petak, 23.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:03

Arhitektura kao majka svih umetnosti

Čak osam zdanja koja je projektovao proslavljeni Amerikanac Frenk Lojd Rajt našla su se, po odluci Uneska, na listi zaštićene svetske baštine
Autor: Milica Dimitrijevićutorak, 09.07.2019. u 20:33
Музеј Соломон Гугенхајм у Њујорку (Фото: EPA / JUSTIN LANE)

Čast da se, pored drevnog grada Vavilona, islandskog nacionalnog parka Vatnajokul i regiona Ohrida, nađu kao novoprimljena na listi zaštićene svetske baštine Uneska dobilo je tokom vikenda koji je za nama čak osam zdanja koja je projektovao proslavljeni američki arhitekta Frenk Lojd Rajt (1867–1959). Tako će u društvu Kineskog zida i piramida u Gizi od sada biti, između ostalih, i Muzej Solomon Gugenhajm u Njujorku, jedna od njegovih građevina. Odluku o tome doneo je u Bakuu, u Azerbejdžanu, Komitet za svetsku baštinu na svom zasedanju, preneli su svetski mediji.

Podsećajući da se na spisku od značaja nalazi više od 1.100 lokacija širom planete – što kulturnih što prirodnih bogatstava, poneka i u obe kategorije – „Njujork tajms” ocenjuje da je ovo proglašenje značajno „priznanje za američku modernu arhitekturu i za pejzaže ove zemlje koji su bili Rajtova česta inspiracija”. Istaknuto je i to da je sam proces tekao gotovo petnaest godina, budući da je fondacija koja nosi ime ovog graditelja i koja se stara o više od 400 zgrada koje je za života podigao, kandidaturu podnela još 2004. Rajtov doprinos modernoj arhitekturi bio je do te mere izuzetan da nije bilo moguće dopustiti da ga reprezentuje samo jedno zdanje, ističu u toj njemu posvećenoj instituciji, a agencije prenose i obrazloženje Uneska u kojem se kaže da su „njegova dela imala snažan uticaj na razvoj moderne arhitekture u Evropi, a da je svako nudilo inovativne ideje koje su doprinosile ispunjavanju potreba stanovanja, bogosluženja ili razonode”.

Frenk Lojd Rajt (Foto: Wikipedia)

Rajt je ubrzo nakon studija i saradnje s Luisom Salivenom, poznatim „ocem oblakodera”, na scenu stupio upravo u dobu kada se Amerika trudila da pronađe i definiše svoj identitet na polju arhitekture, pa je otvaranje sopstvenog studija sa samo 26 godina bio poseban izazov. Ispostaviće se pravi potez, a ubrzo je počeo da ispoljava i svoj samosvojan stil. Pored dva markantna objekta koja su obeležila njegovu karijeru – uz pomenuti Gugenhajm, izgrađen 1959, koji karakteriše specifičan spiralno organizovan galerijski prostor – tu je i Juniti hram u predgrađu Čikaga, nalik preriji u čijoj se blizini i nalazi, a završen 1908. godine – Unesko je priznao i domove privatnih vlasnika. Počevši od Holihok kuće u Los Anđelesu, preko Folingvoter zdanja u Pensilvaniji, pa do Džejkobs kuće u Viskonsinu. Svi zajedno, kako ih struka procenjuje, a čime se bavi i Si-Bi-Es, jesu primeri „organske arhitekture, čije su granice između enterijera i eksterijera zamagljene, uz jedinstvenu upotrebu čelika i betona”. Osim posetom, utisak o tome o čemu se tačno radi može se steći najslikovitije kada se pogledaju fotografije i analiziraju imena koja je davao svojim zamislima: dom nazvan „Folingvoter” izdignut je bukvalno iznad rečnog vodopada, u stenovito-šumskom okruženju, dok je vila „Holihok” imenovana po jednoj vrsti sleza koji dominira kako obližnjim biljnim eksterijerom, tako i stilizovanim enterijerom same kuće.

„Misija arhitekte je da pomogne ljudima da razumeju na koji će način moći da učine život lepšim i svet boljim za življenje, i da tako daju životu svrhu, rimu i značenje”, zabeležene su njegove reči izrečene dve godine pre nego što će preminuti, a koje se danas mogu pronaći i na brojnim sajtovima i u novinskim napisima, kao reminiscencija na njegov stvaralački kredo.

O tome koliko je Rajt priznat i popularan u zemlji u kojoj je rođen govore i dve činjenice: Američki institut za arhitekturu proglasio ga je „najvećim američkim arhitektom svih vremena”, dok će prosečan Amerikanac, upitan da navede najznačajnijeg arhitektu iz SAD, navesti upravo Rajta. Čoveka koji je arhitekturu doživljavao kao „majku svih umetničkih disciplina”.


Komentari4
818e2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miodrag Ordanovski
Bila arhitektura majka svih umetnosti ili ne dobro bi bilo da ako vec kada nas boli zub idemo zubaru ili kada nam se pokvari auto idemo automehanicaru onda kad hocemo da zidamo kucu potrazimo arhitektu i gradjevinskog inzinjera jer jer je gradnja kuce najcesce za jednu porodicu najveci i najznacajniji poduhvat. Tako bismo mnogo udobnije ziveli u boljim i lepsim kucama. Imali bismo mnogo manje stete od poplava i zemljotresa itd itd
Sasa Trajkovic
Arhitektura jeste možda NAJ kompleksnija umetnost ali taj pridev "majka" svih umetnosti je problematičan. Najstarija umetnička dela nastala su u grnčariji- terakoti, pećinski crteži ( Altemira ), film kao simbioza svih umetnosti scena, kostim, muzika, scenario, gluma... Svakako da je savremeni svet urbanizovan i arhitektura lice savremenih gradova - mega polisa, primenjuje tehnologiju i naučna dostignuća u svojim kreacijama i samim tim zaslužuje status koji ima u savremenom svetu.
Dana
Malo se zna da je Rajtova treća supruga bila unuka Marka Miljanova i da je veoma uticala na njegov kasniji rad.
Mitar Mitrovic
Образложите молим Вас на који начин је утицала?
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja