izdvajaju svake godine za sada gusto naseljene sredine . CS su predviđene za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta a zemljište je odavno prevedeno u gradsko građevinsko a kanali za odvodnjavanje nisu privedeni nameni gradskog građevinskog zemljišta kao ni ulice . U svemu neko od nadležnih je zakazao u celom lancu .
Preporučujem 0
Miodrag Ivetić
Iz budjeta se zadnjih 30 godina ništa nije izdvajalo za održavanje kanala i ako je nešto izdvajano to je bilo nešto simbolično . Voda iz poplavljenih kuća se ispunpavala da bi se opet vraćala kada su kanali samoisparavajuće fekalne bare . Kanali se čiste od crpne stanice prema krajevima a ne od krajeva donekle i nikada nisu očišćeni do kraja . To dok neko neobiđe nemože da veruje kolika je to kanalska mreža i šta sve od fekalija ide u te kanale .
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja